Ja i Vanda smo se igrale na jednoj planini zvane Mount Ebott.  Odjedanput, Vanda spazi neku špilju.

"Ej, Anela! Bilo bi super da malo virnemo, ha?" upitala me puna nade. "Mislim da to nije najbolja ideja... Znaš da su nam mame pričale o čudovištima iz podzemlja." rekla sam, iako sam i sama htjela vidjeti šta je tamo.

"Ma, hajde!! Molim teeeee!" je zamolila Vanda. Pogledala sam ju sa 'stvarno?' facom. "Huh... Ok.. Ionako nemamo pametnijeg posla... No pazi da ne padneš!" sam ju upozorila prije nego što je otrčala do špilje.

Potrčala sam za njom. Virnule smo untra. "Ok, sad smo vidle sad-" "AAA!" me je Vanda prekinula usred rečenice. Okrenula sma se i vidjela da je više nema. Zaprepaštena sam pogledala dolje, i skočila za njom.

-oko sat vremena kasnije-

"A-Anela??" Vanda me htjela probuditi. Brzo sam otvorila oči pogledala uokolo. "Ha?! Šta se desilo?? Gdje smo to?" uplašeno sam upitala. "Nezn-" "U podzemlju, drage moje." je rekao dublji glas iz tame. Okrenule smo glave prema smjeru od kud dolazi glas. "Sans?" zbunjeno sam upitala. "Hmm... Da. Kako znaš moje ime?" upita me glas, zapravo Sans. "Pa- mama mi je pričala o tebi...." Sans me samo pogledao s shtrahom u očima. "Šta sve znaš o meni?" upitao me malo ljut, malo uplašen. "Znam samo da si jako cool, imaš magiju i slično. Ništa specijalno." odgovorila sam mu. "Aha. Hmmm... Vi ste sigurno nove ovdje, zar ne?" upitao je s smiješkom. "Pa... Da..." rekla sam nesigurnim galsom. "Pokazat ću vam uokolo." ja i Vanda smo ustale, napravila korak, i nekim čudom smo završili u nekom selcu. "Ovo je Snowdin, selo u kojem živim. Ajmo do moje ku-" "SAAAAAANS!!!!" čuo se neki glas. Sans se zamrznuo na mjestu i lijevo oko mu je zavjetlilo plavo. "Buraz, nemoj me više tako plašiti..." je rekao Sans koji je izgledao kao da je dobio srčani udar. "A TKO JE TO?"