Ljudi bi očekivali da nakon što ti glava dotakne jastuk da ćeš odmah zaspati. Ali ja nisam te sreće. Kada me je Gabriel donio u stan i položio na krevet moje su se oči otvorile i potražile njegove u mračnoj sobi.

Okretao se od mene i pokušao da ustane, ali sam ga zaustavila. Uhvatila sam ga za ruku i okrenula prema sebi.

"Zašto si tako dobar prema meni?" Upitala sa ga tiho.
"Kako misliš?"
"U autu sam vidjela hladni dio tebe, ali nestao je kao što se i pojavio, ali posmatrala sam te za igrom večeras i ponašaš se drugačije nego kada si sa mnom. Zašto?" Rekla sam.
"To je teška tema za večeras. Odmori se, pa ćemo razgovarati sutra." Ponovo je pokušao da ustane, ali opet sam ga zaustavila.

"Nisi me ni poljubio." Rekla sam pokušavajući da nađem njegove oči u mraku. Vješto ih je skrivao.
"Naravno da jesam." Rekao je.
"U usta nisi." Dodala sam.
"Jednom će se i to desiti." Rekao je tiho vraćajući se i ljubeći me u čelo.

Tiho sam uzdahnula i zatvorila oči. Kažnjava me za nešto, ali za šta?

Dođavola.

Ipak, moje pijanstvo je prevladalo.

Osjećam se kao da me igle bodu po kapcima. Moja glavobolja se odmah pojavljuje i pokušavam da je otjeram okrećući se na drugu stranu, ali proklete igle mi ne daju mira.

Uzdišući otvaram oči i otkrivam da nema nikakvih igala nego samo sunce. Zaboravila sam spustiti roletne.

Ustanem i otkrijem da sam još uvijek u haljini od sinoć, ali ne zadugo. Iz ormara uzmem šorc i majicu i krenem ka kupatilu.

Ustanovim da moja glavobolja neće samo tako nestati pa krenem ka kuhinji po aspirin.

Prolazeći hodnikom spazim crni sako na stolici i vratim se unazad. Šta on radi ovdje?

Uđem u dnevni boravak i nađem ga kako sjedi na kauču i nešto kucka po laptopu.
"Šta radiš ovdje?" Upitam oštro.
Podigne pogled i pogleda me ozbiljno.
"Uspavana ljepotica se probudila." Kaze uz osmijeh.
"Jeste, ali šta radiš ovdje?" Ponovo ga pitam.
"Kako se osjećaš?" Ustane i stavi ruke na moja ramena.
"Ovaj dobro, glava me samo boli." Kažem trljajući sljepočnice.
"Dobro. A sada mi reci čega se sjećaš?"
Namrštila sam se. Zašto odjednom ispitivanje?
"Bili smo u klubu, igrali, onaj ljigavac me je dodirivao i izašla sam iz kluba i malo prošetala." Rekla sam gledajući iza njega.

Zašto me to pita?
"U redu. Doveo sam te kući nakon toga i pobrinuo se da spavaš." Rekao je milujući mi obraz.
Naslonila sam glavu na njegovu ruku i pogledala ga.

Oči su mu bile ozbiljne, nekoliko bora je imao oko očiju i imao je male čekinjice brade. Htjela sam da ga dodirnem, ali oči su me odvratile, bile su skoro kao sinoć u autu.
"Je li sve u redu?" Upitala sam tiho.
"Ništa što ne može da se sredi." Rekao je negledajući me.

Stajali smo još nekoliko trenutaka on milujući moj obraz a ja gledajući i pokušavajući da ga shvatim.
"Jesi li gladan?" Upitala sam ga.
"Ne već sam jeo." Rekao je da bi mu se zatim osmijeh pojavio na licu. "Već je jedan sat."
"Oh." Rekla sam gledajući napolje. Stvarno sam prespavala pola dana.
"Da. Oh.  Idi jedi pa ćemo razgovarati."
Klimnula sam glavom i krenula prema kuhinji.

Odjednom sam se plašila njegovog razgovora.

Sjedila sam na stolici i listala mejlove na telefonu.

Uzdahnula sam i popila šolju tople čokolade.
Glava me je i dalje ubijala.

Odgurnula sam telefon i šolju i naslonila glavu na šank. Osjećala sam toplo i hladno kao i pregaženo kao da sam popila litre alkohola.

Odgurnula sam stolicu i ustala.
"Koliko sam sinoć popila?" Upitala sam ga.
Podigao je glavu sa računara i namrštio se.
"Ne sjecam se, ali rekla si da je više od nekoliko čaša." Rekao je. "Zašto?"
"Ne osjećam se najbolje." Protrljala sam sljepočnice.  Iznenadna bol je prošla mojom glavom.
Ustao je sa kauča i uhvatio mi glavu.
"Pogledaj me."
"Šta si ti sada, doktor?" Rekla sam.
"Pogledaj me." Naredio je.

Pogledala sam ga u oči koje su danas izgledale sivo kao olujno nebo. Stisnuo je usne i stegao me za glavu.
"Zašto se drogiraš?" Rekao je ljutito.
"Šta?" Rekla sam.
"Zašto. Se. Drogiraš?!" Povikao je ovaj put glasnije.
"Ne drogiram se." Rekla sam i istrgnula glavu iz njegovih ruku.
"Da. Zjenice su ti proširene, imaš glavobolju. Takođe orošena si znojem što je znak da je droga skoro izašla iz tvog organizma." Prošao je rukom kroz kosu. "Šta pokušavaš da postigneš time? Imaš sve, život ti je savršen, ali mi nije jasno zašto se drogiraš!"
"Moj život nije savršen!" Uzviknula sam. "I ne drogiram se!" Ljutito sam prošla pored njega.

Ja i moja glupa pitanja. Nisam ništa trebala spominjati. I ne drogiram se. Zašto bi mi neko to uradio?  Sigurno je neko pokušao u klubu.

Ljutito sam uzdahnula i prošla rukama kroz kosu.
"Dokaži." Rekao je hladno.
"Šta?" Okrenula sam se prema njemu. Stajao je nekoliko koraka iza mene sa hladnim očima i zapovjedničkim stavom.
"Dokaži da se ne drogiraš. Pokaži mi kakvi su ono "lijekovi"." Rekao je pokazujući znakove navodnika u vazduhu.
"U redu." Rekla sam. Otišla sam do police, sklonila knjigu i uzela kutijicu.

"Uvjeri se sam." Rekla sam pružajući mu kutijicu.

"Možda sam lagala kada sam rekla da su to lijekovi za bolove, ali sigurno nije droga."

Nekoliko sekundi je gledao u kutijicu namšten da bi mi je zatim vratio.
"Ali šta se onda desilo?" Upitao je.

"Nešto što ti nećeš saznati jer ideš iz moje kuće." Rekla sam hladno.
"Šta?" Pogledao me je.
"Ne možeš samo reći da se drogiram i nastaviti kao da se ništa nije desilo. Fino ćeš otići iz moje kuće i nećeš se uskoro vraćati." Rekla sam prekrštajući ruke.

"Dakle, to želiš?" Polako mi je počeo prilaziti tjerajući me da izmičem prema polici.
"Da." Rekla sam još uvijek uspjevajući da zaustavim drhtaje koji su mi prolazili tijelom.
"U redu. Ali moram uzeti jedan odgovor." Rekao je.

Nalazio se na samo nekoliko centimetara od mene. Osjetila sam pepermint u njegovom dahu i aromu kafe.
"Šta radiš?" Drhtavo sam rekla.

Dođavola. Moja maska je spala.
"Nešto što sam trebao odavno uraditi. Zapravo kada smo se prvi put sreli. Ali kažnjavao sam sebe, čineći tu žudnju prevelikom i sada imam mogućnost da je se otarasim."
"Ne možeš..." Prekinuo me je prije nego što sam išta mogla reći.

Osjetila sam eksploziju na usnama kojoj sam isprva pokušala da se oduprem. Priznajem, tvrdoglava sam. Ali bila je pretopla i predivna i pozivala je na grijeh.

Nerazmišljajući sam mu uzvratila poljubac dok mu je jedna ruka bila u mojoj kosi a druga na vratu.

Vatra je kuljala iz moga stomaka i penjala se prema gore pretvarajući sve u pakao.

Poljubac je bio nešto neočekivano i očekivano. Nisam mogla da poreknem da ga nisam htjela, ali to je bio korak u našem odnosu. Korak koji smo svjesno preşli i ostavili za sobom.

Prekinuo je poljubac stavljajući ruke na policu iznad moje glave dok smo oboje pokušavali da dođemo do daha. Bila sam zarobljena izmedu dvije kamene stvari a samo jedna nije bila za izbacivanje.
"To nije bilo ne." Rekao je tiho i okrenuo se da pokupi laptop, prsluk i sako.

"Do sljedećeg viđenja Prijateljice." Osmjehnuo se zaljedljivo ali osmijeh mu nije dopirao do očiju.

Kroz nekoliko sekundi čula sam vrata i skliznula sam na pod.

U golemim sam problemima.

Zašto je ovaj dan morao biti ovako jebeno komplikovan. Sjedila sam pod tušem i skoro nesvjesno dodirivala usne prisjećajući se toplote njegovog tijela i snage ruku. Nedostajao mi je osjećaj sigurnosti koji sam imala sa njim, ali nisam željela biti ta koja se vraća povijenog repa. Uostalom on je mene povrijedio. Ostaviću ga da se ohladi i da shvati da mi se može vjerovati a tek onda ću mu dati priliku da nastavi dalje od poljupca.

Nasmijala sam se na tu pomisao i ogledala se po prostoriji. Iako sam zatvorila vodu još uvijek je bilo pare u tuš kabini i u kupaonici. Mogao se još osjetiti miris lavande i narandže u vazduhu od šampona i istog takvog losiona za tijelo. Ali iz nekoga razloga nisam se mogla pokrenuti.

Razmišljala sam o tome što mi je rekao. Da me je neko drogirao. Ali zašto? I sa kojom namjerom?

Nikome nisam prijetila i nisam imala nikoga iz prošlosti ko bi željeo da se suoči sa mnom. Ostajali su samo njegovi klijenti iako nisam znala ni šta radi.

Činio se prilično zauzetim jutros. Mora da je ima neki normalan posao. Nije moguće da se samo bavio kockanjem. I nije moguce da je imao neprijatelja koji bi me želio drogirati samo da se njemu osveti.

Uzdahnula sam. On j jedna crna rupa bez dna koju ću jedino istražiti razgovarajući sa njim, a to trenutno nije bila opcija. Bila sam ljuta na njega.

Gad. Zgodni. Jebeni. Gad. Prezgodni. Gad.

Naslonila sam glavu na pločice i pogledala u tuš. Čime sam zaslužila da ga upoznam i da osjetim toliku privlačnost prema njemu.

Moja opsesija i prošlost nikada nisu bile dobra kombinacija a kamoli kada se pri tome doda najveći igrač pokera u gradu. Koja sam ja srećnica.

Ustala i odgurnula tmurne misli spremna da napišem koje poglavlje. Ali kao i uvijek sudbina je imala drugačije planove.

Dođavola. Pogledala sam u ranu koju sam stvorila sama sebi nespretno izlazeći iz tuša. Jebene pločice. Krv je tekla po mom dlanu i kapala na pod.

Izgledala je prilično gadno. Trebala bih u bolnicu. Nekako sam uspjela da se obučem i odvezem do bolnice gdje je moje prezime odigralo odličnu ulogu.

Pustili su me preko reda u hitnoj i stavili mi dva šava povezujući pokidano tkivo i previjajući ga gazom.
"To bi bilo sve gđice. Quela. Pozdravite oca." Rekao je i okrenuo se.
Doktor je tiho izašao dok sam ja još sjedila i kalatila nogama na stolu.

Taman sam htjela ustati kada je Gabiel ušao u sobu.
"Jesi li dobro?" Upitao je zadihano.
"Šta ti radiš ovdje?" Upitala sam srdito. Moj bijes se javio jači nego ikada.
"Čuo sam da si primljena u bolnicu. Jesi. Li. Dobro?" Upitao je tiho.
"Savršeno sam dobro. Ništa što bi tebe zabrinjavalo." Rekla sam ustajući i krećući prema vratima.
"Ne ideš ti nikuda." Rekao je hvatajući me za ruku.

Pogledala sam ga u oči i crnilo koje je prevladalo me je uplašilo. Pokušala sam da izvučem ruku ali bio je prejak.
"Pusti me." Rekla sam ljutito.
"Ne dok mi ne kažeš šta se desilo?" Rekao je isto tako.
"Ništa. Okliznula sam se u kupatilu i posjekla dlan. Srećan?" Rekla sam sliježući ramenima.
"Veoma. Dobra djevojčica." Rekao je tiho i pustio mi ruku.

Pogledala sam ga stisnutih očiju na njegovu primjedbu o djevojčici, ali nisam se obazirala.

Sjela sam u auto i krenula prema svom stanu ignorišući auto koji je išao iza mene.

Prezgodni gad će se malo načekati.