„Iskoreni jeres, zasluži oreol..." uporno je ove reči u sebi ponavljao svako od troje prisutnih. Nikako nisu mogli da dokuče kako im ovi stihovi mogu pomoći da se približe otvaranju male kutijice za koju nisu ni znali šta predstavlja ili šta krije.

„Ja stvarno ne mogu da shvatim ako je i ovo neki anagram šta bi nam korisno on mogao reći" pravdao se Mića.

„Ma previše toga ima da bi bio smislen anagram" mučio se Dušan.

„Slažem se" odahnuo je Mića.

„Ovi sami stihovi kada se ovako bukvalno čitaju mene asociraju na Stefana Nemanju. On je iskorenio jeres proteravši bogumile, proglašen je za sveca, dakle ima oreol. Državom je upravljao hrabro i odlučno laganim potezima. Ovaj drugi deo baš ne povezujem ali vredi probati. Ja mislim da treba da potražimo fresku Svetog Simeona Mirotočivog" reče Dušan.

„Nije loš predlog. Vredi probati." podržao ga je Mića.

Troje posvećenih istraživača rasporedilo se svuda po crkvi ne bi li pronašli fresku Svetog Simeona Mirotočivog.

„Na ovoj strani je nigde nema" razočarano je dovikivala Katarina.

„Ni ovde!" nadovezivao se Dušan.

„Nećemo je ovde izgleda ni naći. Ipak ima i logike. Ipak se cela ova dedina tajna odnosi na državu mnogo pre perioda Nemanjića. Možda ovi stihovi ipak opisuju nekog drugog, a ne Stefana Nemanju..." ozbiljno je govorio Mića.

„Gospodo, a šta ako od samog početka grešimo? Vezujemo se za reči i slova, a u pitanju je freska. Možda na ove stihove treba gledati kao na sliku!Sigurno su s nekim određenim razlogom baš tako raspoređeni." dosetila se Katarina i posegnula za mobilnim telefonom u tašni. Fotografisala je sam ugao freske, tačnije stihove ispisane na njoj. Služeći se skromnim opcijama Nokie C5, Katarina je fotografiju rotirala, prevrtala kao u ogledalu, prekrajala dok na kraju nije uočila rešenje.

ИСКОРЕНИ ЈЕРЕС

ЗАСЛУЖИ ОРЕОЛ

ОДЛУЧНО И ХРАБРО

УПРАВЉА ДРЖАВОМ

ПОТЕЗИ ЛАГАНИ

НИМАЛО КРАТАК

НА РУЦИ ЖУЉ

СВЕДОЧИ БОРБУ

ОГАЊ И МАЧ

„Gospodo, mislim da sam došla do rešenja. Dušane, dodaj mi taj ključ koji smo doneli iz manastira Rakovica." sva srećna je zatreperila Katarina.

„Evo, izvoli" skroz zbunjen, Dušan joj je dodao ključ.

Vrativši telefon u tašnu, a tašnu na rame, Katarina je uzela ključ u ruke i čvrsto ga stisnuvši, sa obe ruke na sredini, slomila je ključ. Na iznenađenje prisutnih iz ovog ključa je ispao jedan njemu vrlo sličan ali mnogo običniji i mnogo manji ključ.

„Izvoli, otvori kutijicu." zadovoljno je Katarina pružila mali ključ Dušanu.

„Ali... kako..." zbunjeno je Dušan uzimao ključić.

„Pogledajte samo poslednja slova svakog stiha. To se zove akrostih. Zaista je neverovatan čovek bio taj vaš deda čika Mićo.

Dok je Mića buljio u fresku začulo se samo škloc i škripanje šarki male kutijice dok ju je Dušan otvarao.

U kutijici nije bilo ničega do jedna ceduljica na kojoj su bile ispisane reči koje su predstavljale novu muku za troje radoznalih.

„O, ne, još jedna začkoljica" uzviknuo je Dušan već umoran od slinog mozganja.

„SREM VEĆ TOČI, SLAVA POSTAJE SVEDOK" pročitao je Mića naglas uzevši ceduljicu od Dušana.

„Kakav sad Srem? Možda je nešto u vezi vina. Šta bi se moglo točiti u Sremu? Meni na pamet samo padaju Sremski Karlovci, oni su poznati po dobrim vinima." mozgala je Katarina.

„Mlada damo, zaboravljaš da sve ovo danas što smo videli nije na prvi pogled tako kako izgleda. Mislim da ovo nema veze sa Sremom i vinom i da je ovo još jedan anagram." ozbiljno odgovori Mića na Katarinine zbunjujuće misli.

„Ah, da, izvinjavam se, ne znam gde sam poletela... Ako je anagram onda to prepuštam vama" kroz osmeh se pravdala Kata.

Posegnuvši ponovo za onom sveščicom Mića je zapisivao slova i odmah pravio nove kombinacije reči, više puta žvrljajući po papiru. Iako je isprva bio demoralisan novom zagonetkom i Dušan se prihvatio rešavanja priskočivši Mići u pomoć. Naposletku zajedničkim snagama dođoše do rešenja.

„SVE DOK VREME STOJI, OPSTAĆE ČASLAV!" glasno je pročitao Dušan izmamivši blagi osmeh na Katinom licu.

„Šta li nam sad ove reči ukazuju?" upita Mića.

„Evo konačno imamo Časlava za kojim od samog početka tragamo." nadovezala se Katarina.

„Ovo je onda jasno. Vreme stoji u pećini i to je ono što čuva tajnu Časlava. To onda objašnjava sve one nestanke dece i njihov izgubljen pojam o vremenu." reče Dušan.

„I šta sad? Tu je kraj? Ovo nam ništa ne kazuje. Samo nam kaže da će tajna ostati i da je mi ne možemo otkriti, je li to rešenje naše cele potrage?" tužno je postavljala pitanja Katarina.

„Bojim se da jeste. Dalje nemamo kuda. Bojim se da je tu kraj našeg puta." umorno je rekao Mića i nastavio „Hajdemo polako, već smo nekoliko sati ovde."

„Ali..." branila se Kata.

„Nema ali gospođice..i ja sam najviše od svih želeo da pronađem istinu ali izgleda da istina nije dokučiva svakome, nekada treba i prihvatiti poraz!" tužno je odahnuo Mića krenuvši ka izlazu iz crkve. Ostali su ga sledili.

Troje razdraganih istraživača, vidno umorno i razočarano neotkrivanjem isitine o kralju Časlavu i njegovoj zaostavštini, vratilo je sanduk na svoje mesto i pokrilo platnom.

„O, pa ja sam mislio da ćete vi zanoćiti unutra! Satima ste bili u crkvi!" razdragano je izgovarao sveštenik sačekavši ih ispred crkve.

„Izvinite na smetnji i hvala na svemu" razočarano mu je odgovarao Dušan pruživši mu ključ od sanduka koji ipak nije bio slomljen već je tako napravljen da se može rasklopiti i ponovo sklopiti. Pre toga je u njega vratio manji ključ.

„Ostanite na ručku, moja Maja je odlična kuvarica, a s obzirom da sprema velike količine jer je nas petoro ima dovoljno hrane da se počastite i vas troje" veselo je govorio Milutin.

„Hvala, preskočićemo. Pozdravite gospođu suprugu. Zbogom!" razočarano je izgovarao Mića dok su se kretali ka kapiji. Nakon što su se smestili u auto, ćutke su se uputili nazad u prestonicu.

Katarinu su Radovanovići ostavili ispred stana i ona je zahvalivši im se otišla unutra.

„Misliš li da je poverovala da odustajemo?" upitao je Mića Dušana.

„Ne znam, mislim da ona neće tako lako odustati od potrage." uzvratio je Dušan.

„Kako god, kod nas je ceduljica za sledeći korak" zadovoljno je izjavio Mića pokazavši Dušanu da je ceduljica kod njega koju nije vratio u kutijicu kada su je zatvorili i vratili u sanduk.

„Pametna je ona, možda nije trebalo da je isključimo iz dalje potrage, ipak nam je ona pomogla koji nam je sledeći korak" žalio se Dušan.

„Ipak je ovo misija za Radovanoviće, sine" utešno je rekao Mića.

Idemo da se odmorimo i naspavamo, a sutra pravac Sremski Karlovci.