Natalija, ponovo smo na početku. Kao da nikada nisi ni otišla. Za trenutak bio sam slobodan, dok si me u sledećem ugrabila i ponovo me stavila u svoju tvrđavu boli. 

Spreman sam.

Spreman da priznam šta sam ti učinio, ali isto tako spreman da iznesem sve ono što si mi ti nanela.

Bio je to tmuran dan, sve se činilo tako tužnim. Sećam se svake tvoje reči, a ako je već tako, dozvoli mi da i tebe podsetim...

"Pusti me unutra, možemo popričati ljubavi moja. Znaš i sam da se uvek lepo ispričamo i da na kraju sve bude u redu." Rekla si dok si pomno čekala da čuješ zvuk otključavanja brave.

"Rekao sam ne, Natalija. Dosta mi te je!" Odgovorio sam.

"Zbog čega si takav prema meni, ljubavi?" Plakala si.

"Muka mi je ovog života, Natalija. Ne mogu da te delim, ne umem. Tebe svako može da ima."

"Nećeš me više deliti, samo me pusti unutra da popričamo." 

Verovao sam ti poput nekog derišta. Govorio sebi da se možeš promeniti i da ćemo nakon svega uspeti. Pustio sam te u svoj dom i gledao kako se raspadaš. Tvoja crna kosa više nije sijala, a te crne oči potpunilo je zlo.

"Nisam te nikada varala ljubavi." Pokušala si da mi se uvučeš u srce. "Pogledaj me, poljubi me. Ja sam tvoja, samo tvoja. Oduvek sam i bila." 

"Nikada nisi bila samo moja." Nisam želeo da ti se samo tako prepustim, a to je i ono što te je naljutilo. 

"Ja sam tvoj anđeo, sećaš se? Tvoja Natalija. Sećaš se koliko si lepih trenutaka imao sa mnom? Sećaš se svih dogovorenih stvari? Budućnosti o kakvoj smo maštali? Ne smeš dozvoliti da nam sve to propadne."

"Mora jednom propasti, anđele moj." Gutam svoj gnev i čekam da se ponovo naljutiš i besno odeš i ne vratiš se nikada više.

Nastavila si. Postajala si glasnija, a moj bes je bio tiši i pretvarao se u mržnju. Gledao sam te kako u pocepanoj košulji sa tragovima poljupca pokušavaš da mi prodaš priču kako si samo moja. 

"Nećeš me?"

"Ne." Odlučno sam rekao.

Tu je nastala rupa u mom sećanju. Poslednje čega se sećam bilo je to kako si govorila da ću zauvek biti tvoj, kako neću voleti nijednu osim tebe. Izvadila si nož, a potom mi sa suzama u očima prišla.

"Šta planiraš s tim?" Upitao sam.

"Ništa, ali s ovim..." Iz druge ruke ti se spusti hladan pištolj. 

"Bože ti si luda! Odakle ti to?! Spusti." Glas mi se trese. Nikada te nisam video ovakvu.

"Nećeš nijednu voleti kao mene. Zapamtićeš me." Bile su to tvoje poslednje reči.

Pucala si mi u rame, ali sam nastavio da stojim. Pokušao sam da ti uzmem pištolj, da nas nekako spasim, ali je bilo kasno... Metak je bio ispaljen između tvojih grudi, polako si padala pred mojim očima, trebao sam ti pomoći, ali nisam mogao. Pogled ti je zastao i ubio sve u meni.

***

Stojim pred tvojim vratima i dvoumim se, Amela. Šta ti uopšte trebam reći? Kako ti ovo trebam saopštiti? Kako da ti pobogu objasnim da mi tvoja rođena majka preti?

No pokucam.

"Tu si, iskreno očekivala sam te ranije!" Zlokobno mi se nasmeješ te me povučeš unutra. Pogledaš još jednom napolje, kao da očekuješ nekog drugog sa tim prokletim strahom u očima. No kada vidiš da je hodnik prazan, zatvoriš vrata i okreneš se k meni.

"Amela... Moramo da popričamo." Izgovorim.

"Znam, ali možemo posle. Želim da ti kažem da sam jako ponosna na tebe." Nasmeješ se i polako me poljupcima guraš do tvoje spavaće sobe. Jedan poljubac mi fali da zaboravim zbog čega sam došao.

"Amela, stvarno moramo-" Prekineš me svojim osmehom, te me gurneš na krevet.

"Želim te, Leon." Kažeš i osmehneš se. Rukama me dodiruješ i to već čini da mi postane tvrd toliko da i ja tebe poželim. Jebeno te želim.

Podigneš mi majicu i ljubiš mi stomak, tvoji poljupci se podižu i završavaju oko mog vrata. Pokušavam da se ne opustim, ali je prosto nemoguće. Gledam te kako me tim crnim očima posmatraš i radiš sve ono što me izluđuje. 

Polako mi otkopčaš pantalone i tvoja se ruka nađe na meni koji sam tako tvrd, koji te tako želim. Tvoja ruka se pomera brže svakog puta kada začuješ moje stenjanje. Tvoji meki prsti me dodiruju dok me tvoje usne ljube svuda po telu.

Dosta, moj red.

Uhvatim te oko struka, te te prebacim oko sebe. Gledam te kako se kikoćeš, ali ubrzo prestaješ kada se tvoj kikot pretvori u blago stenjanje. Podignem ti kućnu haljinu koju si u tom trenutku nosila i primetim tvoje ljubičaste čipkane gaćice koje moraju biti skinute ovog trenutka. Prvo ih pomerim u stranu i palcem mazim tvoj klitoris koji je željan nečeg više. Gledam te kako zabacuješ glavu i tiho stenješ dok se tvoji obrazi crvene.

"Leon..." Kažeš zatvorenih očiju.

"Reci, lepotice?" Osmehnem se i konačno skinem svaki komad odeće s tebe. Gledam tvoje pune grudi i te bradavice koje su krute i spremne za moje poljupce. Spustim se preko tebe i grickam te, bolje rečeno halapljivo te jedem. Tvoja bradavica se nađe među mojim zubima, primetim kako uživaš dok te polako grickam. Ruku spustim ka tvojim nutrinama i nasmejem se kada primetim da si već vlažna. Polako se poljupcima spustim niz tvoj stomak i stignem do centra. Ljubim te i po tvom licu znam da uživaš. Pomeraš se i ostavljaš svoje sokove po mom licu dok ti čvrsto držim dojku u ruci. 

"Leone, ne mogu više." Tiho ispustiš.

"Prepusti mi se, lepotice. Daj mi celu sebe. Želim da te osetim na svom jeziku." Nasmejem se i brže jezikom ulazim u tebe.

"Leon, trebaš mi, sada." Grč ti se pojavi na licu dok ti se kukovi blago potresu.

Istog trenutka spustim pantalone na tvoje reči i ubacim ga duboko u tebe. Prihvatiš me oko vrata i ljubiš me grublje. Gledaš me pravo u oči, tvoje crne govore da si pravo zlo u ovom krevetu sa mnom. Čujem tvoje otkucaje srca koji su sve brži.

"Tako je." Kažeš i trzneš se. "Tu sam." Nasmeješ se i zatvoriš oči. Glavu još jednom zabaciš pozadi, a belu plahtu zgužvaš u ruci. Ulazim punim tempom u tebe i osetim kako pulsiraš. Tvoji bokovi se zatresu. Ljubim te i pokušavam da prikupim svaki tvoj miris. 

"Leon..." Kažeš još jednom pre nego što glasno od zadovoljstva vrisneš.

Ja sam takođe bio tu. Brzo ga vadim dok mi se na licu pojavi grč, a moje telo se dvaput trzne kako vruća tekućina izađe iz mene i spusti se preko tvojih grudi i stomaka. Gledam te kako se osmehuješ i gledaš me.

"Što me tako gledaš, lepotice?" Upitam kada konačno dođem k sebi.

"Zato što mi se dopadaš, jako, bolesno, nerealno..." Tiho odgovoriš.

"I ti se meni dopadaš." Ustanem i uzmem maramicu sa stola. "Oprosti za ovo." Kažem i obrišem ti stomak.

"I to mi se dopada." Crvenih obraza izgovoriš što me nasmeje. 

Ustaneš sa kreveta i izađeš iz sobe. Kada ostanem sam pomislim o tome zbog čega sam zapravo došao. Legnem na stranu kreveta i čekam te da se pojaviš kako bih što pre otišao jer ne želim da ti napravim problem. Ne želim da upoznaš svoju majku preko njenih pretnja.

Gledam te kako umorno ležiš pokraj mene i gledaš me dok mi prstom dodiruješ usne. "Volim te..." Tiho izgovoriš pa se zagrcneš.

"Molim?" Zbunjeno odgovorim. Bio sam šokiran, ne bi me smela voleti, ne sada kada planiram da te pustim.

"Oprosti, mislila sam..." Pomeriš kosu s lica i pokušaš da ustaneš, no ja te vratim.

"Volim i ja tebe, ali..." Tu smo. Moram ti reći. "Amela, mislim da ovo neće ići."

"Šta neće ići?"

"Ti i ja... Ne možemo." 

"O čemu pričaš, Leon?" Zbunjeno upitaš i podigneš se.

Ovo je upravo ono što se nije trebalo dogoditi, jednostavno sam se zaneo i odlučio da te prokleto volim pre nego što ti saopštim sve ono što imam za reći. U ovom trenutku mrzim sebe, mrzim sve ovo što radim sa tobom.

"Ne mogu više sa tobom." Mrzećeš me, znam.

"O čemu pričaš?" Nasmeješ se. 

"Ozbiljan sam."

"U redu." Podigneš obrve i prevučeš majicu preko glave. "Samo jedno... Odlučio si da me ne želiš pre ili posle toga što si me izjebao?"

"Amela..." Znao sam. Prokleto sam znao da ćeš misliti da sam te iskoristio. 

"Ne, Leon. Razumem te." Besna si. "Jesi li odlučio da me ne želiš pre nego što si rekao da me voliš? Pre nego što si odlučio da mi se uvučeš pod kožu?"

Iz tebe govori bes. Ljuta si, ali te razumem... I trebaš biti. Ja nisam ništa više od jednog kretena koji ti je ukrao vreme i protraćio ga.

"Reci mi da se šališ, molim te." Pogledaš me znatiželjno.

"Ne šalim se, ne možemo biti zajedno koliko god ja to želeo..."

"Ali zbog čega?!"

Tišina. Odvratna tišina prevlada u sobi. U sobi koja i dalje miriše na strast i ljubav koju smo vodili petnaestak minuta ranije. Glup je ovo način, znam.

"Odgovori mi?!" Suza ti se nehotice spusti niz obraz.

"Ne mogu, jebeno ne mogu." Ustanem sa kreveta i obučem košulju.

"Gde planiraš da odeš?!" Besno upitaš dok me gledaš kako odlazim. "Kunem ti se, budeš li izašao sada više mi se ne vraćaj!"

Bolje je tako. Bolje će biti po tebe, Amela, samo ti to još uvek ne vidiš. Proći ću te, videćeš. Samo mi veruj.

Ima toliko reči koje želim da izgovorim, želim da te ohrabrim i da te tako uplakanu usrećim, ali ne mogu. Ne sada kada te moram izgubiti.

Žao mi je, stvarno jeste. Mrzim sebe zbog ovog, a znam da ćeš me i ti mrzeti. Što je dobro zasad.