Želim otići.

Maštam o osamljenom mestu. Mestu na koje ću svakom prilikom moći otrčati i pobeći od svega. O mestu gde ću moći sesti, posmatrati otvoreno nebo i pustiti da me obuzmu misli.

Maštam o trenutku. O danu kada ću na kratko od sveta pobeći na to mesto i dopustiti sebi i svojim osećajima da isplivaju. U vidu vriska, suza, jecaja. Kada ću ponovo ja postati ja. Jer sada sam slaba. Dovoljno slaba da se sapletem i pred svima pokažem emocije. Previše slaba da bih plakala.

Maštam o tebi. O trenutku kada bih ti pokazala svoje malo mesto. Kada bi me zagrlio, rekao da će sve biti u redu i ponovo vratio onu malu devojčicu među ljude.

No, čovek je sam i među ljudima.

13.2.2017.