Jimin POV:

Ustao sam brzo i pogledao oko sebe....

Potrčao sam i za sekund se stvorio na krovu kuće....

Prešao sam u vampirski oblik i vinuo se visoko u nebo....

Stvorio sam se opet na istom mestu u svetu vampira....

Grmelo je, sevalo....mi smo to zvali krvava oluja....

Ali ova je bila najjača do sada....što je loše....

Krenuo sam da jurim ka dvorcu....

Pogledao sam i video onu devojčicu kako je neko uvodi u neku kućicu....to mi je laknulo....

Došao sam do dvorca i nisam čuo više čitanje knjige....nisam čuo jezivi JungKook-ov glas....

Pokušao sam da poguram vrata, ali sam se opržio....

Lupao sam nogom od njih i ništa....

Pao sam na kolena i zaplakao od besa....

"JUNGKOOK, PUSTI ME UNUTRA! DOSTA MI JE IGRICA, DOŠAO SAM DA TE VRATIM NAZAD! NE MOGU VIŠE!"....

Samo je opalio još jači grom i trgao me....

Bojim se gromova....JungKook je uvek bio tu da me zagrli jako kada grmi....

JungKook....

Video sam da mi neće ni bog pomoći....

Ustao sam i zaleteo se, krenuo da guram vrata koja su me pržila, ali se polako i otvarala....

Vrištao sam koliko me je bolelo, svaki mišić je u meni radio....

Uskoro sam otvorio vrata i pao na pod zamka, a tako su se vrata odmah zatvorila....

Pogledao sam u ruke koje su bile krvave i tresle su se....bio sam tako zadihan....

Obrisao sam znoj sa čela i ustao, krenuo tako izmoren ka biblioteci....

Kako sam hodao, sve više sam osetio umor....prisustvo negativne energije....nisam mogao da se krećem....nisam mogao sa upotrebim smog od iznemoglosti....

Šta li mi se samo od jednom desilo....samo od jednom sam izgubio svu snagu....

Kao da me zamak toliko odbija da mi crpi energiju....kao da hoće da me se reši....

Mantalo mi se....gubio sam ravnotežu....

Pridržao sam se uz zid i nastavio....

Ne mogu da opišem ovaj osećaj....osećaj kao da je svaka ruka i noga teža od tebe....

Jedva sam se pomerao....ali moram....moram da pobedim u ovoj igri....

Uskoro sam pao na pod....odizao sam se rukama kako ga ne bih poljubio....skupljao sam oči....disao teško....

Ajde Jimine....možeš ti to....

Digao sam se polako i došao do vrata biblioteke....

Otvorio ih i pao na pod, disao tako teško....

"Šta to radiš?", upitao sam zlobu južnog pola....

Samo sam čuo njegov smeh....

Podigao sam glavu i video njega i JungKook-a....

JungKook je opet jezivo urliknuo....kao kojekakva zver....

Protresao sam se i osetio opet vrtoglavicu....

"Drago mi je da si ovde Jimine....a odavde imaš samo jedan izlaz....", ustao sam i vrata biblioteke su se jako zalupila....

Sve knjige su krenule ka meni....kao da me gađa knjigama....

Raširio sam oči i refleksno stavio ruke ispred sebe u x i stvorio se smog štit....voleo sam od uvek dan kontrolišem smog, sa njim mogu svašta....

One su udarale od nje i štitio me je, ali uskoro je nestao....

Bacao sam smog na svaku knjigu koja ide ka meni i ona se jednostavno spaljivala, gorela bi....

Milion knjiga je mene i pogodilo i milion njih se i spalilo....

Nestale su skoro sve....

Kada je prestalo, pao sam na kolena sav izubija i video gomilu koja je ostala....a na vrhu knjigu koju sam prvi put čitao kada sam se susreo sa JungKook-om u biblioteci....

Flashback mi je prošao kroz glavu....taj osećaj....nikada neću zaboraviti....

Njegove smeđe oči....

Nasmejao sam se blago....ali iz misli me je trgao zao smeh i JungKook-ov vrisak....

Pogledao sam ka njima....

"Sve što si voleo pre i posle susreta sa mojim slugom jesu bile knjige....knjige i kojih si učio i i dan danas učiš, iz kojih čitaš i koje te smiruju....UPRAVO ĆE TAJ IZLAZ IZ REALNOSTI NESTATI!", zapalio je knjigu na vrhu....baš tu....

Ustao sam i došao do gomile koja je već uveliko gorela....

Sve ove knjigu su mi bile omiljene....sve one upravo gore pred mojim očima....

U svakoj je bio neki odgovor....neka rečenica koju i dan danas pamtim....

Imam osećaj kao da mi se svaka ta rečenica briše....nestaje kao i knjiga u kojoj je....

"Ne...."....disao sam teško....

U glavi mi je samo odzvanjao njegov smeh i JungKook-ovi prodorni i glasni vrisci....

Pogledao sam ga sa puno besa i bola....

"Ti...."

"Zar nije divno gledati ljude kako se muče od samog početka vampirizma?", smejao mi se zlo, a ja sam besneo

"MONSTRUME!", skočio sam visoko i našao se u njihovoj smog zoni....oni ovde mene nadjačavaju....

"Hahahaha, vrlo lepo Jimin-e, taman si upao u klopku", raširio sam oči i pogledao oko sebe....sve je tako crno....

"Jedini izlaz odavde je da pobediš samog sebe, da nadjačaš sve što te je sputavalo do sada...."....

Naježio sam se....

On je pokazao rukom na mene i JungKook je krenuo ka meni....

Raširio sam oči i osetio pesnicu, direkt u stomak....

Odleteo sam i pao....osećao kako mi je izbio i ono malo vazduha u meni....vrtoglavica me nije prestajala....

Šta je potrebno da bih ga pobedio....

Pogledao sam u njega i zaleteo se ka meni, podigao me je i stiskao je moj vrat....

Stisnuo sam zube i uhvatio JungKook-ovu ruku....

"P-pusti m-me...."....zabio sam nokte u njegovu kožu....tada je vrisnuo i bacio me je....

Trosnuo sam dole, ali i leđa su mi se zaustavila na nečemu....

Pogledao sam i iza sebe video gospodara....mog gospodara....gospodara severnog pola....

Bio je u nekakvom kavezu....nasmejao mi se, izgledao je tako slabo....

Nisam mogao ni reč da progovorim, samo sam ga gledao....

"Jimin-e"

"Šta se ovde dogodilo? Šta da radim?"

"Jimin-e....slušaj me pažljivo....
Da nije zaposet JungKook, naše carstvo i ti....sve bi bilo kako treba....
Ali pošto se desilo, sve je otišlo dovraga....", pogledao sam u JungKook-a koji je dahtao kao životinja povijene glave....

"Sve je okrenuto protiv tebe....koji imaš crveni kristal u sebi....tvoje oči....
Najjače oružije pored JungKook-a koje zlo želi da ima....
Ono što treba da uradiš je da nateraš JungKook-a da te zavoli opet...."

"Ali kako?"

"Ti imaš tu moć, sad sam ti rekao sve....
Samo shvati kao i uvek što si shvatao, ti si pameta, koliko god više nema ni jedne knjige, pamet ti niko neće oduzeti, a neće ni JungKook-u....
U dubini duše, na dnu tog monstruma, spava on....pravi on, koji te zaista voli....on vrišti iz tog stvora, zove te....
Iskoristi pametno svaku reč i rečenicu i uspećeš...."

"A šta će biti sa Vama?"

"Na tebi je sve Jimin-e, vrati JungKook-a i vratićeš sve u normalu...."....

Pogledao sam JungKook-a....

....jedini način je da pobedim sebe....

....sve je okrenuto protiv mene....

....treba da nateram JungKook-a opet da me zavoli....

....vrišti on....

Gledao sam ga kako se zaleće ka meni i kako me udara, bolelo me je....boleo me je svaki delić tela i duše....

"JungKook!", opet me je izbacio....

"Stani! Molim te! Mi ne trebamo da se borimo! Niko nikoga ne treba da nadjača! Ti si tu samo kako bi on dobio nešto od mene, ubićeš samog sebe ako mu pomogneš u tome!"....nije me slušao....

Iznova i iznova me je udarao....

Sada mi je sve jasno....

Ako me JungKook savlada, u stanju je da me ubije, ubiće i sebe, a crvene oči, kristal u meni će pasti u pogrešne, zle ruke....

Jedini način je da se JungKook vrati kući....da ga probudim....

Samo kako?!

Kako da nadjačam zver?!

"Ne treba da ga nadjačaš Jimin-e", rekao je gospodar....

Okrenuo sam se i nasmejao se....

Pogledao nazad u JungKook-a....koji je opet zavrištao jače nego ikada

"JUNGKOOK! ČUJEŠ LI ME?!?!", tada kao da ga je nešto preseklo....

Stavio je ruke oko stomaka i savio se....i dalje je vrištao....

Čudno i uplašeno sam ga gledao....

"JungKook....slušaj me", opet je vrisnuo i zaleteo se u mene, ramenom me je udario i pao sam dole....

A on je pao na kolena držeći se za glavu....

Tako sam ugruvan, tako izubijan....

Pogledao sam ga....ustao je, a i ja sam....

Hodao sam u nazad i udarao me je konstantno....kako šamar, tako i negde drugde....

Sve me je bolelo....nisam mogao ništa da uradim....

Uskoro sam se opet zapucao u kavez gde je bio gospodar....

A on je stavio ruke na moja ramena i gurnuo me je, te sam zagrlio JungKook-a....

"JUNGKOOK, SLUŠAJ ME!", osetio sam kako mi se opire, ali sam ga čvršće zagrlio....

"STANI, KRETENU! TO SAM JA, JIMIN! TVOJ CHIM CHIM! Sećaš li se?", rekao sam plačno....

A čuo njega kako diše duboko i osetio kako mi se ne opire....

Osetio sam toplu, pozitivnu energiju oko nas....

"Sećaš li se kako smo se sreli? U školi....na hodniku....", setio sam se i ja, "tada sam prvi put ugledao tvoje oči....
Kada si me prvi put pozvao napolje....
Kada si me grlio i plakao sa mnom....

Kada smo se poljubili....

JungKook....bio si uvek uz mene, tako smo se voleli....zašto ovo sada radiš?"....

Uhvatio se za glavu i pao je na kolena....drhtao je....

Kleknuo sam i ja ispred njega....uhvatio mu ruke....

"JungKook, probudi se! Molim te! Slušaj me!"

"NE SLUŠAJ GA, JUNGKOOK, RADI KAKO TI KAŽEM!", vrištao je zli vladar, a tako i JungKook....

Ali kao da se opirao....

"JungKook, probudi se....ti duboko spavaš, trgni se...."....disao je teško, gušio se....

"Pogledaj me....kao i prvi put....pogledaj me, oko moje...."....

Izborio sam se sa njegovim rukama i spustio ih je, a tako i pogledao mene u oči....

Njegove oči....krkvao crvene, cele....ježio sam se....

Duboko u njima, ja sam video one smeđe oči i dečaka sa zlatnom kosom....

Pustio sam suzu....

"Kookie, probudi se....vrati mi se...."....

Tada sam video kako je hipnotisano gledao u moje oči....kao da je video nešto šokantno u njima....

Ili me je prepoznao....

Gledao me je jako dugo....osećao sam kao da zloba izlazi iz njega....video kako se njegove oči sijaju crveno....

Izgledao je mirno....

"NE, NE MOŽEŠ POBEDITI U MOJOJ IGRI, TI POVAMPIRČENI SMRTNIČE!", uperio je svoj smog ka JungKook-u, na šta je JungKook zavrištao....

"NEEEE!", vikao sam ja

A JungKook je stavio ruke na glavu i....

Iz njega je krenulo da izlazi milion glasova....

Čuo sam toliko vrisaka....nisam mogao da pohvatam....kao da je milion ljudi od jednom vrištalo....bilo je jezivo....

Izgledalo je kao isterivanje đavola....što se donekle i dešavalo....

Zloba je stao i gledao u JungKook-a....

JungKook je počeo i jedva da diše....

A ja sam se tresao....nisam znao šta da radim....

Rascepao je belu košulju i video sam kako crni smog izlazi iz njega....ide za zlom vladaru....

"Ne, NE, OVO NE SME DA SE DESI!", JungKook je vrištao i vrištao....

A zatim je sav smog u sekundi izašao iz njega i bio je uperen ka zlom vladaru....

Tada sam video bljesak i sledeća scena....

Našao sam se u svojoj sobi....

Ustao sam i pogledao oko sebe....

"JUNGKOOK!"....

Odavno nisam napisala ovako dug deo....

Nadam se da vam se svideo....i šta mislite šta se tačno dogodilo?

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜