Jimin POV:

"2 korena iz 17 puta kosinus od alfa....", vežbao sam matematiku....

Ko šta radi, Jimin pokušava da skrene misli bar malo time što učim kao retard....

Nema drugog načina da pobegnem od realnosti....

Sve što sam pre radio kako bih se utešio mi sada sama pogoršava....sada se osećam još gore zbog takvih stvari....

Sve izbegavam....nisam bio krv bog zna koliko....osećam se mrtvo....iako je to faktički nemoguće jer sam vampir, ali da....

Samo želim da nestanem....ne mogu da se pomirim sa tim da sam toliko jadan i nesposoban da....da ne mogu već nekoliko meseci da ga pronađem....

Bedan sam i jadan....kriv za sve....

Kriv što sam od dečaka napravio zver....napravio čudovište....

Zašto sam toliko....toliko alav....nesuzdržljiv....

Za sve sam mogao, da nekoga ne ubijem, da ne posisam nečiju krv....samo njegovu nisam mogao....

Poseban je, ali trebao sam da ga čuvam, a ne ubijem....

Spustio sam olovku i stavio ruke na glavu....

Sve mi ide niz vodu....hoće li se nešto promeniti....bar danas....

Zaklopile su mi se same oči i opet sam utonuo u jeziv san....

Stvorio sam se u svetu vampira....

Čuo sam kako neko čita....

Odzvanjalo je celim selom....a u selu nije bilo nikoga....

Krenuo sam da hodam glavnom ulicom....više putićem koji vodi do dvorca....

Gledao sam okolo....malo bolje sam pogledao i video vampire u svojim kućicama....preplašene....

Ovo prvi put u životu vidim....

Apsolutno niko ne napušta kuću i svi gledaju sa prozora na ulicu....

Šta se dešava?....

Ugledao sam uskoro malu devojčicu kako sklupčana stoji ispred jedne od kućica....

Prišao sam joj....

"Hej"....okrenula se polako i uplašeno....

Video sam kako joj je koža oko jednog oka skoro pa iskopana....bila je krvava, osakaćena....držala je krpenu lutku u ruci....

Raširio sam oči....a ona je skoro pa zaplakala....

"Ko ti je ovo uradio? Šta se desilo? Zašto si ovde?"

"....uhvatio me je za glavu i povredio me....a mamu i tatu je odveo negde daleko, pominjao je neko izgubljenje...."....

Raširio sam oči....misliš pogubljenje....

Išle su suze iz njenih malih dečijih okica i dražile otvorene rane....

Čučnuo sam i stavio ruku blizu otvorene rane, krenuo da regenerišem kožu smogom....

Smog ubrzava regeneraciju svih ćelija u organizmu, tako da sam golim okom gledao kako brzo zarasta rana i zaceljuje se koža....

Još je mala i njen smog nije dovoljno razvijen, zato ne može sama sebi da pomogne....

Gledala me je i video sam kako joj je lakše....

"Ko ti je ovo uradio?...."

"Zli vampiri", raširio sam oči...."bilo ih je dva i jedan je naređivao drugom da nas tuče i vodio je neke ljude negde...."....

O ne....

Uskoro joj je zarasla rana, skinuo sam svoj duks i dao joj ga....

"Biće sve u redu, ne brini...."....

I krenuo sam opet ka dvorcu....

Sve vreme sam čuo kako neko tečno čita nešto....nešto meni veoma poznato....kao da sam već negd to čuo....mogao sam da ponavljam za tim glasom to što čita....

Došao sam do ulaza u dvorac i krenuo da otvorim vrata, ali iz nekog razloga me je samo opržilo....kao da me dvorac više ne prepoznaje....

Pogledao sam gore....

Ulaz je zabranjen samo vampirima južnog pola....

Namrštio sam se....

Kako sam samo glup....oni su 100% unutra i okrenuli su kamen na opačke, što znači da sada ulaz imaju samo vampiri južnog pola....

Ali nemoguće je ne ući....dvorac pamti svaki ulazak....znači da postoji način da uđem....kada bih samo znao kako....

Verovatno mi je odgovor pred nosom samo ja ne mogu da shvatim šta je u pitanju....

Gledao sam desno, levo, gore, dole....i pogledao sam ispred sebe....

Video sam jedan znak....kao znak za reciklažu....

A on pokazuje strelice koje se vrte u krug....

Pitam se šta to predstavlja....

Pokušao sam da ga dodirnem, ali me ne opržila struja....refleksno sam pomerio ruku....

"Ahh, dovraga! Ima li načina da-", kako sam to rekao, nesvesno sam poklopio reči sa tim glasom....tada su se vrata zasijala i malo otvorila....nakon što sam zaćutao od šoka su se zatvorila....

Možda je način taj da ponavljam za tim glasom....pošto mi je dobro poznat tekst, neće biti teško....

Krenuo sam da ponavljam, a tako i vrata zamka da se otvaraju....

Video sam strelice kako mi pokazuju kuda da idem....

Bez straha sam ih pratio....kao budala u horor filmu....

Ponavljao sam reči, a glas je postajao sve glasniji i jasniji....

Ovo me vodi ka biblioteci....

Zakoračio sam uskoro u biblioteku i video kako se neka crvena svetlost probija....

Pratio sam odakle navire, a prestao da govorim tekst....tada su se vrata biblioteke jako zalupila....

Trgao sam se, ali nastavio da pratim izvor svetlosti....to je i izvor glasa....

Uskoro sam došao do mog omiljenog dela biblioteke....gde su zidovi sačinjeni od knjiga....

Ušao sam i imao sam šta da vidim....

Za stolom je sedeo hipnotisani JungKook....

Zaledio sam se....jeziv prizor....

Tiho i polako sam mu prišao....gvirnuo nad njim da vidim knjigu....

Tada mi je sve kliknulo....

Čitao je knjigu koju smo prvi put čitali kada smo bili u svetu vampira....čitao je knjigu o vampirima....

I to deo gde se opisuju vampiri južnog pola....

Tu smo i stali sa čitanjem....a od tog dana su krenula prokletstva....

Znači to je razlog! Ova prokleta knjiga!

Taman kada sam shvatio, osetio sam ruku na svom ramenu....

Okrenuo sam se i to je bio gospodar južnog pola....najjezivije stvorenje na ovoj planeti i nadalje....

Zlo mi se osmehivao i uterivao strah u moje koske....

Okrenuo sam se i video kako JungKook stoji naspram mene....

Nisam ni stigao da se saberem, on je zavrištao i od jednom sam samo krenuo da propadam....

"AAAAAAAAAAAAA!!"

"AAAAAAAAAAAAA, šta-"....probudio sam se iz sna....

Našao u sobi za knjigom....

Gledao sam oko sebe....

Ja sam....šta se desilo....

Pogledao sam u knjigu i pisalo je crvenim slovima 'nastavi'....

Raširio sam oči....

ONO NIJE BIO SAN!

I jao, posle hiljadu godina deo izašao....majko rođena....

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜