Jimin POV:

"U redu Jimin-e, možeš na mesto"....odgovarao sam hemiju, dobio 5, seo nazad na mesto....bolje reći legao....legao sam na klupu i stiskao oči....

Dva meseca je prošlo od kad je jednostavno nestao, ispario....toliko loših stvari se izdešavalo u svetu ljudi i svetu vampira....

Mnogo mrtvih osoba nađeno, bez i jedna rane na telu, a ni kapi krvi u njima....to su vampiri severnog pola, nema sumnje u to da je neko drugi....

Jezivi incidenti na južnom polu....

Ne mogu da verujem....

A u svetu ljudi....JungKook-ovi roditelji vode potragu za njim, cela škola je saznala da ga nema....

Mene su prvog pitali....svi znaju da smo jako bliski, ali ne toliko....

Nisam smeo ništa da kažem....znam koliko bi se to katastrofalno završilo....

Na bilo koje pitanje u vezi njega, sam spomen na njega, reč koja ne asocira na njega....samo krenem da plačem kao lud....

Kako se moglo sve ovo tako desiti? Kako sam smeo ovo sve da dopustim? Zašto baš JungKook da pati? Zašto ne ja? Zašto je sve ovako teško? Zašto ovoliko boli?....

Boli jer te volim JungKook....tako želim opet da te vidim....tako želim da se vratiš nazad i da sve bude kao da ništa nije bilo....

Nisam ni primetio, utonuo sam u san....

San u kojem sam sedeo sam u učionici, preciznije ležao na klupi..i plakao za JungKook-om....dozivao njegovo ime....

Ponovio sam ga 4 puta i čuo grmljavinu....

Podigao glavu i ugledao crno-crvenu maglu....

Je ovo znak....

Ustao sam i osvrnuo se oko sebe mali milion puta....

Drhtao sam....ovo je negativna energija, ovo nije samo san, neko je ovde....osećam prisustvo veoma poznate krvi....

Ali nije ista kao pre....

"JUNGKOOK! IZAĐI!", vrištao sam dok su mi i dalje suze lile niz lice....

Okrenuo sam se i ugledao....

Ugledao dva smeđa oka....oka u koja sam se prvi put zaljubio....osetio leptiriće....osetio tu neku iskricu emocija i osećanja....

Video sam zlatnu kosicu....zlatnu koja se presijava na suncu....mekanu, mirišljavu....mirisala je poput neke bebe....

Rumene usne....usne ukusne kao med i mleko....i dalje mogu da ih osetim na svojima....ta mekoća....ta strast....ta nežnost....

Milo bledo čisto lice....mekano poput kakvog jastuka....bebeća koža....

Ugledao sam starog JungKook-a....

Stavio sam ruku na usta i gledao ga....gledao je i on mene i nije se micao....

Imao je nevin pogled u očima....bio je sav tako....divan....

Nisam mogao da opišem rečima izliv svih emocija u tom trenutku....kao ni sada....

Spustio sam ruke i prišao mu još malo bliže, dok je oko mene šarao smog....

Stavio sam ruku na njegov mekani obraz....osetio onu toplinu....

Udahnuo sam i prošaptao opet njegovo ime....

A onda je on stavio ruku na moju i....desila se transformacija....

JungKook je dobio opet svoju indigo crnu kosu, bleđi ten, crne oči i krupniju građu....

Ovakav je bio kada sam ga učinio vampirom severnog pola....ne mogu da verujem....

Gledao me je drugačijim pogledom, pogledom koji volim....sve volim na njemu, kako onda, tako i sada....

Nisam skidao pogled sa njega....bio je tako prelep, hipnotisao me je u sekundi....

A onda sam samo trepnuo i ispred mene se našao....

Našao JungKook....vampir južnog pola....

Njegova kosa je bila u potpunosti crna, izgledala je grubo, malo čupavo....bio je još bleđi, nije imao svoje mekane obraze, bio je uspijen....izmenile su mu se crte lica....njegove oči su imale mačiji oblik i bile su skroz crvene....imao je jeziv osmeh, osmeh iz kog su izvirivali vampirski zubi, najjači očnjaci koje sam ikada video....a njegova ruka....njegova mila ruka, dodir....više nije bio dodir....imao je ruku matorog vampira, video sam mu svaki zglobić na prstu, a video i velike šiljate nokte....

Raširio sam oči u neverici na prizor koji je stajao preda mnom....

Stisnuo je moju ruku i zavrištao mi u lice, a ja sam se tresao i pokušavao da oslobodim ruku....

"JungKook, PUSTI ME!", pustio me je na gadan način....toliko me je gurnuo da je izgledalo kao da me je bacio....pao sam na pod....

Drhtao sam gledajuci ga kako dahće, skoro reži na mene....

"JungKook!", opet je vrisnuo kao zver....

"Šta ti se desilo?! Šta ti je uradio?!", vikao je moj pukli glas....plakao sam....

Bio si anđeo....sada si đavo....

Ovo se ne dešava....ovo se ne dešava!

Svaki naš lep momenat mi je prošao kroz glavu....mnogo flashback-ova....

Kada se samo setim koliko si me voleo....koliko smo se voleli....svaki tvoj poljubac, zagrljaj....svaka tvoja reč....

Kookie....moj mili Kookie....

Vrati se....nedostaješ mi....ovaj svet je hladan....sve me boli bez tebe....

Nisam ni sanjao da ću ja bezosećajni vampir imati tolika osećanja prema nekoj osobi....a sada to ne da samo sanjam....takav mi je svaki dan u životu....

Razaram se u sebi dok te slušam kako vrištiš na mene JungKook....na svom Chimi-ja....

Nedostaje mi to tvoje 'Chim Chim', svi nadimci koje si mi davao....tvoj mio glasić....

Samo kada bih te čuo ježio sam se ceo....

O JungKook molim te, čuješ li ti sada moj glas? Čuješ li me kako plačem, jecam, jadikujem?....

Gde si nestao Kookie....

Kada sam pogledao opet ka njemu, on je bio ispred mene, toliko blizu mojoj faci....

Uplašio sam se jako i trgao iz sna....

Taehyung me je pogledao na sekund i vratio nazad pogled u knjigu....

A ja sam osetio kako me nešto steže oko ruke....

Podigao sam duks i ima sam šta i da vidim....

To je bio otisak JungKook-ove ruke koji je modrio, menjao boje, utisnuo mi se skroz na ruku....

Razrogačio sam oči i disao tiho i ubrzano....

JungKook....šta si mi to uradio....kako....

Nesvesno su mi krenule suze niz lice....nisam mogao da se kontroliše....

Taehyung me je pogledao, video moju ruku i zaprepastio se

"Jimine! Šta ti je?", samo sam navukao duks i nalaktio se....

I dalje osećam kako me steže....ovo je ludo....

Svi iz odeljenja su uskoro videli da plačem, a tako i profesorka....

"Jimine zaboga....jesi u redu?", brisao sam suze, ali one nisu stale....

"Idi do wc-a, umij se, smiri", ustao sam, stavio ruku na usta i otišao u wc....

Zalupio vrata, skliznuo niz zid i otkrio ruku....modrica, stisak....postajalo je sve izraženije, ruka mi je gubila oblik....

Zjecao sam, stavio ruku na usta i plakao....

"JungKook"....

Tiho sam govorio i dozivao ga....čuo u glavi zao smeh....

Osećao sam se kao da sam u zatvoru....kao da sam u paklu....da me neko progoni........

Osećam se tako tužno....

O ya yit, nadam se da deo nije loš i da me nećete ubiti jer da, deo nije izašao 4/5 meseci....fuck....sori gayz

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜