"Striko, odkud ti?", Marija je oduševljeni upitala kad ga je ugledala kako sedi sa bakom, Jelenom i Markom.

Ustao je, jako je zagrlio, pa je poljubio u teme. "Došao sam po Dušana, mala, moramo ujutru da se vratimo nazad.", nežno je rekao.

Namrštila se. "Zašto, jebote? Dobio je sedam dana, pre tri dana."

Uzdahnuo je. "Ne želim da te plašim, mala, ali se sprema veliko sranje.", promrmljao je.

"Rat?"

Slegnuo je ramenima. "Ne znam, znam samo da je mobilizacija u toku."

Prebledela je. Kroz glavu joj je prošao onaj tren kad su došli po njenog oca, strica i Dušana i koliko ih dugo nije videla. Ostala je i bez majke tada, uništeno je sve što je imala, njen dom, kao i njena porodica. "Ne, dosta je više bilo, striče.", zacvilela je.

Uzdahnuo je i jače je zaglio. "Ne brini, možda i prođe bez rata, još nije počeo, bar ne zvanično.", utešno je mrmljao. Bilo mu je žao što je laže, ali nije želeo da je plaši pre vremena.

Marko je ustao kad je zazvonio telefon, a onda se vratio posle par trenutaka. "Moram da izađem na kratko."

"Gde ideš?", upitala je, iako je znala.

Sklonio je pogled. "Brzo ću se vratiti.", promrmljao je i otišao.

Ljutito je frknula za njim, krenula nešto da kaže, ali se onda setila da Jelena sedi tu, pa ućutala. "Kako si danas, mama?", nežno je upitala.

"Dobro sam, dušo, ali si mi nedostajala ovde.", tiho je rekla.

Nasmejala se i poljubila je u obraz. "I ti si meni.", nežno je rekla.

Pola sata kasnije se Marko nalazio u Sanjinom stanu. "Zamolio sam te da me ne zoveš kući, ako nije nešto hitno.", zarežao je.

"Hitno je. Sestra me je zvala. Bombardovaće nas, želi da odem kod nje, u Australiju, ja želim da ti kreneš sa mnom."

Pogledao je. "Da krenem sa tobom?"

"Da, već je sve sređeno, zet je poslao garantno pismo i karte."

"Nema šanse, Sanja. Ne mogu da ostavim Mariju, Jelenu i majku, ako je to istina!"

"Ako odem sama tamo, nikad se više ne vraćam, Marko, nikad me više nećeš videti, ni mene ni ovo dete."

Zapalio je cigaretu i pogledao je. On nije mogao da ostavi svoje voljene. "Ne mogu da ih ostavim u takvom stanju. Marija..."

"Marija, Marija, Marija... Dosta mi je više da čekam kad će Marija..."

"Dosta! Marija je moje dete, ne želim više da čujem ni reč! Ne sviđa ti se? Idi slobodno! Ja ostajem.", zarežao je.

Klimnula je. "Nikad nećeš videti ovo dete.", zasiktala je.

"Nema problema.", besno je rekao, izašao i uz tresak zatvorio vrata za sobom.

"Jel sve u redu, tata?", Marija je upitala kad je ušao u stan.

"Gde je Jelena?"

"Spava.", Svetlana je odgovorila i sama se pretvorivši u uvo.

"Sanja odlazi u Australiju, zahtevala je da pođem sa njom, odbio sam.", progunđao je.

Marija je zagrizla usnicu. Bilo joj je drago što odlazi, ali nije želela da to pokaže. Uprkos svemu, želela je svoje roditelje zajedno. "Kako to najednom, zašto?"

"Sestra joj je javila da će nas bombardovati."

Marija je zatreptala, pa pogledala u Dušana i strica. "Ne mogu to da urade, zar ne?"

Dušan je uzdahnuo, ustao sa svoje stolice, pa joj prišao. "Mogu, malena, ali ne plaši se, to su za sada samo nagađanja, u redu?"

"Ne mogu. Mi smo u Evropi, naravno da ne mogu.", tvrdoglavo je ponovila. Čula već te priče, ali niko nije verovao da će to i biti.

Uzdahnuo je i jako je privukao sebi. "Videćemo šta će biti, u redu? Za sad nemaš potrebe da se plašiš, lepotice.", nežno je rekao, dok ga je grčevito stezala.

"U redu.", prosaputala je. Pogledala je u oca. "Žao mi je, tata."

Osmehnuo se, prišao joj i poljubio je u teme. "Meni nije, olakšala mi je ovim, sine. Nisam znao kako da joj kažem da ne želim da ostanem sa njom.", promrmljao je.

"A sa mamom?"

"Sa mamom da.", tiho je rekao.

Ciknula je, skočila i bacila se ocu u zagrljaj. "Znala sam! Ti si najbolji tata na svetu.", veselo je rekla.

Nasmejao se i nežno je poljubio u teme. "Ti najbolja ćerka. "

Sačekala je da svi zaspe to veče, a onda se išunjala iz sobe i otišla kod Dušana u dnevni boravak. Otac joj se vratio u svoju sobu, a Dušan više nije imao izgovor zbog čega bi ostao u njenoj sobi, pa se prebacio u dnevni boravak. Sela je kraj njega i uvukla mu se u zagrljaj. "Ne želim da odeš.", prošaputala je.

"Ni ja, ali tek sad moram, ljubavi. Sad više ne branim samo naš narod dole, već i naš grad, kao i tebe.", tiho je rekao.

"Biće strašno, zar ne?"

Osmehnuo se i poljubio je. "Ne znam, videćemo, lepotice, ali neće biti lako."

Klimnula je glavom. "Znam. Dođi.", promrmljala je, uzela ga za ruku i uvela ga u sobu. "Želim da mi obećaš nešto.", tiho je rekla.

Obuhvatio joj je lice rukama, pa je željno poljubio. "Sve što poželiš.", promuklo je rekao.

"Da ćeš se vratiti i da ćemo sve ono ispuniti."

Jako ju je zagrlio. "Obećavam, ma šta bude, ja ću se uvek vratiti tebi. Nikad te neću ostaviti.", prošaputao je, a onda je željno poljubio. Oborio ju je na krevet i počeo da spušta poljupce po njenom vratu, dok je šake zavukao ispod njene majice. Skinuo joj je majicu, pa nastavio da se polako spušta ka njenim grudima. Sporo i lenjo, poljubac, po poljubac. Uživao je u drhtanju njenog tela ispod svog, tihom stenjanju i grubom stiskanju njene šake u svojoj kosi. Došao je do grudi i počeo da ih naizmenično sisa i ljubi, bez ikakve žurbe, mučeći je u iščekivanju. Nastavio je polako da se spušta laganim poljupcima po njenom stomaku, a onda je došao do njene ribice. Razmakao joj je noge, pa počeo nežno da je mazi prstima. Zaječala je i izvila kukove ka njemu. Spustio je usne na njenu rubicu i počeo gladno da je sisa, dok je prste nežno uvlačio i izvlačio iz nje. Stenjala je, uvijala se i čupala ga za kosu, nestrpljiva da stigne do vrhunca, ali njemu kao da se nije žurilo, kao da su imali sve vreme ovog sveta. Nije ga osetila i nije znala šta ju je snašlo, kad ju je samleo vrhunac. Polako ju je okrenuo na stomak, a onda joj pomogao da se namesti na sve četiri, pa krenuo da joj ljubi ramena, dok joj je šakom milovao grudi. Lagano je spuštao poljupce po njenim leđima, sve do njene guze. "Da li bi me pustila unutra?", promuklo je upitao nežno joj prstom pritiskajući ulaz. Zaklimala je glavom. "Sve što poželiš.", prošaputala je i izvila guzu ka njemu. Želela je sve sa njim, bez izuzetka. Počeo je nežno da gurka prste unutra, polako, kako bi je rastegao doboljno da je ne bi bolelo kad ubaci svoj penis unutra. Shvatio je da je spremna kad je krenula da mu izlazi u susret ječeći od zadovoljstva. Izvadio je prste, kleknuo na krevet iza nje i počeo polako da prodire u nju. Zasiktala je. Zastao je i nežno je pomazio po leđima. "Jel te boli, lepotice?", zabrinuto je upitao. Odmahnula je glavom i krenula guzom ka njemu. "Ne, nastavi, molim te.", promucala je. Promuklo se nasmejao, spustio šaku na dno njenih leđa i gurnuo penis do kraja. Mirovao je u njoj, ljubio je po vratu i šaputao joj nežne reči. Želeo je da se navikne na njega, pre nego što krene. Zavrtela je guzom ispod njega i on je glasno zaječao, a onda počeo jako da se zabija u nju. Prešao je šakom po njenom stomaku, došao do njene ribice i počeo jako da joj trlja kliktors. Ječala je pod njegovim nasrtajima, uživala u njegovom dahu na svom vratu. Svršavali su jako i zajedno. Iznemoglo je pao na nju, grčevito je stezao uz sebe i ljubio joj vrat. "Volim te.", prošaputao je.

Nasmejala se, okrenula glavu ka njemu i slatko ga poljubila. "Volim te, Dušane."

Ustao je, otišao do njenog stočića, uzeo pikslu, cigarete i upaljač, a onda sačekao da sedne, zapalio svoju, pa dodao njoj. "Želim da i ti meni nešto obećaš, lepotice.", tiho je rekao.

"Sve."

"Nećeš se plašiti, šta god da bude i, ukoliko bude trebalo, povućićete se kod tetka Drage na selo."

Uzdahnula je. "Samo ako budemo morali. Ne želim da napustim ponovo svoj dom.", promrmljala je.

Nasmejao se. "To je samo trideset kilometara odavde, malena. Uostalom, sama si rekla da bi volela da jednog dana tamo živimo."

Bledo ga je pogledala. "Nas dvoje, Dušane, a ne da bežim od prokletih bombi.", progunđala je.

"Dobro, ali ako bude potrebno, otićićeš tamo, u redu?"

Frknula je. "U redu, pisaćeš mi?"

Slatko ju je poljubio. "Hoću, ali pošto ne znam kako će ići pošta, ukoliko dođe do toga, zvaću te svaki dan."

Ugasila je svoju cigaretu, sačekala da on ugasi svoju, pa mu se uvukla u naručje. "Ne mogu da verujem da će to uraditi, Dušane. Zar nije više dosta zla?"

Jako ju je obgrlio rukama i nežno je poljubio u teme. "Jeste, lepotice, ali nemamo izbora, ljubavi. Moramo da se borimo, pa kako nam bude. Uostalom, to su samo nagađanja, za sada."

Pogledala ga je. "Moraš se vratiti, znaš? Umreću ako ti se nešto desi, Dušane."

Poljubio ju je u nos. "Obećao sam ti, ljubavi."

Uzvratila mu je poljubac. "Posle ovoga, biće mir, zar ne?"

Uzdahnuo je. "Ne znam, ali šta god bude, posle ovoga se vraćam tebi, lepotice."

Zasmejala se. "Jedva čekam, Dušane. Samo, tad ćemo morati reći i tati.", promrmjala je.

Klimnuo je. "Znam i, veruj mi, ako bude potrebno, boriću se i sa celim svetom za tebe."

Uspentrala mu se u krila, obgrlila ga oko vrata, a onda ga zahtevno poljubila. Oborila ga je na leđa, pa spustila usne na njegov vrat. Uživala je u njegovom mirisu, ukusu te kože i nežnoj ruci u njenoj kosi. Spuštala je poljupce po njegovoj ključnoj kosti, a zatim se lagano spuštala poljupcima po njegovim grudima, stomaku, do njegovog penisa. Prešla je jezikom po njemu, pa ga uzela duboko u usta. Tako tvrd, a tako nežan, savršena kombinacija. Uživala je dok se poigravala sa njim, a onda ju je naglo podigao, kolenom joj razdvojio noge i naterao je da ga opkorači. Stavio je penis na njen ulaz, a onda ga grubo nabio u nju. Ritam je bio brz, a prodori grubi i jaki. Uspela je da uhvati njegov ritam i istom jačinom se nabijala na njega. Kriknula je, izvila se i svršila. Nabio se još dva puta, grubo je uhvatio za guzu i svršio i on. Ležali su, mazili se i ljubili, bez ijedne reči. Reči su bile suvišne, njihova srca su pričala umesto njih. "Vreme je da ustanemo, lepi.", promrmljala je i nerado ustala sa njega.

Obukli su se, uzeo ju je za ruku i poveo je van iz sobe. Stavila je kafu, a utom je i Zvezdan došao u kuhinju. "Jesi li dobro, mala?", zabrinuto je upitao kad joj je video podočnjake.

Osmehnula mu se. "Samo bih sve na svetu dala da ne idete.", prošaputala je.

Uzdahnuo je, privukao je sebi i jako je zagrlio. "Znam. Vratićemo se, obećavam. Dovešću ti i strinu sa sobom."

Nasmejala se i slatko ga poljubila u obraz. "Nikad me nisi slagao, nemoj ni sad."

"Obećavam."

Popili su kafu i njih dvojica su ustala. Zvezdan ju je zagrlio na izlazu. "Čuvaj se, mala i budi dobra.", nežno je rekao.

Uzvratila mu je zagljaj. "Ne brini za mene, ti se čuvaj.", prošaputala je sa suzama u očima. Nežno ju je poljubio u teme, pa je pustio.

Pogledala je u Dušana, a onda mu se bacila u zagrljaj. "Nemoj da plačeš, malena. Javljaću se svaki dan, a kad dođem razgovaraću sa Markom, ljubavi."

"Znam, ali..."

"Ššš, ne plači, ljubvi. Vojnik se ne prati u suzama, lepotice moja. Osmehni mi se.", šaputao je. Nije znao šta ih dalje čeka, niti kada će je sledeći put videti, ali nije želeo da sa sobom ponese njene suze, već taj očaravajući osmeh.

Skupila je svu svoju snagu i osmehnula mu se. "Volim te.", tiho je rekla.

Uzvratio joj je osmeh i strastveno je poljubio. "Volim te, malena moja. Čuvaj se, zbog mene.", prošaputao je, još jednom je poljubio i krenuo da silazi niz stepenice. Još jednom se okrenuo i video da i dalje stoji na vratima stana i gleda za njima. Poslala mu je poljubac, uzvratio joj, a onda uz težak uzdah izašao iz zgrade.

Uzdahnula je, zamolila onog gore, onog glavnog da joj čuva one koje je najviše volela, a onda ušla u stan. Sela je na kauč, zapalila cigaretu i dozvolila sebi da mašta o nekoj drugoj realnosti, onoj u kojoj nema rata i u kojoj je sve savršeno. Onoj realnosti u kojoj nema rata, njena majka nije bolesna, a njen stric i Dušan su uz nju.