Pogledao ju je. "Ne želim da budeš zabrinuta, sad idemo sa vidiš Novi Sad i ne želim da razmišljaš ni o čemu više."

Uzdahnula je. "Kako možeš da budeš tako miran, jebote?"

Nasmejao se. "Imao sam i gore dane i nisam imao nikoga uz sebe.", progunđao je i slegnuo ramenima. "Sad imam tebe."
Stisnulo joj se sve u njoj. Mogla je da zamisli kako se bori za svoje mesto pod suncem. Sam, bez ikoga svog. Ona je, makar joj se činilo, imala majku. Ili joj se samo činilo? "Stigli smo.", promrmljao je kad je parkirao auto.

Trgla se i pogledala ga. "Imam bolju ideju."

Izvio je obrvu. Pomalo je bio iznenađen, od početka je on bio taj koji ju je vodio. "Koju?"

"Hajmo na par dana da odemo iz zemlje, bilo gde.", promumlala je.

Zapanjeno ju je pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Predlažeš mi da pobegnemo iz zemlje?", upitao je smejući se.

Pocrvenela je. "Ne, samo da odemo na odmor." Naravno da mu je baš to predlagala, želela je da ga skloni na sigurno, a nije imala drugu ideju.

Obuhvatio joj je lice rukama i zagledao joj se u oči. "Nećemo nigde da idemo, Senka. Bar ne još."

"Bar ne još? Čeka ćemo da te uhapse? Možda i osude na koju godinu?"

Odmahnuo je glavom. "Hajde se opusti, jebote, to se neće desiti. Idemo da vidiš Novi Sad.", promrmljao je i krenuo da izađe, kad ga je uhvatila za ruku i tvrdoglavo ga pogledala. Prevrnuo je očima. "Gde želiš da idemo? Imaš li pasoš?"

Klimnula je glavom. "Imam, mislila sam da odem negde da radim, pa sam ga izvadila. Bilo gde, na par dana, Viktore."

Uzdahnuo je. Osetio je njen strah, pa je klimnuo glavom. "U redu, idemo na par dana. Hoćeš li da prošetamo sad po Novom Sadu?"

Nije želela sa šeta po Novom Sadu, ali je klimnula glavom. Svakako nisu mogli ništa više u ovom trenutku da urade. Izašla je iz auta, uzeo ju je za ruku i poveo je sa sobom. Uskoro je shvatila da bi se pokajala da je odbila šetnju. Prvo, Novi Sad je bio predivan grad, svaki njegov kutak ju je oduševljavao. Drugo, uživala je u Viktorovom zagrljaju, kao i u njegovom glasu, dok joj je pričao sve ono što je znao o Novom Sadu. Seli su na zidić Petrovaradinske tvrđave i ona ga je pogledala, a onda se privila uz njega i spustila glavu na njegove grudi. Obmotao ju je svojim jakim rukama i stegao je uz sebe. "Kako sve učiniš da bude tako jednostavno?"

Nasmejao se. "Zato što i jeste, dušo. Biće ono što mora da bude, ne želim da razmišljam o tome "šta ako", već da uživam sa tobom, ovde i sada.", tiho je rekao.

Prevrnula je očima. "Ja želim da uvek budeš sa mnom, ne samo ovde i sada.", promrmljala je.

Poljubio je u teme. "I hoću, obećavam.", prošaputao je. Nikada nije davao prazna obećanja, sve što je ikada ikome obećao, to je i ispunio, a ovo obećanje je posebno imao nameru da ispuni. Nastavili su da sede na zidiću i gledaju na Dunav. "Hoćemo li da krenemo dalje?"

Klimnula je glavom i ustala."Hoćemo.", promrmljala je. Bilo je kasno veče kad su stigli su stan. "Večeras ne ideš nigde?"

Uzdahnuo je. "Moram da idem da odigram onu partiju od sinoć, Senka."

Po izrazu njenog lica shvatio je da joj nije pravo, ali je klimnulaglavom. "U redu."

Prišao joj je, zagrlio je sa leđa i nežno je poljubio u vrat. "Brzo ću, obećavam."

Osmehnula se, okrenula se ka njemu, pa ga zagrlila i potražila njegove usne. "U redu, znam da hoćeš.", prošaputala je kad mu je pustila usne.

Još jednom ju je poljubio i taman krenuo ka sobi kako bi se presvukao, kad se začulo zvono na vratima. Pogledao ju je. "Hoćeš ti?"

Klimnula je. "Mhm.", primrmljala je i otišla da otvori vrata. "Dobro veče, izvolite?"

"Dobro veče, gospođo. Treba nam Viktor Kurić, ja sam inspektor Mamić, a ovo je moj kolega inspektor Ilić."

Senka je mislila da će se onesvestiti u trenutku, ali je ipak mirno klimnula glavom. "Uđite.", promrmljala je i pokazala im rukom da uđu. "Sedite, sad ću ja pozvati Viktora.", progunađala je i uputila se ka sobi. "Viktore...", pozvala ga je kad je ušla u sobu.

Okrenuo se i pogledao je. Namrštio se kad je video da je bleda i unezverena, iako se trudila da deluje smireno. Navukao je majicu i prišao joj. "Jesi li dobro?"

"Inspektori su tamo.", procvilela je.

Uzdahnuo je, poljubio je u čelo, a zatim je uzeo za ruku i uputio se sa njom ka dnevnom boravku. "Dobro veče, gospodo.", ljubazno je rekao kad je ugledao dvojicu inspektora u svom dnevnom boravku.

Obojica su klimnuli glavama. "Dobro veče, gospodine Kuriću. Možemo li da porazgovaramo sa Vama?"

Viktor je klimnuo glavom. "Naravno, sedite."

Posedali su i pogledali ga. "Smemo li da znamo gde ste bili sinoć?"

Viktor je klimnuo glavom. "Naravno. Ovde, sa svojom suprugom. Nisam se najbolje osećao, pa sam odložio odlazak u kazino. Mogu li da znam u čemu je problem?"

Jedan inspektor je uzdahnuo. "Kosta Takić je pretučen i nalazi se u bolnici "Sveti Sava", ima ozbiljne povrede glave i u komi je.

Viktor je klimnuo. "Žao mi je što to čujem, ali kakve ja veze imam sa tim?", mirno je upitao.

"Jedino sa kim je Kosta imao sukob ste Vi, gospodine."

Viktor ga je bledo pogledao, a onda se nasmejao. "Oprostite, ali ja sa dotičnim gospodinom nisam bio ni u kakvom sukobu. Ne znam o čemu pričate."

"Njegova majka, a i majka gospođe Senke tvrde suprotno. Koliko smo shvatili, vas dvojica ste imali sukob oko gospođe Senke."

Viktor je zapalio cigaretu, po prvi put u kući, od kad mu je Senka rekla da joj to smeta. "Ne, ja nisam imao nikakav sukob sa njim. On je bivši verenik moje supruge, ali ona se odlučila za mene i zaista ne vidim razlog zbog kojeg bih imao motiv da učinim jednu takvu stvar. Niti bih to ikad uradio, čak i da je on bio taj koji je odneo pobedu."

"Navodno ste pod prisilom i uzeli Senku za ženu, morala je da potpiše papir da će pristati da se uda za Vas, ukoliko dobijete njenog oca na kocki."

Senka je ljutito pogledala u inspektora. "Da li Vam moj muž izgleda kao nekome je potrebno to da bi dobio ženu?"

Viktor se jedva suzdržao da se ne nasmeje zbog njenog tona. Policajac je uzdahnuo i pogledao je. "Nije bitno kako meni deluje, ili ne deluje, gospođice, već šta je Vaša majka rekla."

Senka je prevrnula očima. "Da, tako je ispalo, kao da je on mene dobio zbog očeve sklonosti ka kocki i alkoholu, ali sam pristala samo i isključivo jer sam se zaljubila na prvi pogled u njega, gospodine. Kao i on u mene i zato je predložio da umesto kuće uzme mene.", progunđala je.

"Vrlo neobično zaljubljivanje, rekao bih.", drugi inspektor je primetio.

Slegnula je ramenima. "Ništa u mom životu nije bilo obično, pa zašto bi i to? Moj otac je bio spreman da da i kuću i ćerku na kocku, mi smo samo iskoristili oboje ono što smo želeli, a nismo imali hrabrosti da priznamo jedno drugom, pogotovo što sam ja bila verena.", mirno je rekla.

Čovek je klimnuo glavom. Osetio je sažaljenje prema ovoj devojci, mogao je samo da zamisli kakvim je životom živela. Otac joj je bio pijan još u dvanaest popodne, a majka ogorčena žena. "Razumem. Dakle, nikakvih problema sa Kostom niste imali?"

"Ne, samo je jednom bio ovde sa mojom majkom i pokušao da me nagovori da se vratim, ali sam ga odbila i Viktor im je naredio da izađu iz stana. Viktor je celu noć bio uz mene."

"Vaša majka..."

"Mislim da je to namerno rekla, gospodine, jer je Viktor odbio da plaća tatine dugove i zabranio mi da im dajem pare, već isključivo da im napunim frižider i da Nini kupim sve što joj treba. Od tog trenutka je počela da izmišlja onog čega nema."

U tom trenutku je obojici inspektora sve bilo jasno. Njenim roditeljima se nije svideo novi zet i pokušavaju da ga odvoje od ćerke, iako su sami zaslužni što je ona sad ovde. "Razumem. To je sve bilo između njih dvojice?"

Mirno je klimnula glavom. "Da, to je bilo sve. Nakon te scene se više nisu pojavljivali na našim vratima, niti su Kosta i Viktor imali bilo kakve dalje razmirice.", promrmljala je.

Inspektori su se pogledali. "U redu, kao njegova bivša verenica, znate li možda ko bi mogao da toliko bude besan na njega i da mu uradi ovo?"

Slegnula je ramenima. "Nas dvoje smo tri godine bili zajedno, ali mi nikada nije pričao o tome da je imao probleme sa bilo kim, gospodine. Možda je neko greškom, ili..."

"To je nemoguće, nađen je u nekoj napuštenoj kući, bio je tu sa namerom."

"Čudno, Kosta je uvek voleo samo i isključivo mondenska mesta, verujte mi da ni sama ne znam šta je tražio sa mnom, s' obzirom da smo dva sveta. Pa, mislim da ste i sami to primetili.", nemarno je rekla.

Obojica su klimnula glavom i ustala. "U redu, to je sve za sada. Viktore, moramo Vas zamoliti da se narednih par dana krećete isključivo po gradu, bar dok se Kosta ne probudi i dok ne potvrdi Vašu priču."

Viktor je klimnuo glavom. "Nema problema, gospodine. Nadam se da će se sve uskoro rešiti, mislio sam da odvedem ženu par dana na more."

"Razumem Vas, ali razumite i Vi nas. Verujem Vam, ali procedura je takva."

"Naravno, jasno mi je. Doviđenja, gospodo.", ljubazno je rekao kad su došli do vrata.

"Doviđenja, gospodine. Gospođo...", promrmljali su i otišli.

Senka je osetila olakašnje kad im je videla leđa, a onda se vratila u dnevni boravak, sela i zabila glavu u šake. "Ti si budala, zašto si im rekao da smo imali u planu da odemo, sad nećemo moći."

Uzdahnuo je, seo do nje i povukao je u zagrljaj, pa je poljubio u teme. "Svakako ne bismo mogli da odemo, dušo. Dobio sam usmenu zabranu, ali to važi isto koliko i pismena. Ukoliko bismo sad otišli, samo bismo probudilu sumnju u njima, razumeš?"

Klimnula je glavom. Iako nije bila spremna da prizna da je i više nego u pravu, morala je. "U pravu si, izvini. Idi spremaj se, još malo moraš biti tamo."

Pogledao ju je. Delovala mu je isuviše napeta i nervozna. "Želiš li da ideš sa mnom?"

Pogledala ga je raširenih očiju. "Ja?"

Osmehnuo se i klimnuo glavom. "Ti. Želim da vidiš da sa mnom nemaš razloga za strah i da ja nikad neću biti tvoj otac, a i mislim da bi ti bilo zanimljivo."

Zaklimala je glavom. "Volela bih, ne želim da ostajem sama. Šta da obučem?"

"Onu crvenu, sa otvorenim leđima i šlicem."

Klimnula je, slatko ga poljubila i otrčala u sobu kako bi se obukla i sredila.

Mamić je pogledao u kolegu. "Misliš li da su rekli istinu?"

Ilić je uzdahnuo. "Ne znam, ona jeste, vidi se da je sve istina što je rekla, ali... On je profesionalni kockar, ne mogu da ga pročitam."

Mamić je klimnuo glavom. "Isto razmišljamo. Videćemo, ako budemo imali sreće da se Kosta probudi. U suprotnom, nemamo nikakav trag, osim reči njene majke."

"Koja ti se svidela isto koliko i meni i toliko joj i veruješ."

"Baš tako."

"Videćemo. Idemo li na večeru?"

"Mhm, red bi bio. Rekao si da nam jave čim se probudi?"

"Jesam, ako se probudi. Idemo.", promrmljao je, pokrenuo automobil i dao gas.