Oleg

Ponovo sam osjetio taj mali dio njene kože pod mojim usnama. Kako je samo bila mekana na moj dodir. Znam da je i ona uživala u tome, čim je počela da se povlači. Plaši se da ne poklekne. Kako je odmah smislila da želi jagode. Ali ja se ne bunim. Sve ću za nju da uradim. Ponovo ulazim u super market. Sve koje rade su me zapamtile, ali sada ja uzimam jagode, banane, jabuke, ma svako voće koje mi se nalazi pri ruci. Guram kolica do onog dijela gdje se nalaze slatkiši, sve ubacujem. Pa valjda će joj biti dovoljno.

Kada platim na kasi, izlazim iz super marketa sa pet punih kesa. Jedva čekam da joj vidim izraz lica. A taman mogu da joj iskoristim ovo što sam sve kupio da ostanem duže u njenoj blizini. Zvonim i čekam ispred.

"Dragi Oleg, pa jesi li ti ispraznio sam super market? Šta si sve kupio?" , upita me dok ulazim u stan. Stavljam one sve kese na sto.

"Pa svega po malo sam ti kupio. Nadam se da će ti biti dovoljno to mislim i tebi i bebi."

"Aha, jedu mi se sad banane." , prkosno mi reče.

"Nikakav problem nije. Sjedi Matea, ja ću za sve da se pobrinem." Vadim iz kese banane, jagode, jabuke. Sjeckam ih na komadiće. Isto to uradim i sa lubenicom. Uzimam posudu sve to stavljam i pomješam. Uzimam viljušku i stavljam joj posud ispred nje.

"Otvori usta." , uzimam jednu malu kockicu jagode i približavam joj se usnama.

"Neću, mogu sama da jedem."

"Ajde sad sam ja onaj koji tebe hrani, sjećaš li se kako si ti mene onda hranila?" , primjetim da joj se disanje ubrzalo.

"A to ja sam na to i zaboravila. Ih kad je to bilo."

"Ali ja nisam zaboravio. Ajde ne budi dijete otvori usta." , i nakon toga me posluša. U tišini je hranim. A ona izbjegava moj kontakt očima.

"Kada je sledeća kontrola, volio bi i ja da idem sa vama ako mogu naravno? Volio bi da znam pol djeteta." , molim sve Bogove da pristane na ovo.

"Uskoro će biti, razmislit ću pa ću ti reći." I ovo mi je dovoljno. Izmaknem onu posudu kada je sve slatko jela i polako joj se približavam prstima do njene ruke. A ona u tom trenutku ustaje.

"To bi bilo sve za danas, možeš da ideš. Spava mi se." Ustajem i ja za njom.

"Ići ću ali mogu li ikako dobiti oprost od tebe?"

"Još uvijek ne, poštuj moju želju."

"A da li mogu da se pozdravim sa bebom?"

Samo klimne glavom.
Spuštam ruke na njen stomak i to mi da priliku da joj se više približim. Kao slučajno očešem svoj nos o njeno lice i približim se njenom uhu.

"Lijepo mirišeš. Kao i onda kad si obukla onu spavaćicu. Sjećaš li se? Ja ne mogu o tome da prestanem da razmišljam kako sam te imao? Kako si uživala pod mojim prstima. Svega se sjećam."

Izmaknem se da vidim njenu reakciju. Zacrvenila se. Uspio sam. A sada ipak idem ne bi volio da izazivam sreću.

"Vidimo se sutra." , i izađem iz njene kuhinje.

Sav srećan vraćam se do svoje kuće. Kad tamo vidim da Ivan nervozno šeta gore dole.

"Pa dobro gdje si ti? Moram nešto da ti i kažem i da te pitam?" , nikad nisam vidio ovakvog Ivana.

"Zar ti nisi na poslu."

"Završio sam ranije, i odmah sam došao do tebe, ali te nije bilo. A ja. Pa potreban mi je neko za razgovor."

"Tu sam, tu sam druže. Ajde ulazi i pričaj mi šta je bilo."

Ulazi i sjeda na fotelju. Prstima prolazi kroz kosu.

"Vidio sam je."

E sad mi tek nije ništa jasno.

"Koga si vidio?"

"Djevojku, koju sam ostavio na našem vjenčanju."

A to je u pitanju znači. Pa izgleda po ovome on je i dalje nije zaboravio čim se ovako ponaša.

"Gdje si je vidio?"

"Jutros u biblioteci? Znaš kad su sve one knjige na mene pale, e ona djevojka što ti je pomagala da sakupi knjige sa mene je ona. Moja Lola." , i samo tako izdahne. Kao da je nosio težak teret na sebi.

"I šta ćeš sada. Mislim jeste li pričali?"

"Pa i nismo, kad si me ti tako odvukao za ruku. Kada je Matea rekla. Uzeo sam knjige od neke druge što mi je pomagala a od Lole nisam ni traga vidio."

"Morao sam te odvući od tamo. Matea mi je tako rekla."

"Znam znam sve. Ali znaš kako sam se osjećao kada sam je opet vidio?"

Samo glavom odmaknem.

"Ponovo sam osjetio neku sreću, mislio sam da kada je vidim da ćemo pričati, šta ja znam da će me pozdraviti. Uvijek je bila takva prije. Kada bi me vidjela prva je trčala u moj zagrljaj, ljubila me je prva. Držala za ruku. Znaš nisam sebi nikad to priznao ali volio sam je kada bi pričala bez prestanka kako je dan provela. A danas ništa. Kao druga osoba. Nije me čestito ni pozdravila, ni pogledala me nije."

"Mhm, ne znam šta bi ti rekao na to. Nemoj se ljutiti ali ti si nju ostavio, i još na vjenčanju. Njima je to važno, i nama je ali opet kako čujem po tvojim riječima za nju si bio princ na bijelom konju."

"A sada sam samo ostao konj i to onaj najveći.." , prekida rečenicu jer mu zvoni telefon.

Samo usnama oblikuje Nataša. Fino još mi je samo falila ona drugarica od Sare. Šta hoće više zar nisam bio jasan. Kada završi razgovor samo mi kaže.

"Sara je završila u bolnici, zbog nervnog sloma. Plakala je, vrištala i Nataša je dovela u bolnicu. Sada spava pa kasnije ima razgovor sa psihologom."

"Samo nek se drži što dalje od mene i Mateje."

"Ja moram da idem zvala me Nataša, kaže potreban joj je neko u ovim teškim trenucima."

"A Lola."

"Sutra ću joj otići u biblioteku pod izgovorom za neke knjige."

"Na sve misliš."

I tako se pozdravim sa njim.

Kako volim ujutro da se probudim. Danas sam odlučio da joj odnesem plave ruže. Usput sam vidio malu trgovinu sa dječijim stvarima. Ulazim i kako da se sada odlučim šta da kupim. Ne znam čak ni pol dijeteta. Koje ono neutralna boja da bi odgovarala i dječaku i djevojčici. Ma bijela. Tu ne mogu pogrešiti. Kupujem velilog bijelog medu. Za početak.

Sa ružama i medom dolazim ispred njenih vrata. Otvara mi vrata i samo se na njoj nalazi majica na bretele i pamučni šorc. Teško gutam pljuvačku. Kako su joj se grudi povećale. Sada su mnogo punije. Šta bi dao kada bi ih mogao bar na trenutak okusiti.

"Ovaj.. šta ti radiš ovako rano?"

"Vidi, tebi sam ruže donio, a njoj ili njemu medu. Zar nisi na poslu?"

"Druga sam smjena danas, a ti se probudio."

"Izvini nisam htio." , i prođem kraj nje. Da sam još ostao par trenutaka da gledam u njene grudi pod onom majicom. Uh.

"Hvala ti za ovo dvoje. Nisi trebao."

A ja i dalje ne slušam šta govori, okrenem se i gledam u ta dva savršenstva. A ona kada shvati gdje su mi oči brzo ruke prebaci preko toga.

"Ja bi se sada vratila da spavam a ti možeš da ideš."

"Važi, ali prvo daj da te ja smjestim."
Priđem joj, jednu ruku spuštam do njenih koljena a druga mi je na leđima. Tako u mojim rukama je nosim.

"Ej, jesi lud. Teška sam ti. Ima da kičmu slomiš. Da si me iste sekunde spustio."

"Gospođice Matea da li sumnjate u moju sposobnost? Niste uopšte teški. Čak šta više lagani ste kao pero."

Unosim je u njenu sobu i stavljam je na krevet. Ali kada nam se lica nađu tako blizu, ja ne mogu da izdržim i spuštam usne na njene. Pa šta bude bude.

Mišljenja 💑💏💙?

Novi nastavak je tu. Sledeći će biti večeras 😍
Ivan i dalje misli na Lolu, Oleg radi sve što mu Matea kaže, ali kada su blizu, pa, tu se dogodi ovo 💏