Matea

Današnji dan se uveliko završava. Noć polako počinje. Gledam kroz prozor, nebo je prekriveno zvijezdama. Stvarno predivna slika. Uzimam telefon, izlazim na balkon, od jednih soba koje sam upravo završila sa sređivanjem, zumiram kameru i slikam nebo puno zvijezda. Potom mi telefon zavibrira. Njegova poruka. Memorisala sam ga ''O'', tako da uvijek znam da je Oleg. Nikad ne znam kada mogu telefon da izgubim, a i ne bi željela da neko čita naše poruke. Znam da nas na poslu, niko za nas i ne zna. A i bolje je da tako i ostane. Što manje ljudi znaju za vašu sreću, duže ćete i biti srećni. Mnogo sam razmišljala kako da napišem pored njegovog broja ime, nije mi se nikako svidjelo da napišem 'Sunce moje', 'Sreća moja' ili da ne spominjem 'Ljubav moja'. Tako da je ''O'' nekakv bar po meni 'normalan naziv za Olega'.

Onda kada sam vidjela Saru kako ga je poljubila u obraz, i kako se samo na Olega ruku stavila i blizu mu prišla, osjetila sam strašan grč u predjelu moga stomaka. Plašila sam da on neće pred Sarom da poklekne. Ona je mnogo ljepša od mene, zna te ženske manire zavođenja, bolje od mene. Sebe nisam nikad mogla da zamislim da nekog zavodim umilim treptanjem očiju, ili rukama da nekog dodirnem a zatim kažem nešto maznim glasom. Kada bi se našla u blizini nekog momka, pa čak i ovdje trudila bi se da ih izbjegavam. Do juče čestito nisam se znala ni ljubiti, a kamoli šta više. Znala sam ja šta taj grč predstavlja. Predstavlja strah, i malu dozu ljubomore. Plašila sam se da ću i bez njega ostati.

Zato sam prihvatila da budem kod njega nakratko, da se malo bolje upoznamo. Od onog na plaži nije dalje prelazio granice. Poštovao je moje želje i mene maksimalno. Pa sam se i ja malo opustila.

''Ako si završila, čekam te ispred.''- on je.

Na brzinu zaključavam sobu, odlazim do WC za poslugu, presvlačim se u svoju odjeću, i sa najvećim osmjehom idem prema njemu. Ljubim ga zvučno u njegove mekane usne, i uzimam ga za ruke. Moj prvi hrabri korak.

''Čemu dugujem ovo?'' veselo me upita

''Pa možda zato što ćemo noć provesti zajedno.'' - kada shvatim i sama šta sam rekla, zbunim se još više pa samo na to dodam ''Mislim, večerat ćemo, ti ćeš spavati na kauču, ja u tvojoj sobi..''

''Znam šta si mislila, 'ajde da požurimo.''

Stižemo do mjesta gdje on živi, čini mi se miran kraj. Svjetla su pogašena kod njegovih ostalih komšija. Bar nešto. Ne bi voljela da nas neko vidi. Bar još neko vrijeme. Znam da se ne treba nikom pravdati, ali opet bilo bi mi malo neprijatno, kada bi me vidjeli.

Kada otključa vrata, uvede me u hodnik koji je prepun plavih ruža.

''Nisam znala da voliš cvijeće, mislim plave ruže. Pogledaj samo, cijeli hodnik je pun toga.''

''Nisam ni ja znao dok nisam upoznao, jednu nespretnu djevojku, koja me je zalila vodom.''

''Malo me je sram, kad se sjetim šta sam uradila, a pri tome je bila baš prljava, i nisam te vidjela, i ruka sama od sebe krenula da je prospe.''

''Mhmm sama od sebe kažeš.'' - nasmija mi se i krene da me ljubi. Prvo poljubi moju gornju usnu, a zatim donju, radi to tako polako, kao da me želi izluditi. Znam da se plaši da mene ne uplaši, ali želim njega kakav je inače. Matea red je bi bio i za drugi hrabri korak.

Stavljam svoje ruke oko njegovog vrata, i prvo poljubim njegov nos a potom usne, zatim se spuštam do njegovog vrata. E sad ću to da uradim. Otvorim malo svoje usne i njegovu kožu uzmem svojim zubima. Prvo polako, a zatim brzo gricak kožu njegovog vrata, a on čvrsto drži moj struk.

''Matea, šta mi to radiš?''

''Ššš, samo se prepusti.'' Potom jezikom prelazim moj ugriz i tako nastavim po cijeloj dužini njegovog vrata. Njegove se ruke spuštaju do moje zadnjice, i drži ih par trenutaka. Spušta ih još niže da bi me uhvatio za butine, i počeo nositi prema dnevnoj.

''Kako volim tvoj vrat, ne mogu da mu odolim.''

Sjedamo na kauč, ja sam i dalje njemu na krilu.

''Lijep ti je ovaj prostor.''

''Meni je još ljepši kada si ti ovdje.''

Rukom ga malo udarim po ramenu ''Kliše''

''Znaš šta je još kliše, ali stvarni?''

''Šta to?''

''Osjećaš li, kako da ti ovo kažem, mhmm nešto tvrdo ispod sebe?''

''Tvrdo ispod mene? Ne razumijem''

''Pa igleda da je još neki dio mene, srećan što si tu.''

Kada shvatim o čemu priča, samo skočim sa njega. ''Okej, ja sam gladna, možemo jesti.''

A on se samo smije.

''Šta je smiješno?'' upitam ga.

''Smiješno mi je to, do prije pet minuta ostavljala si mi ugrize, da ne kažem šljive po vratu, a sada se plašiš mog ..''

Ne dozvolim mu da završi.

''To nije isto.''

''Hahaha, važi. Hoćeš li da se istuširaš, ili ćeš pred spavanje?''

''Kada budem išla na spavanje.''

''U redu, imaš TV, gledaj a kada ja završim ja nam pravim večeru.''

On se zaputi prema kupatilu, a ja nađem nekakav program sa pjesmama. Za nekoliko minuta čujem vodu iz tuša. On je udaljen svega par koraka od mene i tušira se go. Bravo Matea, svi se kupaju i tuširaju goli, šta je tu čudno. Kako li on igleda kada je bez odjeće? Do sada sam imala prliku da ga vidim bez majice, i doslovno sam slinila za njim. Često bi naveče samo o tome mislila. Kako bi bilo poljubiti te sve dijelove njegove kože, grudi, stomaka i ono niže. Kako li je kada bi on ljubio sve moje dijelove tijela? Kako li izgleda on bez ičeg na sebi? Znam da trči, da nema ni grama sala, da vodi računa od sebi. A kako li izgleda onaj dio tijela što se takođe radovao, kada sam sjedila na njemu. Da li je veliki?

''BOŽE MATEA, prestani, šta tebe briga za taj dio tijela. To nikada nisi ni vidjela, prestani o tome da razmišljaš, i slušaj pjesme.
Otvaraju se vrata, i izlazi Oleg samo u peškiru, koji pokriva taj dio o kome sam ja do malo prije i razmišljala.

Pokupio je sve kapljice sa sebe.
"Izvini, odjeća mi je ostala u sobi. Još pet minuta i spreman ću biti." Ja samo ga posmatram, upijam ljepotu njegovog tijela. Malo je reći da je savršen. Znam da nije poenta da se neko gleda i mjeri prema njegovom spoljašnjom izgledu. Ali njega kada vidim ja potpuno zanijemi.

Vraća se iz sobe obučen u trenerku i kratku majicu.

"Šta bi željela da jedeš. Znaš ja sam odličan kuhar. Tvoja riječ za mene zapovjest."
"Isto bi i ja to tebe pitala. Zajedno ćemo da pravimo jelo, jer zajedno jedemo, zajedno ćemo i tanjire da operemo"

Narednih pola sata savršena kuhinja se pretvara u ogromni nered. Povrće se nalazi svuda, brašna ima i po podu i po nama. Ne pamtim kada sam bila ovako opuštena.

Napravili smo salatu, slane palačinke. A Oleg, kada pomislim da više ne može da bude savršen on me još više iznenadi.

Uzima viljušku, hrani me malo salatom, pa malo odsječe slani palačinak. Kada svaki zalogaj progutam za dezert dobijem njegov poljubac.

Na red dolaze tanjiri, njihovo pranje, a ni to ne može da prođe a da sapunica ne završi po našim licima.

"Sada ću ti pokazati moju sobu. Vrijeme je za spavanje."

Ulazim u njegovu sobu, a tamo se nalazi njegov krevet, ormar, police sa mnogo knjiga. E ovo nisam znala da voli da čita, i balkonska vrata. Sutra ujutro ću da vidim Sunce kako izlazi.

"Tu imaš čistu posteljinu, imaš i pidžamu. A ja idem na kauč tako da..."

"A da ipak ostaneš ovdje. Divno si me ugostio. I ovo priredio. Ja ne mogu da budem sebična, da dozvolim da te leđa bole na kauču zbog mene."

"Mogu da te grlim večeras?"
"To samo i čekam."

Danas je mjesac dana od uvoda ove priče. Hvalaa vam za svaki vote, komenatar. Mnogo je pozitivnih komentara, novih koji čitaju ovu priču. Hvala. Hvalaa. ❤💋

GoricaVelovska
AnaLuar7
Majasblog361413
nezgodna
DajanaNikolic
dragana-sotthc
Andreica5
Hellence

Hvalaa i marinnaa95 ❤ svi zapratite njen profil!! 🌍