Aziz je pogledala svoje lice u velikom ogledalu. Morala je priznati da je ispala u potpunosti velika glupača kada je dozvolila Darrenovim poljubcima i dodirima da je lansiraju visoko među zvijezde. Umalo je vodila ljubav sa njim, i da on nije nagovjestio o bolu u nogama, ko zna šta bi se sve moglo večeras dogoditi. Šta da su i završili zajedno, a onda bi neko od njene porodice potražio Darrena ujutro, uvidjeli bi da ga nema u njegovoj sobi, a kada bi ga zatekli u njenoj sobi, nije mogla ni da zamisli to, jer je blaga jeza okupa tijelo. Svaki put je sebe opominjala da ova ljubav nikada neće ugledati svjetlost dana, a kada bi možda i ugledala nije znala kakvu reakciju da očekuje od njene braće Russella i Carla, potom roditelja Cheryl-Liz i Alfia. Možda bi bili zgroženi kada bi ugledali njihovog sina po krvi i usvojenu kćerku kako razmjenjuju nježnosti. Ne, to nije dolazilo u obzir. Porodica Sotthc joj je pokazala veliku ljubav i velikodušnost kada su je usvojili i ona im ne smije ovako vratiti. Ne smije da iznevjeri njihovo povjerenje.

Bilo je nekako lakše kada ju je mrzio u prošlosti, a sada ne zna uopšte kako da predvidi njegovo ponašanje ili kako da se ponaša u njegovoj blizini. Bila je svjesna da on sa njom igra igrice toplo-hladno, ali nije se obazirala na to. Samo je željela da on prohoda, a onda će otići tako daleko od njega da nikada niko za nju neće čuti. Takođe imala je plan u vezi snimanja dokumentaraca o istorisjkim tvrđavama, i o svom TV kanalu koji se emitovao širom svijeta, a koji je uključivao Kupinu. Polako, mislila je. Sve u svoje vrijeme. Biće joj mnogo teško kada bude sve ovo napuštala, ali biće jaka. Mora da bude jaka. Jer ako su njeni biološki roditelji, nije znala o njima ništa a nije se ni trudila da sazna, mogli da je ostave i da se ne osvrnu potom, onda i ona može da ode daleko daleko u svijet. Više neće biti dosadna mala sestra, kako ju je Darren prozvao.

Skinula je bejbi rozi peškir sa sebe a potom preko glave navukla gornji dio pidžame. Dole je prvo navukla bijele pamučne gaćice, potom kratak šorc. Dekolte na pidžami bio je otvoren taman toliko da djeluje zavodljivo. Duž linije dekoltea bili su iscrtane glave medvjedića u smeđoj boji. Bejbi roza boja pidžame bila je spektakularna, ali i Azizina omiljena. Izašla je iz kupatila, a Darren je ležao na krevetu i gledao film na TV.

''Lijepa noćna kombinacija.''

Aziz je uzdrhtala na zvuk njegovog erotičnog, omamljujućeg glasa. ''Odličan izbor.'' Rekao je, dok mu je pogled lutao po njenom tijelu. ''Hvala.'' Tiho je odgovorila dok je uzimala tri jastuka iz ormara i stavljala na sredinu kreveta. Desna polovina je pripada sada Darrenu, a njoj je bila namjenjena lijeva strana. ''Zašto to radiš? Nije valjda da misliš da mogu da se pomjerim toliko i da narušavam tvoju privatnost? Znaš ipak sam ja..'' Nije dozvolila da završi rečenicu, nego ga je prekinula oštrim pogledom. ''Da ti nisi uradio ono što si uradio, večeras bi svako spavao u svom krevetu. Ne želim da se prepirem sa tobom. Ovi jastuci će biti jasna granica između tebe i mene do sutra ujutro.'' Prstima je pokazala na jastuke, a potom se opružila na svojoj strani.

''Da nisi nešto zaboravila?'' Mahnuo je njenim plišanim medvjedićem iznad njene glave. Željela je svog medu, bez njega nije mogla da spava. I Darren je to znao i bez razmišljanja joj ga je dodao. Ona je potom okrenula leđa i zagledala se u svijetlo koje je sijalo iz noćne lampe.

''Od kada se plašiš mraka?'' Ovo pitanje nije bila neka neumjesna šala, nije bilo ni podsmjehivanje, nego jednostavno on je želio da zna odgovor. ''Mhmm ni sama tačno ne znam odgovor. Valjda oduvijek. Jednostavno imam strah od mraka.'' Taj strah je oduvijek bio prisutan u Azizinom životu, plašila se i i najmanje sjenke kada bi je ugledala u svojoj blizini. Ali najviše od svega se plašila ponovnog ostavljanja. Iako je svega pet godina provela u sirotištu, vrlo dobro se upoznala sa pojmom nedostajanja njene majke. Darren više nije imao pitanja te je sklopio oči. Sati su veoma sporo prolazili, ali Aziz nije mogla da utoni u san. A kako bi i mogla kada se malo dalje od nje nalazi čovjek svih njenih želja i fantazija. Zato se lagano okrenula na suprotnu stranu i posmatrala njegovo muževno lice.

Ta čvrsta vilica koja je bila ukrašena bradom starom od sedam dana, divne trepavice koje su počivale na licu a usne, ah te grešne usne koje koje su udisale vazduh, bile su savršene. U zadnjih par dana uvjerila se i sama u to. Sada ima skoro čitavu noć da ga posmatra i neće gubiti ni trenutka. Bio je tako prokleto blizu, mogla je čak i da ga dodirne. Suzdržala se od tog nagona, samo će ga gledati i ništa drugo. Već pred izlazak Sunca, ona je zaspala.

Kada je čula kucanje na vratima, Aziz se trgnula. Trepnula je nekoliko puta pokušavajući da se privikne na dnevno svjetlo a i na udobnost svog novog jastuka. Bio je tako mirišljav i udoban da nije mogla da odvoji glavu od njega. Njen nos je očešao nešto tvdo, a prsti su joj se upleli u tanke crne dlačice. Ispustila je uzdah zadovoljstva.

''Aziz.'' Čula je Darrenov duboki glas.

''Da?'' Odgovorila je, još uvijek ošamućena od sna pa se još više ugnijezdila na njegovim grudima. Darren se probudio malo prije nje, i uvidio je kako onih jastuka više nema na sredini kreveta. Sada su se nalazili tačno na zadnjem kraju kreveta, a snop crne kose bio je na njegovim grudima. Htio je da prstima prođe po njima, ali kucanje na vratima mu to nije dozvolilo.

''Mislim da Russell kuca na vratima. Uzmi ključ koji je na noćnom stočiću i idi mu otvori.''

Aziz se naglo otvorila oči, potom je jako uspravila glavu i udarila u nešto tvrdo. To tvrdo, nije ništa drugo, nego Darrenova vilica. Pipala je po krevetu tražeći telefon da vidi koliko je sati. Nije imala hrabrosti da ga pogleda, a kamoli da razmišlja da je jutro provela na njegovim grudima. Pola deset. Kako je to moguće? I prije nego što se pribrala, kucanje na vratima se i dalje nastavilo. Ustala je iz kreveta, uzela ključeve i otključala vrata. Kada je otvorila, susrela se sa uplašenim Russellovim očima. Iza njega nalazila se Kupina u spavaćici.

''Mislimo da je Darren nestao. Ili da je negdje pao i udario glavom od kamen. Možda je pao u bazen.'' Russell je uplašeno počeo da nabraja sve lose mogućnosti vezane da Darrenov nestanak. Kada je ujutro otišao do njegove sobe u cilju da ga pozove na doručak, bio je vidno iznenađen što ga nije zatekao u sobi. Cijelu sobu je pretražio, a o Darrenu nije bilo ni traga. Nije čak želio svoje roditelje da uznemirava, pa je zbog toga odlučio da traži od Aziz pomoć.

''Braco, mislim da bi bio odličan komičar crne hronike.'' Čuli su njegov glas, pa je Russell ušao u sobu. Kada je Aziz zatvorila vrata, Russell i Kupina su sjedili na njenom krevetu. ''Ha ha ha, vrlo smiješno.'' Ogovorio je Russell.

''Sinoć ste svi nekud otišli, a kako je meni bilo samom dosadno, odlučio sam da sa našom sestrom pogledam film na TV. Došao sam do njene sobe i zamolio je da mi pravi društvo, i ona je prihvatila. Ostali smo veoma kasno, pa mi je ona pomogla da prespavam na njenom krevetu. Istina, bio sam joj mnogo težak ali ipak je uspjela da me uz malo truda spusti na krevet.'' Prstima je prošao kroz kosu. ''Sada sam mnogo gladan, pa bih želio da siđemo dole za porodični sto.''

Kupina se izvinila i otišla da se prikladno obuče, potom su Aziz i Russell pomogli Darrenu da sjedne u kolica. Aziz je obećala da će im se pridružiti za par minuta, a onda su njih dvojica izašli iz sobe. ''Ne mogu ti opisati koliko sam srećan što uspostavljaš prijatan kontakt sa našom sestrom. Tako i treba. Možda konačno shvatiš da nije ona kriva za ono što nam se dogodilo u prošlosti.'' Russell je pričao, ali Darren je mislio kako u tom odnosu nema bratsko-sestrinskih odnosa. Javljalo se potpuno drugačije osjećanje, koje je zabranio da osjeća u svom srcu. Možda se ljubav javljala.

''Ko zna, sve je moguće.'' Odsutno je rekao. Sada se nije htio prisjećati prošlosti.

Za porodičnim stolom vladala je prijatna atmosfera. Aziz je dopalo jedino slobodno mjesto pored Darrena, te je viljuškom zahvatila veći komad sitno narezane šunke. Danas će ponovo otići do najbliže ćevapdžinice po porciju ćevapa sa crvenim lukom. Zastenjala je od same pomisli na njenu omiljenu hranu. ''Slobodno kaži, neću se uobraziti da se taj uzdah zadovoljstva odnosio na sjećanje tebe kako spava na mojim grudima. Bila si na meni obavijena poput bršljana.''

Mora se skloniti iz njegove blizine prije nego što je potpuno preplavi ta besmislena strast prema njemu i prije nego što iznevjeri svoje principe. ''Misli šta hoćeš, ali ubuduće nemoj da ulaziš nepozvan u moju sobu.'' Bila je odlučna dok je ubacivala zadnji komad šunke u usta.

''A šta ako ipak budem pozvan?'' Podigao je lijevu veoma lijepu, oblikovanu obrvu. Aziz je razvukla usne u nimalo prijateljski osmijeh. Bio je mnogo zadovoljan jer je znao da mu ne može odoliti, uprkos činjenici kada je iznervira.

''Ja ću da otvorim vrata.'' Carl je ustao dok je maramicom brisao usne i otišao do ulaznih vrata jer je prvi čuo zvuk zvona. Aziz se na trenutak pribrala a potom je uzela čašu svežeg cijeđenog soka od narandže i popila ga. Malo je falilo da se zagrcne kada je ugledala novu gošću koja će da promijeni sve što je do sada poznavala. Obučena u bijelo odijelo, i u bijeli mantil pored Carla je stajala mlada ženstvena djevojka u kasnim dvadesetim godinama. Imala je predivnu plavu boje kose, a usne... bile su joj prosto savršene sa crvenim ružom. Njeni nokti bili su uredno sređeni novom nadogradnjom, a oči, bile su plave kao more. U jednoj ruci držala je torbu.

Svi su sa zanimanjem posmatrali novu gošću ali ona nije gubila vrijeme, te se odmah predstavila. ''Prije svega želim da vam poželim dobro jutro. Ja se zovem Sylvia Don. Po struci sam zadužena za masaže, a potom kasnije i za vježbe nepokretnih osoba. Ovdje imate moju diploma a i preporuke. Nadam se da sam na pravoj adresi.'' Izvadila je iz torbe veliki snop bijelih papira a potom ih pružila Carlu.

''Sve je to divno, ali ko je Vas poslao? Mi dok se sjećamo nismo unajmili nikoga iz bolnice?'' Alfie se prvo obratio Cheryl-Liz a potom gospođici Sylviji. ''Razumijem Vas gospodine, vrlo rado ću Vam odgovoriti na ovo pitanje. Mene je poslao veoma dobar prijatelj od gospodina Darrena, koji me uputio u zdravstveno stanje Vašeg sina. I ja sam naravno prihvatila ponudu, jer meni nema veće sreće nego kada ugledam da je neko zahvaljujući meni ponovo prohodao.'' Zabacila je iza sebe svoju zanosnu kosu, a Aziz je uz tresak spustila čašu na sto.

''Ja prihvatam ko god da se sjetio od mojih prijatelja da Vas pošalje meni. Kada možemo da počnemo?'' Rekao je Darren naglašavajući svaku riječ pri čemu je značajno pogledao u Aziz.

''Što prije, to bolje.'' Sylvia nije gubila vrijeme već je uz zvuk štikli došla do njega i pružila mu ruku. Darren ju je odmah prihvatio. Uh kako je samo nervira, mislila je Aziz dok je gledala kako svi odlaze u njegovu sobu. Odlučila je ipak da danas ode ponovo da se okupa, a potom će da prihvati poziv za kafu od Dina ili Marka. Kada je nešto poslije podne prolazila pored Darrenove sobe, zastala je na trenutak jer su vrata bila otvorena. Sylvia je kružila prstima po njegovoj koži koljena a on kada je uočio Aziz na vratima nadmeno joj se osmjehnu. Izgleda da su igre mačke i miša počele.

🌟𝐇𝐯𝐚𝐥𝐚 𝐯𝐚𝐦 𝐳𝐚 2𝐊 𝐩𝐫𝐞𝐠𝐥𝐞𝐝𝐚.🌟
🌟𝐇𝐯𝐚𝐥𝐚 𝐧𝐚 𝐜̌𝐢𝐭𝐚𝐧𝐣𝐮🌟