Ivan

Konačno, i mojoj smjeni na poslu je došao kraj. Da li je Lola vidjela ono pismo i knjigu? To pitanje mi se vrzmalo po glavi, dok sam goste posluživao njihovim napitcima. Ali i da je vidjela to pismo, kako bi ja to mogao da znam? Nisam joj mogao otići i reći,ej,  ja sam onaj što ti je poslao dugo očekivanu knjigu koji si tako željela, pa sve bi onda uprskao. Ne ostaje mi ništa drugo, nego da odmah pošaljem još nešto. Išao sam tako polako, i primjetio sa da mi u susret ide Lola. Mojoj sreći nije bilo kraja. Išla je tako laganim koracima, držeći knjigu, nesvjesna bilo čega oko sebe. Kao da je bila u nekom drugom svijetu. A onda, ugledao sam nešto što je meni izmamilo osmjeh na lice. Pa.. ona je čitala moju knjigu. Znači dobila je moj poklon i vidjela je ono pismo. A onda, začuo sam blagi udarac u moje grudi. Hvala svemiru što se uvijek ovako sretnemo.

Podigao sam knjigu i ono parče papira i vratio sam joj. Malo sam iskoristio situaciju i ruke su nam se dodirnule. Lola je vrlo brzo zauzela svoj stav i od one slatke djevojčice koja čita bajke vrlo brzo je postala odrasla žena i zauzela je svoj stav hladne žene. Još malo smo pričali, ali razgovor nam se sveo samo na Olega i Mateu. Došavši kući, otišao sam pravo pod tuš. Trebala mi je mnogo ta hladna voda. Ali oko moga srca se stvarala neka toplota jer sam je vidio kako čita nešto što sam joj ja poklonio. Iako je bolje da ne sazna barem za sada, da sam ja to u pitanju. Taman što sam počeo da pišem drugo pismo dobio sam poziv.

"Druže.. Matea.. ja.." Oleg je počeo da muca. U prvi mah, nisam ga ništa razumio.

"Oleg, polako smiri se. Šta je bilo? Je li Matea dobro?" Sada je i mene hvatala panika, ipak je bila trudna. Da se nije nešto strašno dogodilo?

"Matea se porađa, sada smo krenuli do bolnice. Ona je sva srećna i smirena, a ja sam tako pogubljen, ne znam šta da radim." U glasu mu se primjeti da je veoma nervozan. Moj najbolji prijatelj i kum će upravo da postane otac.

"Evo stižem i ja do vas, samo da nađem ključeve od auta i.."

"Važi, Mateja je nazvala i Lolu, šaljem ti adresu u poruci da je pokupiš, pa zajedno dođite." Poziv se prekide. Idem po Lolu i da vidim svoje kumče, a možda i bude djevojčica. Uskoro dobijem sms adresu gdje ću da Lolu da pokupim, ali prvo nego što krenem na sebe stavim par kapi parfema. Znam da joj je ovaj bio omiljeni, i zbog njega bi Lola znala oko mene da se skupi, zagnjuri nos u moj vrat i tako bude par minuta. Šta ću, ne biram više ni sredstva, samo da nju osvojim. Ona je moj cilj. Znam da igram nepravdeno, ali kao što svi kažu cilj opravdava sredstvo.

Vozim polako, i vidim je kako cupka u mjestu. Sigurno joj je hladno. Znam da je na ovo pristala samo zbog Mateje. Ipak joj je ona najbolja drugarica, sigurno nije mogla da odbije da se vozi sa mnom. Taman kada sam stao pored nje, imao sam namjeru da isključim auto i da obiđem auto da joj otvorim vrata kao glumci što rade u filmovima. Mada trebao sam znati da mi nismo u filmu, i da ona nije poput ostalih djevojaka koje padaju na ovakve stvari. Ona je mene preduhitrila i sama je sebi otvorila vrata. Tokom cijele vožnje do bolnice obadvoje smo šutjeli. Sigurno joj je neugodno sa mnom, čim lomi prste od nervoze.

Ubrzo stižemo do bolnice. Lola prva izlazi i žuri do ulaznih vrata, u stopu je pratim i ja. Ugledamo jednu medicinsku sestru i pitamo za Mateju. Malo sačekamo dok nije došla doktorica, i saznali smo da je Mateja rodila zdravu djevojčicu. Obadvoje smo se u tom trenutku pogledali, i stvarno smo bili srećni radi njih. Uputili su nas prema sobi. Kad tamo, kroz priču saznamo da se Oleg tokom porođaja onesvjestio. Htio je da prisustvuje porođaju, i bio je sa Matejom, držao ju je za ruku, no međutim pao je u nesvjetst. I Matea je odmah nakon porođaja došla u kolicima sa njihovom malom mrvicom.

Maja. Kako je predivna bila. Koliko sam uspio da vidim, preslatka je. Taj mali nosić a tek ti prstići kada me je uhvatila, ja sam se istopio. Nas četvero smo bili okupljeni oko nje i divili se tom malom čudu. Ubrzo je došla medicinska sestra, bebu su zajedno sa Mateom odveli da je smjeste u njenu sobu, a Oleg će im se pridružiti malo kasnije. Ipak je njemu bilo najteže. Znam da ne bi smio ali, ja sam se na tome morao da se nasmijem.

Bebu su smjestili, i Lola i ja smo je mogli posmatrati još malo kroz staklo. Obadvoje smo je gledali.

"Kako je samo predivna." Zaljubljeno je posmatra i kaže.

"Da, predivna je." Majo, malo si nas iznenadila, sada bi imao pripremljeni poklon za bibliotekarku, ali neka si nas malo prekinula u svemu tome.

"Ti prstići, kako su medeni." Vidjelo se da iz svake njene izgovorene rečenice isijava ljubav. Još jednom ti hvala Majo, jer moja ljepotica upravo sa mnom razgovara.

"Um.. ovaj šta misliš da krenemo?" Malo postajem nervozan.

"Idi ti, ja ću se već nekako snaći. I ovo sam pristala, samo radi Olega i Mateje." I vraća nam se nova Lola.

Nisam htio više da inzistiram. Rekao sam sebi, biće kako ona želi.  Došavši kući, odmah sam uzeo papir u njenoj omiljenoj boji i počeo sam polako da pišem lijevom rukom.

"Draga moja bibliotekarko Lolo,

Daću sebi takvo dopuštenje da Vas zovem moja, ja se iskreno nadam da ćete mi dozvoliti da Vas tako zovem. Da li ste pročitali do kraja knjigu koju sam Vam poklonio? Ja.. na ovaj način moram da Vam kažem da je ta knjiga jedna od mojih omiljenih knjiga. Zašto? Volim da čitam da ljubav pobjedi zlo. Volim da vidim kada se glavni likovi, izbore za svoju ljubav. Da li Vi imate nekoga? Znam da ne bi smio ovo da Vas pitam, ali prosto moram. Danima Vas samo posmatram. Vi ste predivni. Nadam se da Vam se dopada ovakav vid komunikacije. Ako jednom poželite, volio bih da i Vi meni napišete pismo, i ostavite u poštnsko sandudče. Volio bih da mi pišete, kako ste, šta Vas veseli, da ovo sve ostane pod velom tajnosti. Jer tako je zanimljivo zar ne?

Do sledećeg puta draga moja

Knjiški moljac."

Uz ovo pismo sam spakovao i njeno omiljeno voće. Kako nam je mala Maja stigla nisam uspio ništa drugo da joj pošaljem osim voća. A znam da mnogo voli da jede banane i jabuke. Neću da čekam jutro, iako je ponoć prošla, dođem do biblioteke i ostavljam. Obavezno sam napisao da je za Lolu.

Volio bih da prihvati sa se sa mnom dopisuje. Ako je ona knjiga dokaz da je čita, onda možda će i ovo pismo da pročita. Nikad nisam bio nervozan dom sam čekao njen odgovor.

Svakodnevno sam provjeravao dok me niko ne gleda ponoći da li ima pisma. Ali od njega nije bilo ni traga. A šta ako je njoj glupo da se dopisuje sa nepoznatim strancem? Šta ako misli da je neki manijak ili luđak u pitanju? Sve što mi je sada u ovom trenutku ostalo bila je ta nada. I vjera. Vjerovao sam da će ipak i ona da napravi taj korak. Ali izgleda da će za to trebati još vremena.

"Ivane, treba mi tvoja pomoć." Oleg me prekinuo iz mog razmišljanja.

"Kaži druže, ako mogu, sve ću ti pomoći."

"Ovaj.. znaš.. od kako nam je Maja stigla, Matea i ja nismo.." Vidim ja kuda vodi ovaj razgovor. 

"Misliš niste imali vaše perverzije, ovaj bračne aktivnosti?"

Ovu rečenicu isprati njegov grleni osmjeh.

"Tako je Ivane, vidim sve ti je jasno. Htio sam da Matea i ja ponovo odemo na mali medeni, ali samo dvije večeri. Toliko nam je potrebno. Da li bi htio da pričuvaš Maju? Molim te."

Kako da ga odbijem? Htio sam da budem pored te male mrvice.

"Važi, ja ću da je pazim. Ionako sam tada slobodan. A ti pazi, nemoj da pretjerate. Ne znam da li će Matea da izdrži tvoje mužjačke nagone."

"Ne brini se ti oko toga. Dužnik sam ti." Reče Oleg.

"Čemu služe kumovi, a i drug sam ti."

"Samo nećeš biti sam."

"Ne razumijem." Nije mi sada ništa jasno. Je li idu njih dvoje ili ne?

"Matea je sada zvala Lolu. Ali ja sam bez njenog znanja nazvao tebe. Ipak vidio sam kako Lolu gledaš i ..."

"Ja.. Oleg.. hvala ti.. ne znaš koliko mi to znači." Iako nisam dobio od nje pismo, možda ovo bude neki znak.

Ja jedva čekam da zajedno čuvamo Maju, a ti Lolo?

Biće nama zanimljivo kao što ja to vidim.

Stigla nam je mala Maja 🙋
Ostavite 🌟 i 🖋️ !! 👑💜💪