Ivan

Opet sam je vidio. Morao sam da upotrebim tu malu laž da se ja vjerim, a ne moj prijatelj Oleg da izazovem bar malu reakciju od Lole. I uspio sam u tome. Pala je na mene. Bukvalno. Ali ja se nisam bunio. Bila mi je tako prokleto blizu. Osjetio sam njene otkucaje srce, njeno tiho disanje a kada me je pogledala znao sam da ima još malo nade za mene. Za nas. Nosim ove knjige kod Olega i skoro cijeli dan čitamo, tražimo idealnu prosidbu. Olegu se ni jedna ne dopada.

Neće let balonom kaže plaši se visine. Ajde dobro. Nađem u narednoj na plaži čitam, kaže Oleg to je tako kliše. Nema veze. Ali sati su prolazili mi nismo imali skoro ništa. Otišao sam do svoje kuće, i taman da se bacim na krevet stiže mi njegova poruka da je kupio prsten. Ajde barem nešto.

Jutro započinjem uobičajeno. Prva sam smjena, oblačim odmah na sebe radno odijelo kako ne bi gubio vrijeme na poslu. A ima još jedan razlog zašto mnogo rano idem na posao. Idem ponovo da vidim Lolu. Sigurno je prva smjena. Juče je bila druga a i Oleg mi je javio da je sa Mateom. Znam da imam jako puno pješačiti do caffe bara "Bura" , ali jako želim da je vidim. Stojim pored jednom drveta, nema ni desetak koraka od mene se nalazi biblioteka. Gledam na sat. Dobro je. Smjena mi počinje tačno za 15. minuta. Mogu da stignem samo da se Lola pojavi.

Čekam. Čekam. Kad ide. Kosu i dalje drži spušenu a mene tako zanima kako bi izgledala kada bi je podigla. Na sebi ima hlače i majicu kratkih rukava. Iz torbe mislim da traži ključeve i kada ih konačno uspije da ih pronađe oni padaju na pod.

Slatka mi je ovako, dok pretura po torbi i kupi ključeve. Ulazi i zatvara vrata biblioteke. Ok Ivane, imaš tačno još pet minuta da stigneš na posao.

Vidio si je i sada budi srećan.

U toku dana primjetim da je za šankom sjedi Nataša. Ona je trebala da bude kuma Sari, kada je Oleg izgubio pamćenje i kada se trebao vjenčati sa Sarom. Ali Oleg se na vrijeme sjetio, ostavio Saru koja je doživila nervni slom i nalazi se na liječenju u bolnici.

"O, Nataša od kud ti? Mislim nismo se dugo vidjeli? Šta bi htjela da popiješ?" , pitam je dok obilazim za šank i tacnu spuštam na njega

"Došla sam da iznenadim tebe. Nismo se dugo vidjeli i eto. Znaš da sam usamljena kako je se sve ono Sari dogodilo. Ne brini se ne krivim tvog prijatelja Olega, to sa Sarom. Pa Sara je takva." , pruža svoje ruke i stavlja ih na moje dok mi ovo govori.

Izvlačim ruke, jer sam odlučio ne želim da mi bilo šta stoji na putu dok hoću Lolu da molim za oprost a ko zna i da je ponovo osvojim.

"Nataša, ipak sam na poslu znaš..."

"Znam Ivane, ali i meni treba malo utjehe ono sa Sarom me je potpuno slomilo." , vidim da joj jedna suza pada na lice.

Obilazim šank, ipak nisam tako bezdušan i dajem joj maramicu, a ona iskoristi taj trenutak i baci mi se u zagrljaj.

Tek sada vidim da ovo nije isto kao kad je Lola bila u mom zagrljaju. Sa Natašom je sve nekako čudno. Odmičem se od nje, pod izgovorom da imam posla i ostavljam joj sok od narandže, ispred nje. To bi je trebalo par malo da smiri. A ja idem po ostale narudžbe.

Pred kraj moje smjene stiže mi poruka da je Oleg zaprosio Mateju. Imao je jako čudnu prosidbu. Masirao joj je noge i stavio je prsten na prst od noge. Mogu da kažem samo da je prosidba u neku ruku neobična i mislim da će to da pamte do kraja života.

Naveče odlazim kod njega. Čestitam mu. Slavimo a i usto vrijeme me pita da mu ponovo budem kum. Što ja ja naravno pristanem.

Dan njihovog vjenčanja je došao brzo,  slavlje je bilo intimno. Samo Oleg i Mateja, a Lola i ja smo bili kumovi.

Zezao sam Olega dok smo čekali mladu da je mnogo nervozan, ali taj trenutak kada je ušla Mateja vidio sam u njegovim očima da je to to.

Vidi se njihova jaka i snažna ljubav.

Ali onda su moje oči pronašle nju. Išla je iza Mateje. Kao da je druga osoba. Konačno je kosu podignula u lijepu punđu, našminkana, a te usne koje krasi crveni karmin, da sam poželio da ga osjetim svojim usnama. I ta haljina.

Govor matičara nisam ni slušao, moj pogled je samo letio prema Loli. Kako je lijepa.

Kada su mladenci rekli sudbonosno da, izašli smo vani. Oleg i Mateja su zajedno išli autom jer je Oleg imao za Mateju iznenađenje. A ja sam imao tu sreću da se vozim sa Lolom.

Tokom puta, ni jedno od nas dvoje nije progovorio. Ja sam se đavolski trudio da je ne gledam, ali iznenada ispres nas je izašla malo mače, i ja sam naglo zakočio.

Lola se naglo iz sjedala napred pomjerila. Imala je sreću. Nije udarila glavom, vezala se pojasom.

Uzeo sam njenu drhtavu ruku i pitao sam je kako je. Samo je odgovorila da je dobro.

Došli smo ubrzo poslije mladenaca ispred jedne kuće. Iznenađenje je bilo to da je Oleg za svoju porodicu kupio kuću.

Mnogo mi je bilo drago vidjeti da je Oleg srećan. A tek dok su plesali.

I ja sam želio da plešem sa Lolom, ali nisam htio da žurim.

Samo sam joj došao blizu i šapnuo na uho da je najljepša. Vidio sam da je blago zarumenila se.

Kako je veče odmicalo Lola se izvinila i napustila slavlje pod izgovorom da sutra radi i da želi da se odmori. Isto sam i ja uradio. Ipak da istavimo mladencima da uživaju u prvoj bračnoj noći.

Trudio sam se da idem tiho iza nje. Kako me ne bi primjetila. Htio sam da vidim gdje živi. Ali kako se kaže ne dobijemo sve kako želimo.

"Ivane.." , o ne ko me sada zove.

Stanem u mjestu, na par koraka ispred mene se Lola nalazi. U čudu me gleda a iza nje u susret nam ide Nataša.

Šta sada ona hoće.

Dok prolazi kraj Lole, vidim da je u prolazu malo zakači rukom.
Dolazi do mene, i stvalja svoje ruke oko moga vrata.

Nije kao što misliš Lolo..

Lola samo obori pogled, okrenu se i ode od mene trčeći.

A ja sve što uradim ostajem da gledam kako opet odlazi od mene.

Mišljenjaa 😍😍😍?