Lola

Ta dominantnost u njegovim riječima a i u postupcima možda bi mi i bila zanimljiva da je čitam u nekom od mojih romana, ali kada se nađete ovako kao ja u ovoj situaciji pa i nije baš svejedno. Kreten. To je on. Sve će da upropasti, pogotovo naš dogovor, između Anđela i mene. Ivanova blizina me sprečava da racionalno razmišljam ali Matea i Oleg će, svakako da me čuju. Nije valjda da podržavaju ovu ludost.

"Pa budući mužu, možda ja i sa nestrpljenjem čekam tu našu bračnu noć, mada od tebe, me neće ništa zadiviti." Drsko ga odmjeravam, i bradu isturim u njegovom pravcu da i on zna ko je glavni. "Jedva čekam." Šapne mi previše blizu mojih usana.

Ovo moram pametno da odigram. Anđelo je ko zna gdje sakriven, i pri tome zavezan. Sada mi jedina opcija da se udam za Ivana, a onda idem u potragu za Anđelom. A Ivan je muško kao svako drugo, čim jedva čeka da me samo odvede u krevet, uopšte se nije promjenio. Ima da mu to dam, a zauzvrat ima da spasim šta se da spasiti. Kad samo pomislim da je ovo vjenčanje moglo Anđelu i njegovoj ljubavi donijeti neki vid smirenja, budala od Ivana i mojih prijatelja sve su upropastili. Ajde Lolo, dok ne uzmeš stvari u svoje ruke, neće od ovoga biti ništa.

"Nešto smo tihi Lolo, da možda ne razmišljaš o bračnoj noći?" Namignuo mi kroz veliki osmijeh.

"Pa, nećeš vjerovati zapravo i razmišljam. Mada ja više volim da budem gore, da ja vodim situaciju. Jer Anđelo mi je to dopuštao." Osjetim bol u ruci kada me još više stisnu.

"Njega više nećeš u mom prisustvu više da spominješ jel jasno? A to ko vodi situaciju kod mene nema. Jer ja ću ti od večeras biti zadnji i samo ćeš moje ime da kažeš iz tvojih slatkih usana. Samo mi daj trenutak da ti to pokažem i vidjet ćeš da si sam u pravu." Jesam li vam rekla kako volim da mu dirnem u taj njegov ego. Pa da ću sebi tu slobodu i likovat ću, jer mi se čini da mi je voljeni i budući suprug ljubomoran.

Nisam se ni snašla već smo stajali kraj matičara, jer me Ivan bukvalno do nje dovukao. Htjela sam i vrištati i pokušati da bježim, ali nisam. Znala sam da je to sve bilo uzaludno. U tih nekoliko minuta vratila sam se u prošlost ja naše vjenčanje i na neki način sam se plašila šta ako je sve ovo opet njegova neka šala i da me ponovo ostavi. S teškom mukom sam progutala pljuvačku kada je sam čula pitanje koje je Ivanu upućeno.

"Da li Vi, Ivane Jelačiću uzimate ovdje prisutnu Lolu Duran za Vašu zakonitu ženu, da je volite i poštujete kako u dobru tako i u zlu?" Ajde ostavi me i idi, jer samo to i znaš. Ovaj put sam zrelija i pametnija i lakše ću to da podnesem.

"Uzimam, mojoj odgovor je jedno veliko DA, jer kako bi i bilo drugačije, želim je za svoju ženu." Srce mi je stalo. Jer Bog sami zna koliko sam ove riječi htjela da čujem. Sanjam, da, sve je ovo jedan san i ja ću se uskoro probuditi.

"Lolo sada si ti na redu." Promuklo glas od Ivana je zaparao moje uši. Kako je samo zadovoljan.

Samo sam tiho izustila uzimam, a ostalo sve odigralo kroz neku maglu. Osjetila sam njegove snažne ruke koje su se ovile oko moga struka, približio me sebi, izgubila sam vazduh kada su njegove usne gužvale moje. Osjetila sam njegove jezik koji je istraživao moju unutrašnjost, tiho sam prela njemu na usne. Jednom rukom me približio još više sebi i osjetila sam snažnu i čvrstu erekciju. A drugom rukom je stiskao moju stražnjicu.

"Dobro, eto pristala sam. A sada s nestrpljenjem čekam to što si mi obećao i molim te neka bude nešto od toga, jer za ovih osam godina sve sam isprobala pa da vidim šta ti to nudiš." Ne bih ja bila ja kad ga ne bi bocnula.

"Neko nam je nestrpljiv? Još samo malo, ali prvu da se potpišemo." Klimnula sam glavom i samo sam nažvrljala Lola Jelačić. Dobacila sam mu hemijsku ali je ona završila u njegovom oku.

"Oh, izvini." Teatralni sam uzdahnula.
Da sam bila malo jača, svakako bih mu to oko i iskopala vlastitim rukama. "Sva sreća, pa imam drugo oko." Sarkastično je dodao.

Kada smo i matičara ispratili, do ulaznih vrata, nas dvoje smo ostali sami.

"Ne brini se, nemam namjeru ovdje da zapečatimo naše bračne odnose, idemo do naše kuće, do našeg kreveta."

"Zar mi imamo nešto naše? Jer ja se toga ne sjećam."

"Od danas ćemo imati mnogo više vjeruj mi, a sada da ne bi promjenio silu uzet ćeš me za ruku i pratiti ćeš me do auta." Nije se šalio kada mi je pružio ruku, ali prihvatila sam je. Jer sama sam trenutno ovdje, ni na koji način ga ne bi mogla savladati.

Zadovoljstvo je raslo u njemu, ali nisam se dala da to utiče na mene. Sve sam upijala i mirno sam izvršavala njegove zahtjeve jer mi se nešto drugo vrzmalo u glavi.

Sjela sam u auto, a on je stavio sigurnosni pojas. Brinulo me više od neke nezgode ta naša bračna noć. Jer sve što sam mu do sada pričala, bile su laži. Ja, nisam ni sa kim taj razgovor obavila, bilo me i sramota i da Mateu pitam za to. Sve što znam, znam iz knjiga, ali iako sam pomalo sanjar, ko mi garantuje da će Ivan biti nježan tokom mog prvog puta, i šta ako ga ja ne uspijem zadovoljiti.

Jer je on meni bio sve prvo, i prvi poljubac i prvi dodir a sada će mi biti i prvi kome ću da se predam. Previše sam od toga očekivala, a šta ako mi realnost nešto drugo servira, šta ću onda.

Ivan je motor zaustavio, obišao je oko automobila i otvorio mi je vrata. Taman da sam bila jednu nogu stavila na kameni put, ali Ivan me uzeo u svoje naručje.

"Običaj je da suprug, svoju mladu prenese preko praga."

Pa, biće ovo nešto svakako novo.

Hvala vam što čitate moje priče 💙 prošle sedmice nastavaka nije bilo zbog obaveza oko faxa, ali zato ove nastavljamo gdje smo i stali. 👑❣️

Hvala Ljiljani Škari, na poklonjenoj knjizi Elizabeth Hoyt, javljam čim stigne 🎁❤️💜