Ivan

Konačno sam se odmakao. Nastavio sam da gledam moju divljakušu sa puno nježnosti, dok sam kažiprstom prelazio preko njenih, od poljubaca otečenih, vrelih usana. Nisam mogao vjerovati u da u sebi ima tu snagu, kada je neko naljuti, i da još udari šakom. Tako nježna, sitna, mirna, Lola je bila prava suprotnost u mojim rukama.

"Lolo,  mislio sam ozbiljno kada sam pitao šta će dotični gospodin da te upita kada vidi moju majicu na tebi. Mada, sa velikim zadovoljstvom ti je poklanjam, jer na tebi izgleda mnogo bolje i ljepše. Ali, nemoj se zavaravati. Divlje sam posesivan, kada si ti u pitanju." Spustio sam joj lagani poljubac na nos, prije nego što sam se okrenuo i napustio kuhinju. Mislim da sam je sa ovim postupkom, i zbunio, možda je i bila iznenađena mojim promjenama raspoloženja. Da li ću ikada moći, da je ljubim, a da poslije toga završimo pod plahtama na krevetu, tamo gdje nam je oduvijek i bilo mjesto.

Idući nazad, od pekare, do ovdje, sam čitao sadržaj njenog pisma. Pristala je da se dopisuje sa knjiškim moljcem, prvi korak sam savladao. Mada me je mnogo zaboljelo njena zadnja rečenica, kada je napisala da nikada nije bila nečija. Sada moram da budem vrlo pametan. Ne smijem ni na koji način da otkrijem da sam ja u pitanju. Pismo sam ostavio u džep koji se nalazio u unutrašnjosti moje jakne, i tada sam začuo nju kako je bolno jauknula u kupatilu.

Mnogo kasnije, u toku dana sam se čuo sa Olegom. Rekao sam mu da je sve u redu, da je mrvica jedno divno i mirno dijete, kada me je upitao za Lolu, vrlo brzo sam okrenuo temu i pitao ga kako im je. Sutra se vraćaju. Što meni i odgovara, iako spavam večeras na kauču, nije isključena opcija da večeras, kada one budu u carstvu snova, da im se prikradem, i ponovo noć provedem sa njima. Poslije poljubca, nisam imao nikakvu konverzaciju sa divljakušom. Uh, što je volim tako da je zovem. Ona je u međuvremenu obukla nešto drugo, došla je do Maje, i u rukama je nosila flašicu toplog mlijeka.

Ja sam otišao do kuhinje, i uprkos svemu, što sam je naljutio radi onog pitanja, na kuhinjskom pultu čekao me tanjir sa špagetama u sosu od povrća. Nekakav srećan osjećaj mi je izmamio osmjeh na moje lice. Možda se moja Lola sjeća šta sam volio. Jedući, taj ukus, bilo je nešto najbolje što sam u zadnje vrijeme okusio. Telefon je počeo na pultu da vibrira i samo sam očima prevrnuo, jer na naslonu sam ugledao ime Nataša. Stvarno nemam za nju više živaca, kako ne razumije da me ona nije nikada zanimala. Prekinem poziv i ugasim telefon.

Dan je polako odmicao. Sve troje smo sjedili u dnevnoj sobi, na Tv-u je išao dječiji program, i ja sam skoro sve pjesme naučio. Uzeo sam mrvicu, koja je bila između Lole i mene, i stavio je na svoje grudi. Ljuljao sam je, a ona me je nagradila gugukanjem, ako se to može nazvati bebinim glasom. Lola se počela odmicati od mene. "Ne, ne." I privukao je da bude još bliže nas dvoje.

Lola je noge podvukla, pod deku, i već poslije nekoliko minuta potpuno se opustila. Trgla se kada sam počeo da joj milujem rame, mojom rukom, koja je do tada ležala na samom naslonu. Bacila je samo jedan stidljiv pogled, prema meni, ali izgledao samo, da nas je neko posmatrao, da sam udubljen u slike na ekrenu . Mada sam ja osjećao njeni pogled na sebi. Svojim sporim pokretima , golicao sam unutrašnju stranu njene nadlanice senzualnim milovanjima. Mislim da je tkanina na odjeći, treperila, pod mojim rukama jer sam joj bio vrlo blizu. Do kraja ove dječije pjesme mislim da sam bio u iskušenju da je zgrabim za struk i postavim je na sebe. Prestao sam da je milujem. "Mislim da bi trebalo da stavimo Maju na spavanje, a i meni se spava." Vidio sam razočarenje kada sam je potapšao, bratski, po ramenu, i sa mojom mrvicom otišao gore stepenicama koje su vodile do sobe.

Tog trenutka, kada sam spustio Maju na krevet, tijelo mi je vibriralo od nezadovoljne potrebe da je imam. Takav sam bio, dok sam se okretao na veoma uskom i neudobnom kauču. Osjetio sam njene korake dok je ulazila u sobu, mada sam ja bio okrenuo leđa.  Da li sam planirao da se ona ponovo zaljubi u mene, jer sam je zbog moje gluposti ja izgubio? Da li sam planirao da je ponovo osvojim pismima? Definitivno jesam. Sutra čim dođem, pišem joj pismo. I volio bi kada nikad ne bi saznala da joj ja šaljem ta pisma, ako bi čitav život samo se tako dopisivali.

Sve mi je ovo prolazilo kroz glavu. Ispoštovao sam njenu želju da večeras ne spavam sa njom. Kada sam se okrenuo, vidio sam kroz svjetlost lampe, da je zaspala otkrivena, u odijelu kojem je danas bila. Kako je samo tvrdoglava. Sada nema one divne spavaćice, a ni moje majice. Iako sam htio da večeras dođem u krevet, ipak sam odustao od te ideje. Oleg i Matea se sutra vraćaju u jutarnjim časovima, i ja ne bi volio da se Lola radi nas postidi. Ipak ću da poštujem njenu želju.

Laganim koracima, došavši do nje, ponovo sam deku stavio preko nje i sjeo sam na ivicu kreveta. Uzeo sam telegon, i nisam odolio toj želji, i morao sam da je uslikam. Imali smo mi prije slika, mada sve su one bile na Lolinom telefonu. Ona je uvijek htjela, gdje god se mi nalazili da se fotografišemo, kako bi ona to znala da kaže, imam folder na lap topu i tu se nalaze samo naše slike. Ja nas nikada nisam uslikao, sve mi je tada bilo nekako glupo i mrsko. Ali sada sve to želim da promjenim. Možda bi novi poklon mogao da bude neka slika. Jer više nisam kreten, sada želim da joj sve pružim i uzdam se u nadu, i u onu poslovicu, "sve dođe, kad me prođe", konačno će sada da ima sve, samo je potrebno da su joj želje ostale iste, jer ako nisu, i ako se predomišlja, pa, Ivane, teško ti se piše.

Tokom noći, nisam ni spavao. Samo sam krao te trenutke, dok smo bili sami i gledao sam je. U jutarnjim časovima, Matea i Oleg su stigli. Išunjao sam se na prstima, da njih dvije ne probudim.

"Ivane, Oleg mi je rekao da si ti pazio na našu bebu. Mnogo ti hvala na tome. Imao si i ti obaveza, ali mi je drago što ih tokom noći nisi ostavljao same." Matea me na ulazu prijateljski zagrli, a ja sam spustio ruke na njena leđa i Olegu sam namignuo.

"Dobro. Ivane ruke sebi. To je moja žena." Dobaci mi, mada je i njemu ovo smješno.

"Oleg." Matea ga pogleda.

"Pa kumovi moji dragi, ja se nadam da ste se vi lijepo proveli. Meni je bilo veoma lijepo, a vaša bebica je mali anđeo. Tako je mirna i nasmijana, ma, prava je ljepotica. Ja, sada žurim, smjena mi počinje."

"Druže, hvala ti na svemu." Oleg i ja se pravo muški zagrlimo.

"I da. Matea , kako da ti kažem spavaćica koju je Lola imala na sebi, što je obukla tvoju, vatra je živa." Oleg me laktom udari u rebra. "Samo sam se šalio." Na ovo se sve troje nasmijemo, i ja sam morao da odem od njih. Jedva čekam danas, na pauzama da napišem još jedno pismo, i da joj poklonim. Mada dan nije mogao bolje da počne. Protekla dva dana, bio sam sa njom, spavali smo na istom krevetu, ona je kuhala za mene, dobio sam šaku u lice i ono najbolje od svega, poljubili smo se.

Mada, u budućnosti, ovo će mi sve biti tako daleko, kada se neko novi pojavi u Lolinom životu. Ali, šta god bude, ja sam sada mnogo zrel, i pametan i borim se za nju, protiv svih.

Još jedan nastavak večeras, posvećujem mojoj najboljoj Blodymary15 💖💙❤️ posjetite njen profil, priče i citati koje piše,neće nikoga ostaviti ravnodušnim ❣️

Sutra nastavljamo ❣️❣️
Hvala vam što čitate moje priče 💙