Nayeon's  Point  Of  View

Mislim da sam ipak lagala samu sebe jer mi je bilo užasno hladno i tresla sam se. Na kraju sam imala temperaturu.

Bila sam razočarana u Jimina...

Bilo je čudno kako je gledao onog lika i pokušavao se ispričati, ali i sam je priznao da je on pomaknuo stolicu...

Ne briga me.

Sjela sam na stanicu i čekala autobus. Pogledala sam raspored i vidjela da je jedan upravo otišao, a da drugi dolazi tek za sat i pol!

Ti mene zezaš...Hajde može li mi dan biti gori?!

Fu*k that, idem pješice.

Osjećala sam se slabije i slabije svakim korakom, a nisam prešla ni pola puta.

Stala sam na trenutak i naslonila se na neki stup. Nešto toplo me zagrlilo s leđa.

KOJI KLINAC! Smiri se...ne mogu!

Osobu iza mene sam udarila laktom u trbuh najjače što sam mogla.

"Koji vrag?!"-okrenula sam se i vidjela Jimina na podu?!

"Ti...nisi...normalna..."-govorio je kroz zube.

"Ahh..da nisam bolesna sad bih vikala na tebe i rekla tebi da nisi normalan jer si me tako iznenada zagrlio s leđa. Koji je tvoj problem?!"-

"P-pratio sam te..."-

"Za ime svijeta zašto!?"-

"Vidio sam da ti nije dobro."-ustao se.

"Dobro sam!"-

"Baš vidim..."-nastao je trenutak šutnje."Htio sam ti se ispričati."-

"Mislim da tvoja isprika u ovom trenutku ne pomaže."-

"Voliš mi nabijat tu grižnju savjest, zar ne?"-

"Voliš mi dizat tlak, zar ne?"-odgovorila sam protu pitanjem.

"Oćeš me saslušat ili ne?!"-

"Pa ovdje sam,jelda?! Slušam!"-

"Chanbin ti je stavio žvaku na stolicu. Nisam znao šta ću pa sam ti je samo izmaknuo."-

"Mogao si mi samo reći!"-

"Uspaničio sam se!"-

"O moj-ahh...dobro. Oprosti ti meni..."-

"Mislim da tvoja isprika u ovom trenutku ne pomaže."-imitirao je moj glas i mahao glavom.

Smijala bih se da mi nije muka od ovog deranja i prepiranja.

Pogledao me,onako duboko u oči. Želudac mi se okrenuo naopačke.

"Dođi."-uzeo me za ruku i povukao.

"Gdje?"-nisam se opirala.

"Po sladoled."-

"Stvarno?"-

"Da. Zašto ne?"-

"O-oke..."-stvarno si ponekad čudan Jimine...Rijetko kad te shvaćam.

Nadam se da mi stvarno možeš oprostiti što sam se onako naljutila na tebe.

"Jesi dobro?"- stali smo.

Pogledala sam ga i vidjela da on već mene nježno promatra.

"Zamislila si se nešto?"-

"Ma nebitno...oprosti."-

"Čudna si mi danas, štreberko. Dva put si se ispričala u jednom danu. Čovječe, stvarno jesi bolesna."-prislonio mi je ruku na čelo. "Ma sladoled će te rashladiti. Idemo."-namignuo mi je i opet povukao za ruku.

...volim te,Jimine...

***

Sjedimo na klupi u parku i jedemo sladoled. Ne znam zašto ga uopće jedem jer bi sad najradije nešto toplo.

Nisam ga cijelog pojela i polovicu sam bacila u smeće.

Jimin je igrao neku igricu i jako polako jeo svoj sladoled.

Meni se tako spavalo da sam naslonila glavu na njegovo rame i u roku od 10 sekundi zaspala.

Jimin's  Point  Of  View

Osjetio sam težinu na ramenu i vidio sam Nan kako spava.

Kako je slatka!

Izgasio sam igricu i upalio kameru. Naslonio sam svoju glavu na njenu i napravio par slika.

Nekako sam se zagledao u njeno lice. Od kad je ona ovako ljepa?

Polako sam prelazio pogledom preko njenog lica i nekako se najviše zaustavio na njenim usnama...

Nasmijao sam se samom sebi. Ma nee! Šta mi je? Mene ne privlače štreberke...

Bar ne bilo kakve štreberke; druga strana mog mozga se oglasila.

One ljepe štreberke...