I "sutra" je došlo.

Ustala sam se na lijevu nogu, razbila sam šolju s kavom, sve se prosulo. Nakon toga sam umalo izgubila život na stepenicama jer mi se vezica odvezala.

Cijelo jutro mi je teklo loše, nisam se nimalo dobro osjećala, unatoč pospanosti, bilo mi je hladno i glava mi je bila teška.

Tako ne želim u školu...ali moram, da riješim problem s kontrolnim i s Jiminom...

Jedva sam se dogurala do te ustanove i bacila se na svoju stolicu.

"Pa di si štreberko?"-

"..."- nije mi se ni odgovaralo

"Kaj te muči?"- opet nisam odgovorila.

Molila sam u sebi da me više ništa ne ispituje, ali nisam imala snage to prevaliti preko usta.

"Jesi ti uopće živa?"- bockao me kemijskom dok sam ja 'spavala' u svojim rukama položenim na stol.

Protresla sam glavom lijevo-desno.

Par trenutaka je šutio i nije me više bockao. Ali već sljedećeg krenutka me lagano pomazio po leđima da se razbudim.

"Oprosti...za ono jučer. Zaboravio sam ti reći..."-

Sad stvarno nisam smjela podić glavu sa stola jer sam se crvenila! Mrvicu zam se nasmješila.

Ovo se stvarno ne događa...Ljudi, on se meni ne sviđa!

***

Prošla su dva školska sata i treći je problematičan.

Profesorica je došla i donijela ispite. Kao i očekivano, ja i Jimin smo dobili nula bodova.

Umalo su nam dali ukor, ali ih je brzo prošlo.

Opet mi je bila muka i sve se činilo tako nezanimljivo, sve je bilo tmurno i bez veze. Ja sam se osjećala bez veze.

"Aj sad curo pričaj, di je problem?"-upitao me na malom odmoru.

"Ma nema ga..."-

"BAHA baš vidim."-

"Ne znam...nije mi dobro."-

"Boli te ili?"-

"Je..."-

"Šta?"-

"Sve."-

"Koji odgovor."-zakolutao je očima.

"Pitao si..."-

"Amo se pretvarat da je bilo retoričko pitanje..."-

"Dobro..."- opet sam stavila ruke na stol i naslonila glavu na njih.

"Je l' ti hladno?"-

"Malo..."-uzeo je svoju jaknu i stavio je preko mene, moja jakna je već bila na meni.

"Podigni glavu."- lagano sam je podigla i stavio je svoju ruku na moje čelo.

"Vruća si. Imaš temperaturu."-

"Blago meni..."-

"Ajde kući."-

"Nea šanse..."-temperatura ko temperatura, dođe i ode.

Bit će mi bolje čim se malo odmorim...

Jimin se ustao i nakon minutu se vratio s bocom vode u ruci.

Otpila sam gutljaj i ostavila je na stol.

"Zašto se i ja brinem za štreberku..?"-gunđao je.

"Nitko te ne tjera..."-

"Aj, ti spavaj."- pokrio me još jaknom i krenuo listat knjige i šarat po njima.

Neko nek me upuca, ja nemam temperaturu. Vruća sam jer se crvenim zbog njega...