4.dio

"Ček! Skužio sam!"-

"Stvarno?"- bilo je mi je neopisivo drago.

"Ne, šalim se. Daj, još jednom objasni."-

"Ughh..."-zagunđala sam i udarila lagano glavom od stol.

"Dakle..."-i tako sam mu po 17 put objašnjavala svaki sitnicu.

Na kraju, skontao je.

"Aleluja."-masirala sam sljepoočnice jer i mene glava boli od toliko učenja.

"E baš ti hvala Nan! Dužan sam ti."- nasmijao se i krenuo spremati knjige.

"Može jedni ptanje?"-

"Aham."-

"Gdje je nestala štreberka?"-

"Koja sad štreberka?"- prstom sam pokazala na sebe.

"Više voliš da te tako zovem? Oke."-

"Nenenene! Ne volim. Samo prvo Nayeon, pa Nan, čudno je. Ti si čudan. Zašto se drugačije ponašaš u školi i kod kuće. Koja je caka?"-

"Caka?"- u tom trenu je uletjela njegova mlađa sestra u sobu, ovaj put bez kucanja.

"Oppa, Oppa! Vidi šta sam napravila za tvoju Unnie!"- pružila mi je list u obliku papira, obojan svim mogućim bojama i šljokicama.

Kleknula sam na njenu razinu i uštipnula je za obrze. Nasmijala sam se, a i ona je.

"Koje si ti kreativno, malo biće. Super je. Sviđa mi se. Hvala ti."-

"A braci svome nisi ništa napravila?"- napućio je usne i prekrižio ruke.

(Something like this😍)

Glumio je nekog slatkog mrguda što me nasmijalo.

"Joj zaboravila sam!"- uhvatila se za glavu. "Idem odmah!"- otrčala je.

"Hahahahhahahahh..."- i ja i Jimin smo se smijali.

"Sreća je što imaš tako malu sestru da te može nasmijati."-

"Zar ti nemaš brata?"-

"Otputovao je, sjećaš se? Prije par godina...nisam se ni čula s njim, od kad je otišao."-

"Šteta..."-napravio je složenu facu.

"Nemoj da te to rastužuje, kad nas nije. Uglavnom, bilo mi je drago pomoći ti i upoznati sestru."-

"Hvala još jednom, Na- štreberko."-

Šaljivo sam ga udarila u rame.

"Nayeon, Nayeon. Sorry."- nasmijali smo se.

"Idem, onda ja. Bye!"- ispratio me i mahnuo.

Ovo ipak nije bio tako loš dan. Juuhuu moja serija me sad čeka! 😁

***

Još jedan dan=preživljen! ✔

Već nekih pola sata gledam seriju i poruka mi stiže.

Jiminie pabo: Jesi sigurno stigla kući?

Meh: Ne, oteli su me. Pomaži kako znaš

Jiminie pabo: Pa jesam sretnik!! 😁

Meh: Zlico

Jiminie pabo: Štreberko

Meh: Hvala na pitanju, sigurno sam stigla

Jiminie pabo: Mislim da je tvoja kemijska ostala kod mene

Meh: Samo sutra ponesi i nemoj zaboravit

Jiminie pabo: Važi srce

Meh: 👋👋

Jiminie pabo: 👋😘

Ostavila sam mobitel i nastavila gledat seriju,ali već sam zaspala.

***

Probudila sam se i odmah samu sebe prepala kad sam vratila film i sjetila se o čemu se san radio.

"Aaaaaaaa!"-vrisnula sam i prekrila rukama lice. "Pa zašto ja?! Zašto, zašto,zašto, zašto..?"-

Osjetila sam napad topline u obrazima i nekako sam se   smijala¿

Grizeći usne sam zgrabila telefon i nazvala Woobin.

(Ubacivat ću bzvz likove kao što sam i Nayeoninog brata tako i njenu prijateljicu.)

"Ejj, mačko. Šta se radi?"-

"Sve i svašta...Ti?"-

"Pokušavam učit."-

"Nećeš vjerovat koga sam sanjala-"-

"Jimina?"-

"Bože! Kako znaš!?"-

"Vatafak?! Bez veze sam nagađala! Zar si- ahahhahahaaaaaa!! Od kud njega u tvojim snovima?!"-

"Ma nemam pojma! Lik je parazit! Uvuče ti se u kožu."-

"Awwww, ljubavi male~~."-

"Šibe tamo. Kakva ljubav? Uglavnom, bili smo skupa, šta ja znam, ali je toliko cringe da sam morala nekom reć!"-

"Ajde, šister, pomalo. To je slatko, uredu je ako si se zaljubila. I support."-

"Ma koji je tebi! Nisam se zaljubila!"-

"I kako je bit tutor najzgodnijem dečku generacije?"-

"Naporno...more spavat, pravit papirne avione, izmišljat gluposti, ali učit? Već teško..."-

"Ajde, barem ti nije dosadno. Šta znaš može se ljubav razvit iz tog."-

"Ti, kao moja prijateljica bi trebala reći nešto potpuno suprotno!"-

"A pa sad..."-

"Ejj, nemoguća si, ali hvala na savjetima."-

"Ništa mačko. See ya!"-

"See ya!"-

Morala sam sebi priznati da imam neke male simpatije prema njemu, ali to je bio zasigurno najteži zadatak do sad.

Zar postoji mogućnost da se osoba poput mene zaljubi u nekog poput njega?

Izgleda da ljubav udara iz svih uglova...

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top