Nayeon's  Point  Of  View

"Nayeon. Sviđaš mi se."- plakala sam.

"A daj, mrvice. Šta je bilo, ne plači više. Jina su uhvatili i odveli daleko odavde, nemaš se čega više bojati."-brisao mi je suze, a ja sam još samo više plakala.

Brzo sam se ustala i zagrlila, plačući mu na ramenu.

Mazio me po leđima. To je bio tako divan trenutak, tako umirujuć i sretan.

"Gdje te sve boli?"-pitao me.

Mahala sam glavom ljevo desno jer od jecanja nisam mogla pričati. "Nigdje."-napokon sam rekla.

"Sigurno?"-šaptao mi je na uho.

Jedino što sam mogla je plakati, toliko sam se tresla od suza, idalje sam imala onaj osjećaj gdje sam se sama sebi gadila.

Nakon dobrih deserak minuta nisam imala više snage da plačem, pa sam se smirila i odmakla od njega.

"Jimine...bilo je strašno...hvala ti."-stavio je obe ruke na moje obraze i brisao mi suze.

Stvarno sam se naježila.

"Uvijek. Sve za tebe."-spojio je naša čela.

"Am...prekidam nešto?"-brzo smo se odmakli oboje previše crveni.

To je bila valjda neka doktorica.

"Kako se osjećaš?"- upitala me i krenula me pregledavati.

"Pa, dobro sam..."-

"Odmori se još malo i odspavaj. U infuziju sam ti stavila nešto što bi te trebalo uspavati, moraš se smiriti jer so doživjela praktički šok, što ti šteti organizmu."-

"Može li on ostati sa mnom?"-pitala sam i pogledala u Jimina.

"Imala si dosta uzbuđenja za danas. Neka pričeka vani."-

"Spavaj. Bit ću tu kad se probudiš."-poljubio je moju ruku i držao je pokraj svog obraza.

Osjećala sam se tako opušteno i vjerojatno sam nedugo zaspala.

Nakon nekog održenog vremena sam se probudila, ali njega nije bilo...

Pogledala sam oko sebe i bila sam u Jiminovoj sobi??!!

Kad i kako?!

Osjećala sam se još malo ošamućeno pa sam sjedila na rubu kreveta dok nisam potpuno došla sebi.

Vrata su se u tom trenu odmorila i Jimin je ušao u sobu.

Kleknuo je pored kreveta i odmah me zagrlio.

"Kako si?"-upitao me tako nježno.

"Dobro, bar mislim...kako sam dospjela ovdje?"- odmaknuo se i nekako pogledao dolje.

"Nakon što si ti zaspala došla je tvoja mama...ostala je blagon šoku ali, čim je čula šta se zbilo, otrčala je do Jina i pričala s njim...Plakala je udarala ga...kasnije je meni rekla da te odvedem svojoj kući i ona je otišla s policajcima u postaju. Jin će ići neko vrijeme na odvikavanje i zatim nekoliko godina u zatvor. Nayeon, žao mi je."-glas bi mu ponekad puknuo i nije me mogao pogledati u oči sve do zadnje rečenice.

Zagrlila sam ga i zahvalila mu se...

Počela sam plakati. Samo sam se sjetila svega i odmah sam se počela tresti.

Jimin se odmaknuo od mene i pogledao me s očina punim suza, koje su ubrzo počele padati.

"A nemoj plakat, molim te~ odmah i mene rastužiš..."-nasmijala sam se, nekim čudom.

Obrisala sam mu suze i odmah mi je pokazao paket bijelih zubića.

"Možeš mi dat robu i ručnik samo da se otuširam?"-

"Naravno."-

...

Nakon tuširanja obukla sam Jiminovu neku odjeću i sjeli smo dolje gledat TV.

Kao da je bila neugodna tišina...nakon što mi je rekao da mu se sviđam nismo baš dolazili do te teme, nismo imali ni vremena, a ni hrabrosti.

I baš kao da mi je pročitao misli...

"Nayeon?"-

"Hm?"-okrenula sam glavu prema njegovom smjeru,a moja najdraža kriminalistička serija koja se u tom trenutku prikazivala postala je nebitna.

"Ti znaš da mi se sviđaš, jelda?"-

Spustila sam glavu dolje i klimnula. Nekako sam se nasmješila...sve moje molitve koje nikada na glas nisam izgovorila su uslišane.

"Ali ono baš jako jako mi se sviđaš."-

Opet sam klimnula glavom. Postalo mi je vruće.

"Što ti misliš o tom, štreberko?"-

"Mislim da je zdravo biti zaljubljen."-udario se rukom po čelu na moju rečenicu.

"Ne to, načitana. Sviđam li se ja tebi?!"-

"A što ti misliš?"-postavila sam protupitanje.

"Bojim se misliti o tome..."-mrvicu je zagrizao usnu i pogledao dolje.

Samo sam sjela na kauč do njega i zagrlila ga.

"Naravno da mi se sviđaš Jimine. Već odavno mi se sviđaš. Ono baš jako jako..."-ponovila sam njegove riječi i osjetila kako me rukama povlačo u još dublji i jači zagrljaj.