"Surčinci će ostati bez vođe. Kunem vam se!", besno je rekla Nikoli i Daliboru kada je sledeće jutro uletela u kancelariju i zalupila vrata za sobom.

Obojica su je zapanjeno pogledala. "Šta se desilo?", Dalibor se prvi pribrao i upitao.

Bila je bleda, sa podočnjacima, raščupana i besna. Prišla je šaku, sipala viski, pa se okrenula ka njima. "Došao je juče kod mene. Nemam pojma odakle mu adresa, u svakom slučaju, nakon što je sedam sati sedeo ispred moje kuće, pustila sam kretena unutra da popije čaj. Poljubio me je na silu, dobio šamar i na kraju nije hteo da ode dok mu nisam obećala da ću izaći sa njim na večeru.", besno je gunđala.

Nikola je sve od sebe davao da ne prasne u smeh, dok ju je Dalibor mrko gledao. "Zašto me nisi zvala, jebote?"

Uzvratila mu je pogled. "Izboriću se ja sa tim kretenom, Dalibore, ne brini."

Posprdno se nasmejao. "Vidim, pa ideš na večeru sa njim."

"Ha, ko ti je to rekao? Samo sam mu obećala da bi izašao iz moje kuće. Ne pada mi na pamet da izađem sa njim."

Dalibor je uzdahnuo. "Kako to misliš da izvedeš?"

Slegnula je ramenima. "Lepo. Otići ću kući, umesto na tu jebenu večeru. I nipošto neću ponoviti grešku i ponovo ga pustiti unutra."

Nikola nije izdržao i prasnuo je u smeh. "Možda bi mogla i da zavedeš vođu i preuzmeš Surčince.", rekao je cerekajući se.

Prostrelila ga je pogledom. "Ne bih ga takla taman mi život od toga zavisio. Uostalom, nemoj da misliš da njemu baš isto to nije palo na pamet. ", mrgodno je progunđala.

Dalibor ju je ozbiljno pogledao. "Šta hoćeš da kažeš, Kristina?"

Uzdahnula je. "Šta ako je njemu baš to u planu? Da me zavede i tako preko mene kontroliše nas. Ne vidim drugi razlog zašto bi uopšte bio toliko uporan.", promrmljala je.

"Možda zato što si lepa, mlada, zgodna...", Dalibor je mirno rekao.

Prevrnula je očima. "Ne seri, Dalibore. Ima i lepših, mlađih i zgodnijih kurvi, koliko ti duša želi.", mrko je rekla. "Koliko je samo takvih u našem klubu. "

Klimnuo je glavom. "Sama si rekla, kurvi. "

Uhvatio je histeričan napad smeha. "Da, a Damnjan inače želi romantičnu, nežnu ljubavnu priču.", rekla je grcajući od smeha.

Dalibor je iznervirano uzdahnuo. "Vidi, razumem da si imala veoma težak period iza sebe, ali to ne znači da ne treba nikad više da daš šansu nekome. "

"Slušaš li ti sebe, Dalibore? Da dam šansu? Kome? Damnjanu? "

Slegnuo je ramenima. "Njemu, pošto očigledno ima dovoljno živaca da se bakće sa tobom. Ozbiljno ti kažem, Kristina, ostaćeš sama na kraju. ", prijateljski je rekao.

Klimnula je glavom. "To mi i jeste u cilju. Ne treba mi više ni jedan muškarac da mi jede živce. ", progunđala je kad je neko pokucao na vrata. Prevrnula je očima kada je ugledala Damnjana na vratima. "A evo upravo jednog. "

Damnjan joj je uputio širok osmeh. "Dobar dan, gazdarice."

Prevrnula je očima i klimnula. "Dobar dan.", promumlala je pa pogledala u Milovana. "Dobar dan, Milovane. Sedite.", ljubazno je rekla.

Milovan se nasmejao. "Dobar dan, gospođo. Nadam se da ste dobro. "

Klimnula je. "Odlično, mada bih mnogo bolje bila da ne moram da gledam njušku vašeg gazde iz ranog jutra."

Damnjanu je već počelo da ide na živce njihovo ljubazno ćeretanje. "Sad bi bio red da nas ostavite nasamo da radimo."

Izvila je obrvu. "Nema potrebe za tim. Dalibor i Nikola su..."

"Možda bi najbolje bilo da se vas dvoje sve dogovorite nasamo, Kristina. Milovane, hajde sa nama na piće i doručak. ", Dalibor je mirno rekao ignorišući Kristinin besan pogled.

Milovan je klimnuo. "Doviđenja, gospođo. ", promrmljao je i izašao za njim i Nikolom iz prostorije.

"Izdajice.", promumlala je sebi u bradu, pa pogledala u Damnjana. "Vidim da te ne treba nuditi da sedneš.", zarežala je kada je videla da se udobno smestio u fotelju i podigao obe noge na njen sto.

Nacerio se i odmahnuo glavom. "Hvala, već sam se smestio. Ljubazna si."

Stegla je naslone fotelje pokušavajući da obuzda svoj bes. "U redu, hajde onda da pređemo na posao. Nemam vremena da bih ga gubila na tvoje gluposti."

Klimnuo je. "Naravno, zato smo ovde, ali prvo da se dogovorimo kad da dođem po tebe za večeru."

Slatko mu se nasmešila. "Doći ću sama, samo reci kad i gde."

Bio je pomalo iznenađen njenim pristupom, ali je samo slegnuo ramenima u sebi. "U osam u "Premijeru"?"

"Savršeno, biću tamo. "

Klimnuo je glavom. "Odlično. Da radimo? "

Klimnula je i razgovor je sa večere prešao na poslovne teme. Primetila je da je veoma inteligentan, da se razume u posao i da bi od njega mogla mnogo toga da nauči. Kad bi bio normalan uvek samo, mučenički je pomislila. "Nisam sigurna u to. ", promrmljala je.

Uzdahnuo je. "Bilo bi moguće, kada bi obustavili rat sa Dorćolcima. "

Besno ga je pogledala. "To ne dolazi u obzir, Damnjane. Sa tim se slažu i ostali članovi klana. "

Ustao je i stao kraj prozora. "Vidi, Kristina, nikome ništa neće dobro doneti još krvi na ulicama. Jedna osveta vuče drugu... "

Nadmeno ga je pogledala. "Dok ne dođem do njihovog vođe, neću stati, Damnjane. Mislim da sam ti rekla već, to nije tvoj problem. "

Prišao je stolu i nagnuo se nad nju. "Moj je problem, ako ćemo da radimo zajedno. "

"Možeš odmah da odustaneš, u tom slučaju. "

Odmahnuo je glavom. "Ne mogu da odustanem.", promrmljao je. "Svakako ćeš vremenom shvatiti da to ničemu ne vodi. Mlada si još. "

"Zato si ti mator i iskusan, pa si valjda zato i tolike godine proveo da robiji.", lanula je i istog se trenutka pokajala, ali nije htela da se povuče.

"Ako tako nastaviš, vrlo brzo ćeš i ti tamo završiti. Mislim da je bilo dosta za danas. Vidimo se večeras. ", promrmljao je i izašao.

Dalibor i Nikola su nekoliko sekundi kasnije ušli unutra. "Šta se desilo?", Dalibor je zabrinuto upitao.

Uzdahnula je. "Ništa, Dalibore. Odvezi me kući, dosta je bilo za danas. Umorna sam. ", promrmljala je.

Svo vreme do njene kuće su prećutali. Dalibor je video da sa njom nešto nije u redu. "Šta nije u redu? ", najzad je izgubio živce i upitao.

"Preterala sam. Nabila sam mu na nos to što je bio u zatvoru. ", tiho je rekla.

Dalibor je ozbiljno pogledao. "Imaš oštar jezik, ali nisi zla, Kristina. Ako te to muči, jednostavno mu se izvini."

"Ne pada mi na pamet. Možda me konačno ostavi na miru. Vidimo se sutra.", porošaputala je i izašla iz auta. Svo vreme dok se igrala sa decom, spremala ih na spavanje i tusirala ih, razmišljala je o tome šta je u trenutku izgovorila i da li je ipak trebala u osam da ode na tu večeru. Uzdahnula je, ponovo posegnula za tabletama za spavanje, popila jednu i strovalila se u krevet.

Damnjan je bio besan kao ris kada je shvatio da ona uopšte neće doći. Došao je do svog kluba i pogledao niz ulicu. Samo dvesta metara odatle se nalazila ona. Frknuo je, kao da je važno, danas mu je više puta dala na znanje da je uopšte ne zanima. Krenuo je da zakorači u klub, pa stao. Kada je on odustao odmah? Nikada! Doduše, to mu se mnogo puta obilo o glavu, ali neće ni sada. Okrenuo se i krenuo niz ulicu. Sva svetla u kući su već bila pogašena. Imao je tri opcije. Da kuca dok je ne probudi, da se okrene i ode ili da na stari, dobri način uđe u kuću. Hm, setio se sopstvenog predloga da spava u njenom krevetu dok ne izađe na večeru sa njim. Prišao je vratima i iznenađujuće lako obio bravu. Ta žena je šašava. Vodi jedan od najvećih klanova u zemlji, a nema ni jebenu bravu kako treba, gunđao je u sebi dok je bauljao po mraku i tražio njenu sobu. Najzad ju je ugledao kako spava na krevetu. Tiho je ušao u sobu i prišao krevetu. Bila je otkrivena, spavala je na stomaku i na sebi je imala samo brus i gaćice. Međunožje ga je u trenutku zabolelo od potrebe, ali se otrgao porivu, raspremio se i ušunjao u krevet. Pokrio ih je i gledao je kako mirno spava sve dok i sam nije zaspao. Probudila se i protegla se ne otvarajući oči. "Imaš udoban krevet, mogao bih se naviknuti na ovo.", začula je muški glas.

Vrisnula je i skočila na krevetu. "Šta... Šta ti tražiš ovde?", jedva je promucala od šoka.

Nacerio se i odmerio je od glave do pete. "Upravo uživam u pogledu, a i koliko se sećam rekao sam ti da ću spavati u tvom krevetu sve dok ne izađeš na večeru sa mnom."

Zapanjeno je treptala, a onda pratila njegov pogled. Dohvatila je pokrivač obmotala se i raširila oči kada je shvatila da je potpuno go. "Ti... Ti si lud, zar ne?"

Ustao je sa kreveta i počeo da se oblači. "Ni najmanje, samo želim da izađemo na večeru. Nešto prokleto dobro miriše, a ja sam gladan, zahvaljujući tebi. "

"Ne možeš izaći tamo, Damnjane. Tamo su mi deca i Nada. Doneću ti ovde. ", zacvilela je.

Nasmejao se. "Doručak u krevet? Hm, stvarno bih mogao da se naviknem na ovo. "

Prošla je rukom kroz kosu. "Kako si uopšte ušao ovde?", planula je.

"O tome ćemo kad doneseš doručak. Mislim, vođa si jednog od najvećeg klana u zemlji, a nemaš ni bravu kako treba, o obezbeđenju, neću ni da pričam. O čemu misle, uopšte, ona dvojica?"

Prevrnula je očima. "Previše mi je rano za ovo. Idem da ti donesem doručak i kafu, a onda ćeš da se kupiš odavde."

Odmahnuo je glavom. "Tek kad mi obećaš da večeras idemo na večeru."

Uzdahnula je i klimnula. "U redu, idemo.", progunđala je.

Prišao joj je i zagledao joj se u oči. "Doći ću po tebe ovde u osam.", tiho je rekao.

Progutala je knedlu i klimnula. "Dobro."

Poljubio ju je u obraz, otišao do prozora, otvorio ga i iskočio van. "Vidimo se, lepotice.", promrmljao je i nestao.