Uzvratio joj je osmeh i ponovo je poljubio. Dani su prolazili, a on je osetio neku novu stranu nje. Nežniju, topliju. Upoznao je razigranu Kristinu, ne opterećenu podizanjem zidova oko sebe. Umela je da ga uštine za guzu u prolazu, da ga zagrli i poljubi bez ikakvog razloga... Sedeo je i razmišljao o njoj kad mu je neko pokucao na vrata kancelarije. "Napred.", progunđao je, bio je nezadovoljan što su ga prekinuli u razmišljanju.

Provirila je glavu. "Smetam?"

Nasmejao se i pozvao je prstom da mu priđe. "Ti nikada, lepotice moja. Odkud ovde?"

"Došla sam da porazgovaram sa tobom, Damnjane.", ozbiljno je rekla.

Povukao je u svoja krila i nežno je poljubio. "Šta je problem?"

"Ne znam kada ću doći noćas kući. I sam znaš da večeras kreće prva pošiljaka."

Uzdahnuo je. Trebalo je da predpostavi da će ona želeti da lično nadgleda to. Našao se u ćorsokaku, najradije bi je vezao i ostavio kući, a sa druge strane se bojao da bi zbog toga mogao da izgubi sve što je do sada uspeo da stvori. Plašio se da će ponovo podići zidove oko sebe. "Znam.", promrmljao je.

Nasmešila se i lagano ga poljubila. "Znam da ti nije pravo, ali..."

Spustio je usne na njene i žestoko je poljubio. "Samo se čuvaj, u redu? Znao sam od početka čime se baviš, lepotice."

"Obećavam. Sve smo organizovali kako treba, Damnjane. Nemaš potrebe da brineš."

"Ide i Dalibor?"

Klimnula je glavom. "Ide, naravno."

"Onda znam da nemam za šta da brinem. Hoćeš da odemo negde na ručak? "

Slegnula je ramenima. "Može, mada i nisam nešto preterano gladna."

Klimnuo je. "Znam, ali i sama si rekla, ne znaš kada ćeš završiti noćas.", promrmljao je i lagano je pogurao sa sebe, ustao, uzeo je za ruku i poveo je van. Petnaestak minuta kasnije našli su se u jednom restoranu.

"Dobar dan, gospodine, gospođo, izvolite.", konobar je ljubazno rekao.

"Donesi nam teleću čorbu, šnicle, pire i salatu.", Damnjan je promrmljao i čovek je otišao.

Ubrzo je ručak bio ispred njih i oni su jeli, pričali i smejali se. Svo vreme su se dodirivali i par puta joj je ukrao maleni poljubac. "Moram da ispratim da večeras sve dobro prođe. Znaš i sam kako je.", progunđala je dok su pili kafu.

Klimnuo je. "Znam, i sam to radim.", promrmljao je. Nije želeo da započinje tu temu, jer je bio protiv toga da ide. Ali je znao da je to onda zbogom njenom poverenju i svemu što je do sad dobio od nje.

Kristina je uzdahnula. Tačno je znala o čemu misli, ali joj nije padalo na pamet da odustane. On nije mogao ići sa njom, posao nije bio zajednički, a nije želela da ostatak klana pomisli da on upravlja sa njima preko nje. Najzad, osim u ono što su zajedno radili, zaista se nikda nije mešao. "Hajde da krenemo, moram sa Daliborom još pojedinosti da završim."

Klimnuo je, platio i uzeo je za ruku. "Ja ću kući, izvešću malo decu u šetnju.", rekao je kada ju je dovezao do "Noćnog anđela".

Nasmešila mu se i nežno ga poljubila. "Hvala ti.", porošaputala je i izašla iz auta. "Dobro, hajde da završimo detalje pa da krenemo.", nestrpljivo je rekla kada je ušla unutra.

Dalibor je izvio obrvu. "Gde ti se žuri?"

Svalila se u fotelju i pogledala ga. "Damnjan uopšte nije oduševljen time što i ja idem.", progunđala je.

Dalibor je frknuo. "Delim njegovo mišljenje, ali ti si tvrdoglava. "

Nasmejala. "Ti, Nikola i Damnjan ste isti. I Nikola je jutros pokušao da navede hiljadu i jedan razlog da ne idem, da bi na kraju rekao, ali ti si mama.", rekla je smejući se.

Dalibor je odmahnuo. "Nije smešno, Kristina, u pravu je.", progunđao je.

Uzdahnula je. "Hajde, smirite se malo. Sve će proći kako treba. Ovo je već koji put da idem, samo je sad veća količina u pitanju."

"Da, i mnogo opasnije.", gunđavo je rekao.

"Hajde da završavamo, pa da krećemo.", promumlala je i dohvatila papire ignorišući Daliborovo nezadvoljno gunđanje. Ubrzo su bili gotovi i krenuli su ka mestu sa kog je pošiljaka trebala da krene. Izašli su iz automobila i nadgledali utovar robe u kamione. Obmotala je ruke oko sebe čvršće stegnuvši kaput. "Jebem ti zimu.", progunđala je.

Dalibor je mrko pogledao. "Sad se smrzavaj, kad si tvrdoglava mazga."

Prevrnula je očima. "Dosta je, Dalibore.", zarežala je.

Nikola se zacerekao. "Sad je kasno da gunđaš, Dalibore. Damnjan je trebalo da iskoristi svoj uticaj i zadrži je kod kuće."

Frknula je. "Damnjan nema nikakav uticaj na mene, Nikola.", zarežala je.

"Sa tim se slažem, umesto da ti je rekao sediš kući i niko te ništa ne pita, on...", Dalibor je progunđao.

Nikola je vriskao od smeha. "Bio bi već pokojan, Dalibore."

Dalibor je odmahnuo glavom. "Ne bi, samo što on to još ne zna."

Obojicu ih je mrko pogledala. "Niti ce da sazna, sada dosta priče o tome, evo ih idu."

"Dobro veče, gazdarice. Sve je spremno, možemo da krenemo.", rekao je jedan od momaka koji su im prišli.

"Odlično, momci. Čuvajte se i nek vam je srećan put. Tamo je sve već obezbeđeno. Crni će vas čekati."

Klimnuli su glavama. "Hvala vam, doviđenja.", rekli su i otišli

"Hoćeš da odemo na piće u klub?"

Pogledala je na sat. "Tri je, neću. Damnjan... "

"Možda si ipak u pravu, Dalibore.", Nikola je rekao kroz smeh.

Dvadesetak minuta kasnije bili su ispred njene kuće. "Hvala vam, momci. Laku noć, vidimo se sutra.", promrmljala je i potrčala ka kući. "Hej, još nisi zaspao?", nežno je upitala kada ga je ugledala kako sedi na kauču i gleda tv.

Nasmešio se, povukao je sebi i strastveno je poljubio. "Čekao sam te. Jel' sve prošlo kako treba?"

Klimnula je glavom. "Mhm, jeste, po planu. Samo sam se smrzla.", progunđala je gurajući se dublje u toplotu njegovog naručja.

Voleo je to u šta se pretvorila, u stvari to što je ona. Mazna, umiljata, razigrana... Već mu je grickala vrat i vilicu i mazila se. "Jesi li gladna?", nežno je upitao milujući joj kosu.

Odmahnula je glavom. "Nisam, samo sam umorna.", promumlala je.

Nasmešio se i poljubio je. Uvukla je ruku u njegovu gustu kosu i nežno je potezala. Već mu se bio digao, istog trenutka kada mu se osmehnula dok je ulazila na vrata, tako da ga je sve već bolelo od potrebe. Osetio je da je i njena potreba istovetna njegovoj, lagano je spustio na kauč i ne prekidajući poljubac. "Mrzim ovu tvoju odeću za posao.", zarežao je dok joj je otkopčavao sako i skidao ga.

Nasmejala se. "Meni se tvoja bas sviđa.", promrmljala je dodirujući ga po golim ramenima. Bio je samo u majici na bretele i u boksericama.

"Ovako je mnogo bolje.", promrmljao je kada je ostala samo u gaćicama i brusu. Skinuo joj je brus i nežno šakom presao preko njenih grudi. Kriknula je, on se nasmejao i lagano je uštinuo za bradavicu. Obožavao je da se ovako igra sa njom, da je dovodi do ludila. Spustio je i usnice na njih. Stenjala je i cvilela uvijajući se pod njim. Prešao je šakom po njenom stomaku, zavukao je u njene gaćice i prešao prstima po njenoj ribici. "Moraš biti tiša, dušo, probudi ćeš i komšije, a ne decu.", promuklo je promrmljao. Zavukla je ruke pod njegovu majicu i toliko je jako povukla da je pocepala. Pokidao joj je gaćice, izdigao joj guzu ka sebi i u jednom potezu se nabio u nju. "Damnjane...", iznenađeno je zaječala. Prekrio joj je usne svojima i grubo je ljubio dok se žestoko zabijao u nju. Grebala ga je po leđima i glasno stenjala izvijajući se ka njemu. Vrisnula je i zgrčila se pod njim svršavajući. Glasno je urliknuo i duboko se nabio svršavajući. "Šta je, lepotice?", ponosno se nacerio kada je podigao glavu i pogledao je.

Jedva je i pogled podigla ka njemu. "Ne budi tako ponosan na sebe, samo sam premorena."

Grleno se nasmejao. "Jesi li i ovih dana bila premorena? "

Klepila ga je po ramenu. "Bolje me nosi u naš krevet, nego što se tako blentavo cerekaš.", kao ljutito je progunđala.

Slatko ju je poljubio, lagano se izvukao iz nje i ustao. Namestio je gaće na mesto, pa je podigao u naručje. Doneo ju je do kreveta, nežno je spustio i legao kraj nje. "Šta ti je, lepotice?"

"Zima mi je, smrzla sam se."

Povukao je skroz uz sebe, umotao ih i jako je zagrlio. "Odspavaj, lepotice, biće ti bolje.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom, još više se privila uz njegovo toplo telo i sklopila oči.  

Otvorila je oči i pogledala u muškarca kraj sebe. Noga i ruka su mu bile prebačene preko nje, a glava mu je bila položena na njenom ramenu. Uzdahnula je, iako se nije bunila, nije joj bilo jasno šta on traži sa njom. Iako blizu pedesete, bio je prelep muškarac, mogao je mnogo toga da pruži, i to ne u finansijskom smislu, već u emotivnom. Otvorio je oči, pogledao je i ona mu se naglo bacila oko vrata. "Sta je bilo, lepotice?"

Odmahnula je glavom. "Ne znam, samo..."

Pokušao je da je odvoji od sebe kako bi je pogledao, ali ga je samo jače stegla. Obavio je ruke oko nje i jako je stegao. Nije znao šta joj je, ali mu je bilo drago da se, umesto da digne zid oko sebe, privija uz njega. "Ne znam, lepotice, šta se dešava, ali..."

"Hvala ti.", porošaputala je.

Namrštio se. "Za šta?"

"Što si tu i..."

Duboko je uzdahnuo i još jače je zagrlio. Zazvonio mu je telefon. "Kaži, Milovane." Milovan mu je nešto rekao. "Dobro, neka donese u kancelariju, biću tamo za sat.",progunđao je i spustio slušalicu.

"Sta je bilo?", zabrinuto je upitala.

Nežno ju je pomazio po obrazu. "Moram nešto u kancelariju, brzo ću se vratiti, važi?"

Klimnula je, iako joj nije bilo pravo to što krije nešto od nje. "Važi.", promumlala je.

Poljubio ju je, a onda ustao iz kreveta i počeo da se oblači. Izvio je obrvu. "Ti nećeš još da ustaješ?", zbunjeno je upitao.

Nasmejala se i ustala. "Hoću, otići ću i ja do kluba."

Odmahnuo je glavom. "Nećeš, sačekaj me ovde, pa kad Mirjana dođe iz škole možemo otići malo u šetnju."

"Brzo ćeš?"

Prišao joj je, klimnuo glavom i poljubio je. "Hoću, lepotice.", nežno je rekao i ponovo je poljubio. "Čekaćeš me ovde, zar ne?"

Klimnula je glavom. "Hoću.", promumlala je. On je otišao, a ona je sišla dole u kuhinju. Pola sata kasnije, Nada je izvela Marka i Maju, a ona je ostala sama. "Ti, Kristina, sedi kući i kuvaj, dok se ona budala sastaje sa ko zna kakvim plavušama. Tako ti i treba. Samo da završim, ode Kristina u klub pa ne... ", gunđala je dva sata kasnije.

Zagrlio je sa leđa i snažno je privio uz sebe. "Opet ti o nekakvim plavušama, lepotice. Šta će mi bilo koja plavuša kada imam tebe?", mrmljao je ljubeći joj vrat.

Okrenula se i bledo ga pogledala. "Damnjane..."

Spustio je prste na njene usne. "Mislio sam da idemo negde sa decom u šetnju, ali ti i ja moramo nešto da obavimo, lepotice. Hoćeš li obavestiti Nadu, pa nek ona to završi?"

"Gde idemo? U šta da se presvučem?"

"Ni u šta. Kreni tako, videćeš. "

Bila je zbunjena. Bio je neraspoložen, moglo bi se reći čak i ljut. Oprezno ga je pogledala, u tom trenutku je shvatila da ona pojma nema kakav je on kad se naljuti. "Nado, idemo Damnjan i ja nešto da završimo, ne znam kada ćemo se vratiti.", tiho je primrmljala.

Nada je klimnula glavom. "U redu, gospođo."

Klimnula je i krenula za Damnjanom. Ušli su u auto i krenuli. "Gde ćemo?", ponovo je upitala kada su izašli iz grada i krenuli ka Avali.

"Videćeš."

Prevrnula je očima i zagledala se kroz prozor.