"Dobro veče, gospodo. ", ponosno je rekla kada je ušla u prepun klub.

"Dobro veče, o čemu se radi, gospođo Kristina? ", jedan od starijih i svakako mnogo moćnijih članova je upitao.

Strpoštala je u stolicu i sve ih obuhvatila pogledom. "Ovako, gospodo. Znam da Velibor nije imao običaj da vas pita za bilo šta vezano za poslove, ali osećam da nemam pravo da sama donesem odluke koje će uticati na sve vas. Jutros nam je došao gospodin Milovan, Damnjan, koga verujem većina vas ovde poznaje želi ponovo saradnju sa nama."

"Ko je razgovarao sa njim i šta želi? ", isti gospodin je upitao.

"Ja, gospodine Veljko."

"Znači odluka je već doneta. ", progunđao je drugi.

Odmahnula je glavom. "Nije. Nakon što vam objasnim njihove uslove, glasaćete. Poštovaće se ono što većina odluči. Elem, gospodin Damnjan želi saradnju, pod uslovom da se ni jedna odluka ne donese bez njegove saglasnosti, želi saradnju bez posrednika , što bi značilo da bi o svemu što se tiče odluka oba klana morali oboje da se složimo. ", promrmljala je.

"Samo to? "

Klimnula je. "Da, gospodo, samo to. I ne znam zašto, ali mislim da mu je u cilju da prekine rat sa Dorćolcima. "

"Tražio je to? "

Odmahnula je glavom. "Ne. Nije. "

"Ima li još šta? "

Odmahnula je glavom. Osim što joj je neverovatno išao na nerve, nije bilo ništa više što bi mogla reći njima. "Ne, gospodo. Šta god da odlučite, tako će biti. "

Sedela je i napeto čekala da se žamor stiša i da odluka bude donesena. Oni su joj bili jedina šansa da se otarasi iritantnog magarca. "Doneli smo odluku, gospođo. U ovom trenutku, na žalost, gospodin Damnjan nam je potreban. Za sada.", progunđao je Veljko.

Klimnula je. "Tako sam i mislila. U redu, gospodo, sutra ću mu dati odgovor. Hvala vam što ste došli. ", promrmljala je.

Veljko je ustao i stao ispred nje. "Hvala vama na časti da nas pitate za mišljenje. Doviđenja. ", promrmljao je i jedan po jedan su polako krenuli van.

Pogledala je u Nikolu i Dalibora. "To je to. ",progunđala je.

"Rekao sam ti da neće odbiti saradnju sa njim.", Dalibor je tiho rekao.

Nikola ga je pogledao. "To se očekivalo, Dalibore. Svi su osetili krizu u poslu."

"U pravu ste, momci. Idem kući, pomislila sam da će ovo duže trajati. "

Dalibor je klimnuo. Bez obzira na to što je Nikola kod Velibora bio glavni, Dalibor je zbog iskustva, svojih godina i staloženosti vrlo brzo uspeo da pridobije Kristinu. "Hajde, odvešću te.", promrmljao je. Čim su posedali u auto pogledao je. "Moraš se pomiriti sa tim, Kristina."

Klimnula je. "Znam, ali mi ne pada na pamet da za svaki korak obaveštavam niti pitam njega. Pogotovo ne za Dorćolce. ", zarežala je.

"Nek nam je Bog u pomoći. Slušaj, Kristina, ljudi poput njega nisu ni malo naivni, ne radi ništa ishitreno, da nam se to ne bi obilo svima o glavu. "

Klimnula je. "Ne brini. Neću ništa uraditi na štetu klana. Ali mu svakako neću olakšati."

Dalibor je samo uzdahnuo i odmahnuo glavom. Kada se Kristini neko nije sviđao taj je imao nikakve ili veoma male šanse da joj promeni mišljenje. Stigli su ispred njene kuće i on je pogledao. "Lezi i odmori se. Ujutru ću doći po tebe."

"U redu. Laku noć. ", promrmljala je i izašla iz auta. Tiho je ušla u kuću, obišla dečije sobe, svakog svog anđela poljubila i pokrila, pa se okrenula i odbauljala u svoju sobu. Svukla je sve sa sebe i strovalila se u krevet. Slabo je spavala tu noć, snovi koji su je opsedali nisu joj dali da mirno spava. Kretali su se u rasponu između erotskih u kojoj je glavnu ulogu imao Damnjan pa sve do onih gde je on vršio teror nad njom za svaku sitnicu u poslu. Ustala je kada je sat zvonio, sva nikakva, bezvoljna i nakostrešena. "Dobro jutro, dečice moja. ", nežno je rekla kada je ugledala njih i Nadu u kuhinji. "Dobro jutro, Nado. "

"Mama, hoćeš li danas da ostaneš kući sa nama? ", Marko je molećivo upitao.

Pogledala je u svoje troje dečice i shvatila da već mesecima, tačnije od kako je Velibor ubijen i od kako je preuzela klan, ni jedan prokleti dan nije provela sa svojom decom. Dohvatila je telefon i okrenula Dalibora. "Molim? "

"Dalibore, danas neću doći u klub. Od kako je Velibor ubijen, ni jedan dan nisam provela sa decom. "

"Razumem ja tebe, Kristina, ali Damnjan danas očekuje odgovor. ", Dalibor je progunđao.

Frknula je. "Javi mu ti. ", nehajno je rekla. Nije baš da je bila željna da vidi tog nadmenka.

Dalibor je iznervirano uzdahnuo. "Ne možeš ga izbegavati čitav život, znaš to, zar ne? ", zarežao je.

Prevrnula je očima. "Nikoga ja ne izbegavam, Dalibore. ", nadmeno je rekla. "Samo hoću da provedem dan sa svojom decom. "

"U redu, Kristina. Reći ću mu. " promrmljao je i spustio slušalicu.

Kristina se nacerila i pogledala u decu. "Tako, mama je danas ceo dan kući. ", rekla je sa širokim, samozadovoljnim osmehom. Makar danas je izbegla onog nadmenka. Otišla je u sobu, presvukla se u trenerku, a zatim se vratila svojoj deci.

 "Molim? ", Damnjan je besno zagrmeo.

Dalibor je prevrnuo očima. "Lepo ti kažem, čoveče, prihvata tvoj predlog, samo je danas uzela slobodan dan i rekla mi da ti prenesem odluku. ", mirno je mumlao u slušalicu.

"U redu. ", progunđao je i zalupio slušalicu. Ta mala je već uspela da pređe sve granice, neće ona njega izbegavati, a ne, besno je gunđao sebi u bradu dok je šetao kao lav u kavezu. "Milovane!", zagrmeo je.

"Šta se dereš, koji kurac?", Milovan je upitao kada je ušao unutra.

"Imaš pola sata da mi nađeš njenu adresu, pola sata, inače ću prvo tebi skinuti glavu."

Milovan se zagrcnuo od pokušaja da ne prasne u smeh. Znao je o kome priča. "Šta će ti njena adresa? "

Prostrelio ga je pogledom. "Idem u goste. Od mene neće pobeći tako lako. "

"Zašto misliš da beži od tebe? Možda... "

"Prekini da sereš, vreme ti ističe.", zarežao je.

Milovan se nasmejao, seo na stolicu i podigao noge na sto. "Živi na dvesta metara odavde. Znaš onu malu kućicu između one dve vile? "

Damnjan je iznenađeno klimnuo glavom. "Znam. Kako znaš da tu živi? "

"Jutros sam je video kako pravi Sneška Belića sa decom. Ne verujem da će joj biti drago da vidi tvoju njušku na svom pragu. ", rekao je smejući se.

"Zabole me, u tom slučaju, trebala je da se pojavi u klubu danas.", progunđao je dok je oblačio kaput. Bacio je još jedan pogled na Milovana, otvorio vrata i izašao zalupivši istima. Nije imao živaca da ide na parking po auto već se peške sjurio ka njenoj kući. Stigao je ispred njene kuće i pogledao spoljašnjost. Mala, bela kućica, sa velikim dvorištem. Na sred dvorišta stajao je nespretno napravljen, kako je predpostavio dečijim rukicama Sneško Belić.

Ušao je na kapiju i jako zalupao po vratima. "Stižem. ", začuo je njen glas a par sekundi kasnije vrata su se širom otvorila. "Šta ti tražiš ovde? ", zapanjeno je upitala.

Odmerio je od glave do pete. Na sebi je imala donji deo trenerke i majicu sa kratkim rukavima, dok joj je duga kosa nemarno bila skupljena u rep. Nacerio se. "Tebe.", mirno je rekao.

Zatvorila je vrata svog doma i ozbiljno ga pogledala. "Dobio si odgovor?"

Klimnuo je. "Jesam.", promrmljao je. U ovom trenutku nije baš mogao da misli na posao, dogovore i odgovore.

"Šta onda tražiš ovde? I kako si, dođavola, znao gde živim?", besno je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Prvo, ono što želim da saznam, nađem načina. Drugo, rekoh ti već, tražim tebe. Znaš, ne volim kada me ljudi izbegavaju.", mrmljao je ne skidajući pogled sa nje. U svojoj glavi ju je već odavno skinuo.

Bezobrazno je frknula. "Zar stvarno misliš da si mi toliko bitan da bih te izbegavala?", izazovno je upitala. "Vidi ovako, jutros kada sam uzela slobodan dan, ti mi nisi bio ni na kraj pameti.", zarežala je.

Pružio je ruku i pomilovao je po obrazu. "Bežiš, maco, samo još nisam siguran zašto.", promuklo je promrmljao. "Da li zato što me želiš ili što me se bojiš?"

"Ne bežim, niti te želim, niti te se bojim. Prihvatila sam te kao nužno zlo i to je sve. Da sam samo ja bila u pitanju, nikada te više ne bih videla, ali klan nisam mogla da dovedem u bezizlaznu situaciju.", mirno je rekla gledajući ga u oči. "A sad me, molim te, ostavi na miru i idi iz mog dvorišta."

Klimnuo je. "Hoću, ali tek kad mi obećaš da ćeš večeras izaći sa mnom na večeru. "

Pogledala ga je kao da je skrenuo sa uma. "Jesi li ti lud ili se praviš lud? Ne želim da izlazim sa tobom na večere, u stvari, po mogućstvu, ne želim nikad više da te vidim."

Slegnuo je ramenima, dohvatio stolicu koja je tu stajala, istresao sneg sa nje i seo. "Biću tu kad se predomisliš."

Bila je u najmanju ruku zabezeknuta. "Onda ćeš ostati tu zauvek.", mirno je rekla, ušla u kuću i zalupila vratima. Ceo dan je šetala po kući, s' vremena na vreme provirujući kroz prozor. I svaki put kada bi pogledala van, videla bi njega kako i dalje mirno sedi ispred njenih vrata. Oko devet sati uveče je smestila decu u krevet, ponovo pogledala kroz prozor i šokirano zaključila da je još uvek tu. Uzdahnula je i izašla ispred kuće. "Hoćeš li da uđeš na čaj? I samo da znaš, ovo nije mirovna ponuda, samo ne želim da mi umreš tu."

Ustao je sa stolice i široko joj se osmehnuo. "Bilo bi lepo kad bi me i nahranila. Da ne umrem od gladi."

Prevrnula je očima. "Tebi čovek da prst, ti hoćeš celu ruku. Uđi.", progunđala je. "Izvini na neredu, ali tako ti je to nakon što najzad troje dece spakuješ u krevet, a neka budala ti sedi ceo dan ispred vrata.", mrmljala je prilazeći šporetu da stavi čaj.

Nasmejao se. "Stvarno ti se ne sviđam, zar ne?", upitao je tik do njenog uva.

Okrenula se ka njemu i sudarila se sa njegovim grudima. Podigla je pogled. "Ne, ne sviđaš mi se. Nadmen si, bahat, bezobrazan i nepodnošljiv. "

"Ti se meni sviđaš. Mnogo.", prošaputao je. Progutala je knedlu i zazinula nešto da kaže kada su se njegove usne obrušile na njene.

Na trenutak je poželela da mu uzvrati, ali je brzo ugušila tu želju u sebi, iz sve snage ga odgurnula od sebe i udarila mu šamar. "Sad si to uradio i nikada više. ", zarežala je. "Sledeći put ću te ubiti, jel ti jasno?"

Protrljao je obraz i nacerio joj se. "Jasno, gazdarice. Sledeći put ćeš morati ti mene da poljubiš, kad to budeš poželela."

Posprdno se nasmejala. "Nećeš to dočekati. Sad, hoćeš li da piješ taj čaj ili ne?"

Klimnuo je glavom. "I još uvek sam gladan, da znaš."

Prevrnula je očima, stavila šolju sa čajem ispred njega, zatim sipala ostatak večere u tanjir i pružila mu. "Izvoli.", progunđala je.

Nasmešio joj se. "Hvala. Zašto sam ti toliko odbojan? Jedva da si me jednom videla pre ovoga.", mumlao je dok je žvakao.

Sela je preko puta njega, zapalila cigaretu i pogledala ga. Problem i jeste bio u tome što joj nije bio odbojan. Privlačio ju je poput magneta. "Stvarno si ostavio lep utisak taj jedan put, nema šta. Od pipkanja mojih butina pa do toga da si me upitao kakav je u krevetu čovek kojeg sam smatrala ocem. ", ironično je progunđala.

Uozbiljio se. "Nisam znao da ti je matori Velibor toliko značio. Mislio sam... "

"Mislio si da mi je bio jebač. ", progunđala je i slegnula ramenima. "Ma, zašto bih se ja tebi uopšte pravdala? Pojedi to i idi."

Odgurnuo je prazan tanjir od sebe, zapalio cigaretu i zavalio se u stolicu. "Zašto da idem?"

Duboko je uzdahnula pokušavajući da se smiri. "Zato što sam umorna, spava mi se, a i ti nisi baš najpoželjniji gost."

Ustao je sa stolice, prišao joj, naslonio se na sto ispred nje i spustio šaku na njen obraz. "Hoću, otići ću. Pod jednim uslovom. Sutra ćeš izaći sa mnom na večeru."

Tvrdoglavo ga je pogledala. "A ako neću?"

Grleno se nasmejao. "Onda idemo da spavamo.", rekao je i nacerio se.

Bledo ga pogledala. "Mi?"

Još šire se nacerio i klimnuo glavom. "Mogu spavati u tvom krevetu, barem dok ne odlučiš da ideš sa mnom na večeru. "

Ustala je sa stolice pogledala ga u oči i klimnula glavom. "U redu, ići ću sa tobom na večeru. ", promrmljala je laž. Nije joj padalo na pamet da izađe sa njim. Samo je želela da ga istera iz svoje kuće.

"Dobro, doći ću sutra u klub. Lepo spavaj, lepotice.", promrmljao je, spustio usne na njen obraz i otišao iz njene kuće.