"Dalibore, ti i Marijana ste skoro bili na Kopaoniku, jel tako?", upitala je Dalibora čim je ušla u kancelariju.

Klimnuo je glavom. "Jesmo, Kristina. Mogu ti reći odlično je, za decu pogotovo. "

"Rezerviši mi za mene, Nadu i decu. Sedam dana."

Dalibor je zbunjeno pogledao. "Odkud sad to odjednom?"

"Treba mi odmor, Dalibore.", promumlala je.

Dalibor je izvio obrvu. "Ima li to neke veze sa Damnjanom?"

Pocrvenela je. "Spavala sam sa njim, jutros. Sad je uvrteo sebi u glavu da ja treba uvek da spavam u njegovom krevetu i da sam njegova."

Prasnuo je u smeh. "I sad misliš da pobegneš na Kopaonik od njega?", upitao je smejući se.

Odmahnula je glavom. "Ne bežim, samo hoću da mu pokažem da mi ne pada na pamet da mu dozvolim da upravlja mojim životom."

Dalibor je prevrnuo očima. "Slušaj, nije svaki tvoj bivši muž, Kristina. Možda bi... "

Frknula je. "Nije, ovaj je gori, Dalibore."

Prevrnuo je očima. "Stvarno si ponekad nemoguća. Kad misliš da odeš?"

"Nadi sam već poslala poruku da spakuje stvari, uzme taksi i dođe ovde, u međuvremenu ću pokupiti decu iz škole i idemo."

Klimnuo je glavom. "U redu, rezervisaću vam. Apartman sa tri sobe?"

Klimnula je. "Moze. Maki i Mirjana mogu u jednu, a Maja i ja ćemo zajedno."

Klimnuo je i izašao iz kancelarije. Uzdahnula je, zavalila se u fotelju i sklopila oči. Pred njima joj se iskrsnulo Damnjanovo lice. Od prvog trenutka ju je privukao, ta njegova bahatost, arogancija, stav... Otvorila je oči i protresla glavom. Definitivno mora da se skloni od njega. Ustala je, izašla iz kancelarije i potražila Dalibora. "Rezervisao sam ti sve."

Klimnula je glavom. "U redu. Daj mi ključeve od džipa, ja ću voziti do tamo. Hvala ti i pozdravi mi drugaricu.", promrmljala je, podigla se na prste i poljubila ga u obraz.

"Nema na čemu, pažljivo vozi i čuvaj se.", nežno je rekao, predao joj ključeve i ona je izašla van.

Na samom ulazu je srela Nadu. Spakovale su stvari u gepek, otišle po decu i pokupile ih iz škole. "Gde idemo, mama?", Mirjana je radoznalo upitala.

Nasmejala se. "Pomislila sam da bi bilo lepo da provedemo negde zajedno sedam dana. Idemo na Kopaonik."

"Stvarno? Super! Jedva čekam! "

Tri sata kasnije već su bili na Kopaoniku. Ni u jednom trenutku nije primetila da je neko prati i svo vreme ih posmatra. "Hajde, deco, vreme je da udjemo u sobe. ", progunđala je kada je već bila propisno umorna.

Dečica su poslušno krenula za njom. Sat vremena kasnije svi su već bili u krevetima, a ona je sedela na kauču, pijuckala viski i gledala televizor. Čula je kucanje na vratima i namrštila se. Otvorila ih je i prevrnula očima. "Mislim da si muža zaboravila kod kuće.", pijano je promrmljao.

"Damnjane, pijan si, idi u svoju sobu, sutra ćemo razgovarati. ", tiho je rekla.

Odmahnuo je glavom. "Večeras ću prespavati u tvom krevetu."

"Slušaj, Maja je sa mnom u sobi i...", počela je, ali nije stigla da završi jer ju je podigao u naručje i spustio na kauč, pa se strovalio preko nje. Nešto je nerazgovetno promrmljao, promeškoljio se i zaspao. "Bože, zašto meni baš dade ovu budalu?", tiho je procvilela, nemoćno ga zagrlila i zaspala. Bilo joj je vrućina, neudodobno i nije mogla da se pomeri. Otvorila je oči i videla da još nije svanulo. Prodrmala je Damnjana. "Damnjane, probudi se.", zarežala je.

Otvorio je oči i pogledao je. "Šta je bilo?"

"Vrućina mi je i ne mogu da se okrenem.", progunđala je.

Mrko ju je pogledao. "Da si ostala kući, a ne došla ovde i to bez mog znanja, mogla bi. Moraš priznati da je moj krevet mnogo udobniji."

"Ti si kreten. Prvo, ja tebi nema potrebe da se pravdam gde idem, a drugo..."

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Naravno da imaš potrebe da mi kažeš gde ideš. Žena si mi."

Gledala je u njega i treptala. Žalosno je shvatila da je on lep, ali na žalost i lud. Stvarno lud. "Za druge, Damnjane. Žena sam ti, ali samo za druge. I kako si, dođavola, znao gde se nalazim?"

Nacerio se. "Znaš onih par ljudi što si poslala da me prate? E, pa vidiš, lepotice, isto tako i tebe prate."

Smračila se. "Poslala sam te čuvaju, budalo. Ne želim da te neko ubije pre mene. A sad se diži sa mene, ne mogu da dišem."

Hm, da ga čuvaju, ova mala lepotica oseća za njega mnogo više od toga što priznaje. Na trenutak se svalio sa nje, pogurao je skroz uz naslon kauča da napravi mesta za sebe legao i zagrlio je. "Eto ti, sad me pusti da spavam.", gunđavo je rekao, prebacio ruku i nogu preko nje i sklopio oči.

Došlo joj je da vrišti od muke. Ležala je i gledala u plafon, ne želeći da baci ni jedan pogled na njega. Bojala se, ako ga pogleda, ovako besna će ga zadaviti, a da ne trepne. "Imaš ti sreće što si mi još uvek potreban, inače bi davno bio pokojnik.", gunđala je gledajući u plafon. "Ja sam baksuz, ceo život me prate idioti i psihijatrijski slučajevi, ceo jebeni život. Da sam bila pametna, kao što nisam, otišla bih lepo kod Dorćolaca da mi skrate muke.", tiho je mumlala. Osetila je kako podrhtava kraj nje i ljutito ga pogledala. "Šta je smešno?", prasnula je.

"Ti.", rekao je smejući se.

Bes je proključao u njoj, iz sve snage ga je odgurnula i on je pao na pod. "Ja sam smešna! A sve što želim je samo moj život pre nego što sam videla kretena.", mumlala je i ustala sa kauča.

Uhvatio je za nogu, snažno je povukao i pala je preko njega. "Priznaj da ti je bilo dosadno dok me nisi upoznala.", cerekao se.

"Uopšte!", zakreštala je pokušavajući da se otme.

Nije mogao da je zadrži, jer nije mogao da dođe sebi od smeha. Ustala je sa njega i uputila se ka kuhinji. Gledao ju je kako uzima dve šolje, džezvu i stavlja kafu. Okrenuo se na bok i podlaktio se. "Jel to moja ženica hoće da skuva kafu za svog muža?"

"Da sam na tvom mestu, vodila bih računa šta jedem i pijem. Vrlo lako može da bude otrov unutra.", promumlala je dok je sipala kafu u šolje. "Diži se sa tog poda i sedi na kauč da popiješ kafu pa se čisti u svoju sobu."

Ustao je, seo na kauč do nje i uzeo kafu iz njene ruke. "Ne mogu da se čistim u svoju sobu, nemam je."

Zapanjeno ga je pogledala. "Nisi uzeo sobu?", zacvilela je.

Odmahnuo je glavom. "Kakvi bi mi to muž i žena bili kad bih ja imao svoju sobu na zimovanju? Nikad ne znaš ko može da nas vidi."

Prevrnula je očima i upalila je televizor rešivši da ga ignoriše. Jednostavno će se praviti da ga ne vidi. Popila je kafu, spustila šolju na stočić i nastavila da bulji u televizor. Nije primetila kada je zaspala. Nasmešio se, povukao je sebi i smestio joj glavu u svoja krila. Promeškoljila se, okrenula i zabila glavu u njegov stomak. Spustio je šaku na njenu kosu i nežno je milovao gledajući televizor. "Dobro jutro, gospodine, nisam znala da ćete i vi biti ovde sa nama.", Nada je tiho rekla kad je izašla iz svoje sobe.

Klimnuo je glavom. "Dobro jutro, nisam ni ja znao. Nisam znao dal ću završiti sa poslom da bih vam se pridružio.", pojasnio je kada ga je žena čudno pogledala.

Klimnula je glavom. "U redu, ja ću srediti decu i odvesti ih na doručak. Neka gospođa spava. ", promrmljala je i otišla da budi i sređuje decu.

Pola sata kasnije bili su sami u apartmanu. Gledao ju je kako spava u njegovom krilu dok mu se međunožje stezalo od potrebe. Otvorila je oči i pogledala ga. "Koliko je sati?", tiho je upitala.

Osmehnuo joj se. "Deset.", promrmljao je. Protegla se i njemu je ruka poletela ka otvoru njenog bade mantila. Onako pospana nije uspela da spreci svoju reakciju i glasno je prostenjala kada joj je šakom obuhvatio dojku i palcem joj protrljao bradavicu. Drugu ruku je spustio na čvor na njenom kaišu i odvezao ga. Uzeo joj je usne u lagan poljubac dok je rukom lutao po njenom telu. Odgovorila mu je istog sekunda, zagrlila ga i tiho mu ječala u usta. "Damnjane...", promucala je očajna od potrebe i želje. "Polako, mila, polako, dušo.", mrmljao je dodirujući je i dovodeći je do ludila. Uspela je da se iskobelja od njega, skine mantil i na brzinu mu otkopča pantalone. Zavukla je ruku unutra, obuhvatila mu ud i izvukla ga napolje. Izdigla se, opkoračila ga i navukla se na njega. Zaječao je i izvio se, ali se nije ni pomakao. Gledao ju je u oči i čekao da vidi šta će uraditi. Stavila je ruke na njegove obraze i spustila usne na njegove. Počela je da se pomera, da vrti kukovima i dovodila ga do ludila. Ječali su, stenjali i cvileli dok su očajničkim tempom vodili ljubav. Bila je blizu, o da, previše blizu i previše ga je jako stiskala u sebi da bi mogao da se obuzda. Dva puta se jako zabio u nju i uz urlik svršio istog trenutka kad i ona. "Ovo ja zovem dobrim jutrom.", promrmljao je kada je uspeo da dođe do vazduha dok mu je još ležala na grudima.

Podigla je glavu i pogledala ga. Slegnula je ramenima. "Nije loše.", promumlala je.

Spustio je šaku na njen obraz i nežno je milovao. "Zašto si takva, lepotice? Zašto ne priznaš da ti prijam koliko i ti meni?"

Sklonila je pogled. U tom trenutku je bila previše ranjiva, a to nije želela. Očajnički joj je bilo potrebno to njegovo milovanje, da ostane tu i uživa u njegovim dodirima. "Mogla bih savršeno dobro da živim i bez tebe.", promrmljala je, ustala sa njega i otišla u kupatilo. Zaključala je vrata da ne bi mogao da uđe za slučaj da mu padne na pamet da krene za njom, upalila tuš, sela na dno kabine, obuhvatila kolena rukama i zaplakala.

Damnjan je pogledao u svoje međunožje i namrštio se. "Lako je tebi.", progunđao je. "Ona koja tebi treba savršeno odgovara na tebe, za razliku od one koja treba meni.", mrmljao je dok ga je ubacivao u pantalone i zakopčavao ih.