Vesna je uzela kovertu na kojoj je pisalo "Kristina" i otvorila je. Svatovi su se već razišli, a oni su ostali tu kako bi se sve pokupilo što je trebalo. Namrštila se kad je unutra videla novac, pismo, ali i još jednu kovertu. Izvadila je i prebrojala pare. Bilo je tačno trideset evra. Otvorila je pismo i počela da čita.

"Sa ovoliko para u džepu sam došla na vaša vrata, sa svoje troje dece. Oterali ste me poput psa. U drugoj koverti je poklon. Više se nećemo videti, nemojte me tražiti. Zbogom."

Krenule su joj suze. Otvorila je drugu kovertu. U njoj su bile dve karte za Pariz sa plaćenim hotelom sa pet zvezdica za dve osobe sedam dana. "Zašto plačeš?", Vanja ju je zbunjeno upitao.

Pogledala ga je. "Nisi bio u pravu, nije mi oprostila.", promucala je i dala mu koverte i pismo.

Preleteo je pogledom po onom pismu i jedva se suzdržao da ne prevrne očima. Seo je kraj nje, zagrlio je i nežno je pomazio po ruci. "Onda nek ide. I onako to društvo u kojem je ona nije za nas."

Pogledala ga je. "To društvo? Ne razumem te. Znam da je onaj njen bio u zatvoru i da je ubio čoveka, ali..."

"Misliš da ona nije u tom miljeu sad, Vesna?"

Ova je žestoko odmahnula glavom. "Ne, Kristina ne bi nikad..."

Dramatično je uzdahnuo, ustao, stavio ruke u džepove i stao kraj prozora. "Malo sam se raspitao, kad si mi rekla za koga je udata.", promrmljao je, napravio je dramatičnu pauzu, a onda je pogledao. "Ona nije udata za tog čoveka, iako živi sa njim. Tvoja sestra drži "Noćni anđeo". Znaš li šta je to?"

Vesna je odmahnula glavom. "Ne, znaš da ja ne znam takva mesta i da nikad nisam mnogo izlazila, osim poslednjih godina sa tobom."

"To je noćni klub. Pre ga je držao jedan matorac, ubijen je i..."

"Da, to je taj otac o kome je pričala da joj je sve ostavio."

"Da li znaš čime se bavio?"

Bledo ga je pogledala. "Držao je taj klub..."

Ovaj se posprdno nasmejao. Vesna je oduvek bila naivna, ali ovoliko? "Taj klub, kao i svi njegovi butici, koji su usput rečeno pripali tvojoj sestri, su bili samo maska za sve prljave poslove kojima se taj čovek bavio. Prostitucija, droga, oružje... Ništa mu nije bilo strano, a te poslove je preuzela tvoja sestra."

Vesna ga je bledo pogledala. "To je nemoguće!", ciknula je.

"Na žalost, moguće je. Tvoja sestra je jedan od najvećih bosova iz senke."

Nisu ni primetili da njen otac stoji na vratima i sve sluša. "Šta to pričaš, zete?"

Okrenuo se i pogledao ga. "Istinu. Nisam želeo to da vam kažem, ali ne mogu da gledam Vesnu kako pati. Nije to zaslužila, pogotovu ne zbog takve osobe."

Zavrtelo mu se u glavi, a onda se uhvatio za grudi i u trenutku samo pao na pod. Vesna je vrisnula, skočila i kleknula kraj njega. "Tata, tata! Zovi hitnu."

Vanja im je prišao, pa spustio šaku na njegov vrat. "Pozvao sam, ali... Ne osećam mu puls.", promrmljao je.

Uskoro je stigla hitna, ali su samo mogli da konstatuju smrt.

"Da li je sve spremno?", Kristina je upitala, kad je Dalibor došao to jutro kod njih.

"Jeste, ali je plan morao biti izmenjen.", promrmljao je i pogledao u Damnjana.

Namrštila se. "Zašto?"

"Kristina, ovaj... Vanja te čeka."

Klimnula je. "To je jedino i bitno. Ostali?"

"Ne postoje više."

"Odlično, krenimo."

"Kristina..."

Stala je i pogledala ga. "Šta je sad, jebote?"

"Otac ti je sinoć umro.", Dalibor je tiho rekao.

Zapanjeno ga je pogledala. Ni sama nije znala šta oseća. Bolele su je sve one godine detinjstva, ali onda joj je kroz glavu prošlo kako su je oterali sa praga, nju i njenu decu onda kad su joj bili najpotrebniji. Osetila je Damjanove ruke oko sebe i naslonila se na njega. Progutala je svu mešavinu osećanja. "Žao mi je Vesne, baš u istom danu će ostati i bez muža i bez oca. Šteta. Idemo.", ponovo je rekla, pogledala u Damnjana i uhvatila ga za ruku.

Klimnuo je glavom, uzvratio joj stisak i poveo je van. Znao je da se bori sama sa sobom. Znao je da samo pokušava da zadrži hladnoću u sebi i da opet diže svoje barijere, kako bi sprečila bol da je preplavi. Znao je to i Dalibor, pa je krenuo za njima. Bacio je pogled u retrovizor. Bila je mirna, gorda i hladna, da je nije bolje poznavao i da je nije odavao stisak na Damnjanovoj ruci, nikad ne bi rekao da je upravo  izgubila oca. "Jesi li sigurna..."

"Sto posto, dušo.", mirno je rekla i izašla iz automobila.

"Prokleto je tvrdoglava.", Damnjan je progunđao dok je otvarao vrata.

Dalibor se nasmejao. "Rekao sam ti da ti neće biti lako."

Damnjan je prevrnuo očima i izašao van. Za njom bi otišao i na kraj sveta, ne bi mu bilo teško. Ušli su u napušteno skladište, gde je Vanja sedo vezan. "Dobar dan.", rekla je i nacerila se.

Unezvereno ju je pogledao. "Kako si..."

"Kako sam znala? Pa, odao te je "prijatelj". Kad stigneš tamo gde treba, pitaj ga.", progunđala je.

U tom trenutku je shvatio da više nema izlaza, niti ima onih koji će mu pomoći. "Slušaj, povući ću se iz posla, zaboraviću da postojiš i da..."

Kristina je prevrnula očima. "Jel ti ja ličim na glupaču, koja bi te tako lako pustila?", zasiktala je.

Odmahnuo je glavom. "Ne, saslušaj me, molim te."

Prevrnula je očima i sela na stolicu preko puta njega i pokazala rukom. "Imaš dva minuta.", hladno je rekla.

Progutao je i pogledao je. "Nisam želeo da se bavim tim poslom, nisam želeo sve ovo, nametnuto mi je, onog trenutka kad si mi ubila oca. Ni to nisam želeo, ali se to od mene očekivalo.", progunđao je. "I sa Vesnom nisam zbog tebe, mi smo pet godina zajedno. Trudna je."

"Šta je bre?"

"Trudna. Hoćeš li ostaviti dete bez oca?"

Prevrnula je očima. "Nisam baš nešto milosrdna."

"Umro ti je otac, ubićeš mene. Ko će gajiti to dete? Ostavićeš sestru i majku da se muče, kao i dete svoje krvi?"

"Zašto od mene sad očekuješ milost prema bilo kome, kad je niko nije pokazao prema meni?", hladno je upitala. Nije bila hladna koliko je to predstavljala drugima. Pogledala je u Damnjana, koji je stajao iza Vanje. Osmehnuo joj se i namignuo joj. Pogledala je u Dalibora. Klimnuo je glavom. Prevrnula je očima. "Zatvorićeš klub, radićeš šta god želiš pošteno i zaboravićeš na sve ovo, ili si vrlo brzo mrtav čovek. Ni na sekund te neću ispustiti iz vida. Jedna greška, samo jedna i raskomadaću te i baciti ribama u Dunav, jel to jasno?", zasiktala je.

Zaklimao je glavom. "Jasno."

"Odlično. Nadam se da imaš dovoljno pameti da ispoštuješ ovaj dogovor, za svoje dobro. Odveži ga."

"Hvala ti..."

Prevrnula je očima. "Kao što rekoh, šonja. Odlazi i nikad više, niko od vas da se nije pojavio ispred mene.", zaskitala je. "I da...", dodala je kad je krenuo da ode. "Zahvali se kome god želiš što sam danas dobrog raspoloženja.", progunđala je.

Pogledao ju je. "Meni je žalije tvog oca, nego mog. Oduvek sam prezirao to što je on bio, to što si ti sada. Tvoj otac je bio pošten čovek, a ti si ga zamenila sa..."

Odmahnula je glavom. "Zaustavi se, ukoliko želiš da izađeš odavde. Odmah!", zarežala je.

Odmahnuo je glavom i krenuo, kad ga je njena cipela pogodila u glavu, a odmah zatim i druga. "Kristina..."

"Još jednu reč izgovori i stići će te metak. Pitaj svoju ženu kako sam došla kod Velibora i kako sam postala ovo što jesam. Odlazi, odmah!!!", zagrmela je.

Klimnuo je glavom i otišao, a ona je pogledala u Damnjana i Dalibora, pa izvila obrvu. "Nisam mislio da ćeš popustiti na kraju."

Prevrnula je očima. "Mala bubašvaba, takve i kad zgaziš, ne osetiš ništa. Otac mu je bar zaslužio da bude ubijen i nije molio.", gunđala je i marširala ka automobilu.

Dalibor je pogledao u Damnjana. "I zato ga nisi ubila?"

"Da, zato, sigurno se nisam sažalila na sve njih. Dalibore, možeš li nas odvesti na groblje?"

"Sahrana je sutra."

Prevrnula je očima. "Ne idem na tu sahranu, želim Veliboru na grob da odem."

Klimnuo je glavom, ušli su u automobil i krenuo je. Damnjan je pogledao u Kristinu, privukao je uz sebe i zagrlio je. Nežno ju je mazio. Pogledala ga je, osmehnula mu se i slatko ga poljubila. "Dobro si?"

Klimnula je. "Jesam. Samo, nisam dugo bila. Tačnije, od kako si ti upao u moj život i sve poremetio.", progunđala je.

Nasmejao se. "Da je živ, siguran sam da bi bio oduševljen zetom."

Nasmejala se. "Nisam baš tako sigurna u to. Trebalo bi mu malo vremena."

Prevrnuo je očima. "Odlično smo se slagali i dopunjavali u poslu. Privatno nikome nije dao previše blizu."

Slegnula je ramenima. "Uspeo je i mene da nauči. Imala sam Dalibora, njegovu ženu i Nikolu. Dok ti nisi uleteo poput tajfuna. Izlaziš sa nama?"

Dalibor je odmahnuo glavom. "Mislim da ti treba malo privatnosti, kao i uvek."

Pogledala je u Damnjana. Slatko ju je poljubio. "Čekam te."

Klimnula je, izašla iz automobila, pa svratila do prve cvećare. Uzela je lep buket belih ljiljana, dve sveće, pa se uputila ka groblju. Došla je do Veliborovog groba, sela na ivičnjak, pa spustila cveće na grob, zapalila obe sveće, a onda i dve cigarete. Jednu je spustila na hladnu zemlju, a drugu uzela za sebe. "Izvini što me nije bilo u poslednje vreme. Onaj Damnjan, tvoj partner, mi je poremetio čitav život i izvrnuo ga naopačke. Porušio je sve ono čemu si me naučio, ali ne kajem se, on je toga vredan. Izvini zbog ove druge sveće, nije ju zaslužio, ali mu danas opraštam. Svima njima, samo neka budu što dalje od mene. Onaj ko te je ubio, mrtav je i to sam rešila. Mada, ako išta postoji, ti to već znaš. Krenuću sad, ali ću uskoro opet dođi.", promrmljala je, ustala i krenula ka automobilu.

Tu noć su smestili decu na spavanje, a onda se izvalila na kauč kraj njega i spustila glavu na njegove grudi. "Ideš li sutra na očevu sahranu?"

"Ne. Ne mogu, Damnjane, ne mogu da im oprostim. Ne želim da poreknem da mi je bilo teško na trenutak, ali onda sam se setila svega i prošlo je. Vanju sam ostavila u životu samo i isključivo zbog tog deteta u Vesninom stomaku. Nadam se da će iskoristiti šansu, jer drugu neće dobiti.", progunđala je.

Nasmejao se, ustao sa kauča i podigao je u naručje i poneo je ka sobi. "Mislim da je bilo dosta priče za danas.", promrmljao je, bacio je na krevet i krenuo da je rasprema.