"Dalibore, pošalji ljude da mi nameste bravu, a od danas hoću dvojicu koji će čuvati moju kuću u svakom trenutku. ", rekla je Daliboru još sa vrata.

Zbunjeno ju je pogledao. "Odkud sad to? Sama si odbijala i obezbeđenje i alarm."

Svalila se u stolicu i pogledala ga. "Imala sam neočekivanog gosta noćas. ", promrmljala je.

Skočio je sa stolice. "Šta se desilo? Jesu li deca dobro?"

Nasmešila mu se. "Smiri se, Dalibore. Deca su dobro. Ja nisam. Probudila sam se pored sto posto golog Damnjana.", promumlala je.

Zapanjeno ju je pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Odkud Damnjan u tvom krevetu?"

Mrko ga je pogledala. "Provalio mi je u kuću i uvukao se u krevet. Sinoć sam popila tabletu za spavanje i verovatno ga zato nisam čula."

Smejao se kao lud. "Ali zašto?"

Još više se smračila. "Obećala sam mu da ću ići sa njim na večeru, i kao što ti je poznato, ispalila sam ga. Jutros sam mu opet obećala. "

"Ponovo ćeš da ga ispališ?"

Mučenički je odmahnula glavom. "Neću, otići ću na tu prokletu večeru, možda me najzad ostavi na miru. "

Nikola je upao unutra. "Veljko je ubijen. Pre pola sata. "

Kristina je skočila sa fotelje. "Znamo ko je?"

Klimnuo je glavom. "Da, Crni je bio sa njim. Dorćolci."

Klimnula je, uzela pištolj iz svoje fijoke i stavila ga za pas. "Dalibore, idemo. Nikola, ako onaj kreten dođe, ni reči gde smo otišli i zašto. Jasno?"

"Stani, Kristina... "

Odmahnula je glavom. "Ne, dosta smo se igrali. Kreći!"

"Čekaj, ne možemo... "

Većina članova klana je već bila na ulazu. Stala je i pogledala ih. "Mislim da smo se dosta igrali mačke i miša. Vreme je da ih izbrišemo."

"Gazdarice, mi ćemo to srediti, ostanite..."

Odmahnula je glavom. "Ne, Crni. Krećemo, odmah. "

"Šta se desilo?", Damnjan je besno upitao.

Milovan ga je pogledao. "Razbucali su sve, vođa Dorćolaca je ubijen. Upali su unutra, sve rasturili, ali u jedno su sasvim sigurni, žena je bila sa njima."

"Kristina je bila tamo? Idemo odmah kod nje.", besno je rekao i izleteo van. Desetak minuta kasnije su bili ispred "Noćnog anđela". Damnjan je uleteo u njenu kancelariju. "Napolje, svi! Odmah!", zagrmeo je.

Dalibor i Nikola su pogledali u Kristinu i mirno izašli van kada je klimnula glavom. Hladno ga je pogledala. "Dobar dan, Damnjane."

"Šta je s' tobom? Da li si svesna šta si uradila? "

Klimnula je. "Savršeno svesna, Damnjane. Sad može da prestane rat sa njima. "

Zabezeknuto je pogledao. "Ne, sad počinje lov, lov na tvoju glavu."

Slegnula je ramenima, ustala i pogledala kroz prozor. "U ovom poslu svako kad tad ostane bez glave. ", mirno je rekla.

Grubo ju je cimnuo za ruku i okrenuo je ka sebi. "Ti si luda. Zašto me nisi zvala? Dogovor... "

"Dogovor se nije odnosio na rat sa njima. Rekla sam ti to odmah. Uostalom, i dalje niko ne zna ko sam ja. I dalje svi znaju da je samo žena u pitanju. "

Još jače ju je stegao. "Tako će i ostati. Ja ću se pobrinuti za to."

Nepoverljivo ga je pogledala. "Kako to misliš da izvedeš?"

Pustio je, prošao rukom kroz kosu i pogledao je. "Ti i deca ćete se preseliti kod mene. Za sve ostale ćeš biti samo moja žena. "

Uhvatio je napad histeričnog smeha. "Sad sam sigurna da si lud. Da se preselim kod tebe? U zatvoru nemaju psihijatre, jel da?", upitala je umirući od smeha.

"Veoma sam ozbiljan, Kristina. "

"Ne pada mi na pamet! Slušaj, Damnjane, stvarno sam ti zahvalna na tome što želiš da pomogneš, ali..."

"Nema "ali", Kristina! To je završena priča. Pošto sam čuo da za sve pitaš klan, možemo im izneti i ovo. Šta misliš, šta će odlučiti? "

Pocrvenela je od besa. Znala je da će sve učiniti da je zaštite. Znala je da će prihvatiti njegov predlog. "Damnjane, hajde da budemo razumni, molim te. Poubijaćemo se posle dva dana. Preseliću se bilo gde i..."

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Sama ćeš odlučiti ili će klan odlučiti umesto tebe. A složićeš se sa mnom, ne bi ih trebalo uznemiravati za ovakvu sitnicu."

Besno ga je pogledala. "Ti ovo zoveš sitnicom? Ti si lud. Slušaj, Damnjane, to uopšte nije pametna ideja, nas dvoje u istoj kuci... ", mumlala je i odmahivala glavom.

"Šta može da bude, Kristina? Odrasla si žena, prestani da se ponašaš kao razmaženo derište."

"Nemoj posle da se žališ da ti je život pakao, jer upravo takav će da bude. Veruj mi."

Nasmejao se. "Snaći ću se."

"I Nadu moram povesti sa sobom, deca su navikla na nju i... "

Podigao joj je glavu i naterao je da ga pogleda u oči. "Šta tebe muči, Kristina?", tiho je upitao.

"Ništa."

Klimnuo je. "Saznaću vremenom. Imam osećaj da nešto kriješ od svih."

Odmahnula je glavom. "Ne od svih, pokojni Velibor i sada Dalibor znaju sve. Niko drugi i ne mora da zna."

"Između tebe i Dalibora..."

Prasnula je u smeh. "Dalibor je oženjen divnom ženom, mojom jedinom, iskrenom drugaricom. Nema ništa između nas. Osim velikog prijateljstva."

Klimnuo je. Želeo je da zna više, u stvari želeo je da zna sve. "Ti nemaš nikog svog?"

Uzdahnula je. "Imam, roditelje i sestru. Kao i da nemam, već skoro dve godine ih ne zanima ništa o meni. Niti mi je iko potreban."

Nije bio uveren u to. Naslućivao je nežno stvorenje ispod ove maske nedodirljivosti, hladnoće i okrutnosti. Biće koje je želela da sakrije od svih drugih. Zašto? Pa, sad će mu biti stalno blizu, imaće vremena da otkrije. "Još danas ćete preći kod mene."

Odmahnula je. "Slušaj, razmisli do sutra i sam ćeš shvatiti da je to čista ludost.", zacvilela je i nesvesno spustila ruke na njegove grudi. "Damnjane..."

"Koliko si dugo razmišljala pre nego što si napravila sranje?"

Pocrvenela je. "Nisam se razmišljala,ali... "

Klimnuo je glavom. "Nemam o čemu da razmišljam dalje. Hoćeš da ideš odmah kući ili ćeš reći momcima da to završe umesto tebe?"

Odmakla se od njega, otvorila vrata i pogledala ispred. "Dalibore, Nikola, uđite. ", promrmljala je.

"Šta se dešava?"

Uzdahnula je. "Vas dvojica ćete otići kod mene kući, reći Nadi da spakuje moje, dečije i svoje stvari. Za dva sata ćemo otići po njih."

Dalibor ju je namršteno pogledao. "Gde idete?"

"Kod mene. Za ostatak sveta ona će biti samo moja žena. Ništa više. Ovim danas je izazvala sve klanove, većina njih će iz radoznalosti dati sve od sebe da saznaju ko je, Dorćolci radi osvete. Ko je povukao oroz na onog kretena?"

Sklonila je pogled. "Ja.", promucala je.

Došlo mu je da je zadavi. Da zavrne tim njenim slatkim vratom i spasi se daljih muka. Nije znao šta da kaže, a da to ne bude bujica psovki. "I dalje ćeš voditi klan i dolaziti ovde, Kristina?", Dalibor je upitao.

Pogledala ga je. "Naravno da hoću. Ovo je samo za druge. Ovde se nastavlja sve kao i do sada."

Dalibor je klimnuo. "U redu."

Damnjan ju je pogledao. "Idem da javim da će sve stići. Posle ćemo razgovarati.", progunđao je i zalupio vratima za sobom.

Kristina je mučenički pogledala u Dalibora. "Nemoj da se čudiš ako zaratimo i sa njima. Ubiću ga kad tad."

Dalibor je prasnuo u smeh. "Zar svog muža?"

"Začepi, Dalibore. Tako mi i treba kad sa ludacima sklapam dogovore. Sledeći put kad nekog uzimamo za poslovnog partnera tražićemo lekarsko uverenje. ", besno je gunđala.

Nikola, koji je svo vreme ćutao, je pogledao. "Nije bilo potrebe za ovim, Kristina. Klan bi te zaštitio."

"Nikola, i sam vrlo dobro znaš da bi klan izglasao ovo, nećemo da se lažemo. To su sve muškarci koji po godinama mogu očevi da mi budu. Oni na mene gledaju kao na dete, a ne nekoga njihovog ranga."

Dalibor je klimnuo glavom. "I ja bih se složio sa njima. Cene te i poštuju, zato i žele da te zaštite po svaku cenu. Lud ili ne, nakon ovoga danas, Damnjan nam je najbolja opcija."

Sela je za sto i lupila glavom o isti. "Zašto nikada ne razmislim pre nego što nešto uradim?"

"Pokušao sam da ti kažem danas da to nije najpametnija ideja.", Dalibor je promrmljao.

Mrko ga je pogledala. "Nisam mislila na to danas, već na to što sam ovog kretena dovela za saradnika. Trebalo je da lepo zaobiđem klan i odjebem budalu. Ne trpe ga sad oni, nego ja."

Dalibor se nasmejao. "Da si sačekala, porazgovarala sa njim o situaciji, verovatno ne bi morala da se seliš kod njega. "

"Odmah sam mu rekla da to nije njegov problem, odmah. Ti vrlo dobro znaš da sam još ono veče obećala klanu da ćemo osvetiti Velibora. Danas je to i završeno."

Dalibor je klimnuo. "Jeste, ali isto tako moramo sprečiti posledice, o kojima ti nisi razmišljala danas i o kojima još uvek izgleda ne razmišljaš. Zašto nisi od početka izašla kao novi vođa klana?"

"Ne pravi se lud, tako je bilo najbolje. I klan je želeo da spreči nov napad na vođu, jer je onaj Dorćolac želeo da ga preuzme."

"Tako je, a to i dalje žele. Ovako je zaista najbolje, Kristina. Usput, mislim da su sada šanse da ostaneš sama dosta smanjene.", rekao je smejući se.

Skočila je sa fotelje. "To se neće desiti nikada! Ubiću ga pre nego što ću dopustiti da me dotakne, a kamo li nešto više. Radije ću lično kod Dorćolaca otići i reći ko sam."

Nikola i Dalibor su se pogledali i prasnuli u smeh. "Kako hoćeš, doći će dan kad ću reći "rekao sam ti". Evo, i Nikola misli isto."

Obojicu ih je prostrelila pogledom. "Da nisam čula ni reč više o tome, ako nećete da se pridružite onom Dorćolcu, i sačekate Damnjana gore. Ili dole, zavisi gde vas smeste."

Nisu mogli da dođu sebi od smeha, znali su da samo preti u prazno. I njima i Damnjanu. Oni su mogli da vide ono što ona nije htela da prizna ni sama sebi, a kamo li nekome drugome. "Vidi, možemo to i nas dvojica da sredimo. Ne bi bilo ni malo teško, čovek jednostavno nema nikakvo obezbeđenje i... "

Žestoko je odmahnula glavom. "Ni slučajno, to zadovoljstvo će pripasti meni, Nikola.", zarežala je. "I kako to misliš nema nikakvo obezbeđenje? Iz sekunda u sekund sam sve više uverena da mu je mesto na psihijatriji."

Nikola je slegnuo ramenima. "Nikakvo, Kristina. Sasvim ležerno šeta po gradu."

Uzdahnula je i sela nazad u fotelju. "Odredi nekoliko sposobnih ljudi koji će čuvati budalu. Ne želim da ga neko ubije pre nego što i sama dobijem priliku da to uradim.", promumlala je.

Nikola je klimnuo. "Kako ti kažeš, gazdarice. Idemo mi sad da završimo šta si rekla. ", promucao je i sa Daliborom za petama izašao iz kancelarije.

"Jesam li ti rekao? ", upitao ga je Dalibor čim su izašli.

Nikola se nasmejao. "Bio si u pravu. Šta on hoće od nje, Dalibore? Mene više to brine.", progunđao je.

Dalibor ga je potapšao po ramenu. "Ne brini za to, druže. Ona će ga nesvesno sama naterati da poželi da mu bude baš to što je danas predložio, ako već nije."

Damnjan je ušao u kancelariju i zatekao je kako zamišljeno zuri u jednu tačku. "Jel sve u redu?"

Trgla se i pogledala ga. "Sve dok ti nisi ušao ovde, bilo je. Slušaj, ako ću već biti prinuđena da te svaki dan gledam kod kuće, molila bih te da makar zaobilaziš moju kancelariju. "

Nacerio se i seo preko puta nje. "To će biti nemoguće, lepotice. Mi smo poslovni partneri. "

Mrko ga je pogledala. "To možemo i kod kuće da završimo.", promumlala je.

Odmahnuo je glavom. "Ne možemo. Ne nosim posao kući. To mi je mesto za opuštanje."

Zlobno mu se iscerila. "Bilo je, dok nisi danas odlučio da me nateraš da živim sa tobom. Život ću ti pretvoriti u pakao, to mi je ionako specijalnost."

Ustao je, obišao sto i čučnuo kraj nje. "Nemoj da se kladiš u to, prošao sam i gore od života pod istim krovom sa lepoticom. Koliko dugo nisi imala muškarca? Mislim da bi to uspelo dosta da smiri taj tvoj bes i frustraciju.", mrmljao je i krenuo rukom ka njenom međunožju.

Odgurnula mu je ruku i ponovo mu udarila šamar. "Još samo jednom spusti tu ruku gde joj nije mesto i odseći ću ti je. Jel ti to jasno?"

Već mu je bilo dosta da mu lupa šamare kad god joj padne na pamet, povukao je na sebe, obe ruke joj obuhvatio rukama, pa je podvrnuo pod sebe. Spustio je usne na njene i nasilno je ljubio dok se ona koprcala ispod njega i pokušavala da se otme. Umirlila se i počela da mu odgovara. Kada je osetila da se opustio polako je uvukla nogu između njih i udarila ga u međunožje. "Jesi li luda?", zaječao je i sklonio se sa nje.

Ustala je sa poda i pogledala ga. "Sledeći put ću ti ga odseći. Nikad više ovo nemoj da pokušaš, za svoje dobro. Sad se diži i da krenemo, ako i dalje planiraš da živim kod tebe. ", mirno je rekla zdušno se nadajući da se predomislio. Svideli su joj se njegovi poljubci, ukus njegovih usana i znala je da, ako se ovo nastavi, neće još dugo uspeti da mu odoli.

"Samo ja mogu da budem dovoljno lud da dobrovoljno izaberem da živim sa ženom psihopatom. ", mumlao je dok je ustajao sa poda. "Ali, htela to ili ne, od danas si za sve moja žena. "

Nacerila mu se. "Ne zadugo. Uskoro ću glumiti ucveljenu udovicu, ako tako nastaviš."

Prasnuo je u smeh i izgurao je iz kancelarije. "Ili ćeš se nalaziti na medenom mesecu sa svojim voljenim mužićem. "

Prevrnula je očima. "Samo ti sanjaj, nije zabranjeno. ", progunđala je.