"Molim?"

"Mama, videla sam Kristinu sad. Ona je ovde, na Avali."

"Na Avali?"

"Da, sa nekim muškarcem."

"Sad ću zvati oca i dolazimo.", promrmljala je i spustila slušalicu.

Damnjan i Kristina su ručali, a onda se vratili u svoju kolibu i dugo vodili ljubav. Ležala mu je na grudima, igrala se sa njegovim maljicama i nežno ga milovala, kad je neko pokucao na vrata. Pogledala ga je. "Očekujemo nekoga?"

Odmahnuo je glavom. "Večeru sam naručio u devet, sad je šest tek.", lenjo je promrmljao.

Uzdahnula je kad je posetioc uporno nastavio da kuca, ustala, obomotala se prekrivačem, pa otvorila vrata. Prevrnula je očima kad je videla majku, oca i sestru ispred, pa zalupila vratima i vratila se u krevet kod Damnjana. Izvio je obrvu. "Verovatno im je javila da sam ovde."

"Tvoji roditelji?"

"Ja nemam roditelje.", progunđala je.

"Znaš, rekao bih da neće tako lako odustati.", promrmljao je kad su nastavili da lupaju na vrata.

"Odustali su pre od mene, pa će i sad." Deset minuta kasnije je ljutito ustala iz kreveta, obukla se i otvorila vrata. "Pogrešili ste kolibu.", mirno je rekla.

"Kiki...."

"Žao mi je, zaista ne znam ko je to, a niti ko ste vi. Zamolila bih vas da nas ostavite na miru.", progunđala je i krenula da zatvori vrata, kad ju je otac sprečio.

"Ne pravi se luda, Kristina.", zarežao je.

"Ili šta?"

"Ne obraćaj mi se tako, nemaš pravo na to, otac sam ti!"

Posprdno se nasmejala. "Ja oca nemam, ubijen je prošle godine i sahranila sam ga. Zaista ne znam ko ste Vi, ali moj otac sigurno niste.", progunđala je i uz tresak zatvorila vrata. Bacila se na krevet kraj Damnjana i izvila obrvu. "Šta?"

"Možda ipak..."

"Ne, osim Velibora, ja drugog oca nemam, kao što ni on nije imao ćerku, osim mene. I to je to, nemam o čemu više da pričam sa njima.", progunđala je i dohvatila telefon. "Nebojša, reši to ispred naših vrata."

"Pobogu, Kristina..."

"Bolje i nisu zaslužili.", promrmljala je, popela se na njega i željno ga poljubila.

Nebojša se pojavio iza ovo troje. "Oprostite, imate li neki problem?",

Kristinin otac se okrenuo i pogledao ga. "Ja sam Kristinin otac..."

"Gazdaričin otac je mrtav. Molim Vas da odete odavde, ne želite probleme ni sa njom, ni sa njenim suprugom.", progunđao je. On je zaista mislio da je ona Veliborova ćerka i nije mu uopšte bilo jasno šta ovaj čovek ovde trabunja. Vrata su se otvorila i Kristina se pojavila na vratima. "Izvinite, gospođo, ali..."

Uzdahnula je. "U redu je, Nebojša. Imate dva minuta da kažete šta imate, a onda da se čistite odavde."

"Kćeri..."

Odmakla se. "Nemam majku, nemam oca, nemam nikoga. Recite šta imate, ne prilazite mi i ne dodirujte me."

"Pogrešili smo..."

"Vi? U čemu?", zajedljivo je upitala.

Damnjan je prevrnuo očima, ustao, obukao se i izašao van. "Hladno je, razbolećeš se. Šta kažeš da..."

"Zatvori vrata, ako ti je zima, meni nije.", odsekla je.

Prevrnuo je očima i privukao je sebi. "Dušo..."

"Ne dušaj me sad, a vi govorite šta imate.", zarežala je.

"Mislili smo da vidimo tebe i unučiće. I Vesna se udaje u subotu, zašto da joj svadba prođe bez sestre?"

"Moja deca su imala dedu, koji ih je obezbedio i pružio im zaštitu onda kad je im je to bilo potrebno. Onaj koji je sve što je imao, a imao je mnogo, ostavio meni i mislio na mene, svoju ćerku i moju decu. Imam dva brata, koji i dan danas vode računa o nama. I njega.", promrmljala je i pokazala glavom na Damnjana. "Sad kad sam sredila život, sad bi svi da budete babe, dede, sestre, očevi. More marš. Imate li još šta da kažete?", nadmeno je upitala.

"Kiki..."

Pogledala je u Vesnu. "Kiki je umrla one noći kad je oterana sa praga, dok si ti ćutala. Valjda te je bilo strah da se deca i ja ne uselimo i poremetimo ti komfor. Sad vi meni remetite život i komfor, a ja više nisam ona Kiki, koja gleda na sve, osim na sebe. Zaista postaje zima, a Damnjan i ja nismo ovde došli da bismo ćaskali sa vama, već da budemo sami. Doviđenja."

"Kriminalac i..."

Stala je i okrenula se ka ocu. "Ubica? Mhm. Jedan takav je više samilosti i ljubavi pokazao prema meni, nego vi, koji ste me napravili. Ukoliko odmah ne odu, pozovi pojačanje.", progunđala je i ušla u kolibu.

Damnjan ih je pogledao i slegnuo ramenima. "U pravu je. Doviđenja.", promrmljao je i ušao za njom, pa zatvorio vrata.

Nebojša je izvio obrvu. "Idete li sami, ili ću morati da poslušam gazdaričino naređenje?", zarežao je.

Njih troje su se pogledali, pokunjili se i otišli. Prevrnuo je očima za njima, pa se i sam vratio u svoju sobu. "Ne gledaj me tako, neću i ne mogu da im oprostim.", tvrdo je rekla.

Nasmejao se. "Nisam to ni mislio. Mada, mislim da si prema sestri bila pregruba, dušo."

"Došla sam kod njih sa dva kofera i troje dece. I bez dinara. Maja je imala samo šest meseci tada. Bila je zima, kao sad. Znaš kako ljudi izbace psa? E tako su i oni mene, uz gnusne indicije da lažem i izmišljam, kako bih se rešila muža. Otišla sam u dekinu kuću. Imala sam nešto malo para, ali to nije moglo da traje doveka. Od jedne devojke sam čula za Velibora. Bila je direktna, rekla mi je šta se radi, ali kakvog sam pa izbora imala. Možeš misliti koliko sam bila šokirana kad mi je ponudio da mu budem pomoćnica?"

Nežno ju je pomazio po obrazu. "Kako si uopšte postala ovo što jesi?"

Osmehnula se. "Sedam dana kasnije je došao kod mene kući. Ne znam zašto. Dobio je napad besa kad je video da nemam ni grejanje sa njima troma, da je stolarija propala i da duva na sve strane. Bukvalno me je izvukao odande sa sve decom, nabacao stvari u kofer, strpao me u automobil i odveo u hotel. Sutradan je doveo Nadu, a sedam dana kasnije nas vratio u sto posto renoviranu i opremljenu kuću sa priključenim grejanjem. Posle je sve češće dolazio. Maja ga je obožavala. Prva reč je bila "deda". Bila je upućena njemu. Od gazde, postao je otac i deda. Mislila sam da sam sve najteže udarce preživela i da je to to. Sve dok on nije ubijen. Veću bol u životu nisam osetila, Damnjane."

Uzdahnuo je i jako je zagrlio. "Verujem ti."

Podigla je glavu, pogledala ga, a onda ga željno poljubila. "Mislim da nismo ovde zbog priče.", promrmljala je i skinula mu majicu. Zasmejao se, obrnuo je na leđa i počeo da je skida. Spustio je usne na njenu ključnu kost, pa počeo sporo i lenjo da se spušta poljupcima ka njenim grudima. Drhtala je kao list na vetru zbog njegovih nežnih i vrelih poljubaca. Došao je do njenih grudi i počeo nežno da ih obrađuje, dok mu je jedna ruka lutala po njenom telu. Zavukao ju je između njenih nogu, prstima potražio njen ulaz i grubo ih nabio u nju. Kriknula je i izvila kukove ka njemu. Sve jače je nabijao prste u nju, dok joj je palcem draškao kliktoris. Uskoro je uz glasne krike svršila. Nastavio je da je ljubi, spustio se između njenih nogu i krenuo da joj liže ribicu. Zavukla je šaku u njegovu kosu, povukla ga ka sebi, a onda ga oborila na leđa i popela se na njega. Odmahnuo je glavom, naterao je da raširi noge a onda se grubo nabio u nju. Pomerala se u istom ritmu, dok mu je zarivala nokte u grudi. Uskoro su zajedno dočekali vrhunac. Pala je preko njega i teško disala. "Volim te.", prošaputala je.

Nasmejao se. "I ja tebe volim, lepotice."

Osmehnula se, poljubila mu grudi, a onda vratila glavu dole. Sklopila je oči i duboko uzdahnula. "Zaista misliš da sam bila pregruba prema Vesni?"

Uzdahnuo je. "Ne znam, dušo, ali mislim da bi bar njoj trebala da pružiš šansu."

Pogledala ga je i izvila obrvu. "Bar njoj? Misliš da oni zaslužuju bilo kakvu šansu, Damnjane?"

Odmahnuo je. "Ne mislim, ali ona se tu očigledno nije ništa pitala, Kristina. Pokušaj, pa ako ne ide...", rekao je i slegnuo ramenima.

"U redu. Onda idemo na tu svadbu. I ti ideš sa mnom?"

"I deca."

Odmahnula je glavom. "Oni ne idu. Osim Vesne i to možda, niko od njih neće dobiti priliku da ih ikad više vidi. I to je završena priča."

"U redu, onda idemo ti i ja sami."

"I nadajmo se da me neće isprovocirati da im napravim karambol tamo."

Zasmejao se. "Nećeš, ja ću biti tamo."

"Samo se ti nadaj da me možeš sprečiti. To što te volim i što si uspeo da..."

Prevrnuo je očima, povukao je za kosu i začepio joj usta poljupcem. "Osim tog "volim te", sve ostalo je suvišno.", nasmejano je rekao.

Zasmejala se. "Budalo. Dobro, volim te."

"Zašto mi ne možemo sa tobom?"

Stala je sa šminkanjem i pogledala u Miru. "Zato što želim prvo da vidim da li ja i sa njom želim ikakav kontakt. Hoću prvo objašnjenje."

Maja ju je zabanjeno pogledala. "Nećeš valjda na svadbi da joj tražiš objašnjenje?"

"Ne, idem da ih sve izljubim i oprostim im bez reči.", zajedljivo je rekla.

Mira je prevrnula očima i izašla iz sobe. "Pokušaj da je sprečiš da napravi nešto tamo.", progunđala je Damnjanu kad ga je srela u hodniku.

Nasmejao se i pomazio je po glavi. "Ne brini ništa. Zato i jesam tu."

"Drago mi je što jesi. Ona je ponovo puna života, zahvaljujući tebi."

"Hvala ti.", tiho je rekao. Vrata sobe su se otvorila i Kristina se pojavila na njima. Na sebi je imala tamno ljubičastu, dugu haljinu, cipele sa visokom štiklom, dok joj se duga kosa slivala iz leđa. Damnjan joj je prišao, odmerio je, a onda je pomilovao po obrazu, iako je više od svega želeo da je poljubi, ali mu je bilo neprijatno pred Mirjanom. "Prelepa si.", prošaputao je.

Zasmejala se i slatko ga poljubila. "I ti izgledaš neodoljivo. Mirjana, doći će..."

"Dalibor i odvešće nas kod njega, tako je najsigurnije. Ponovila si osam puta od jutros. Izgleda da postaješ zaboravna. Prelepa si, mama."

Nasmejala se i poljubila je. "Hvala. Nemoj da zaboraviš na dogovor za sutra."

"Zaista nema potrebe..."

"Ima, ima. Prvo, odavno nismo izašle nigde samo nas dve, a drugo, treba ti garderobe. I tu smo završile priču. Vidimo se sutra.", promrmljala je, ponovo je nežno poljubila i povela Damnjana van. Pogledala ga je ispod obrva. Bila je tako ponosna na to što je taj muškarac, tako lep i poseban, želeo baš nju. I na to što je uspela da mu pruži ono što on zaslužuje, iako je bila i dalje puna strahova. Pogledao ju je, nežno je poljubio, a onda joj otvorio vrata, sačekao da uđe u automobil, zatvorio vrata za njom, pa i sam ušao i pokrenuo ga.