Par godina kasnije

"Neću, Damnjane, dosta nam je dece.", rekla je smejući se, dok ju je milovao i zavlačio šaku u njene gaćice.

Zasmejao se. "Imamo ih samo petoro, dušo."

"Lako je tebi, kad nisi ti taj koji mora da bude trudan,  prolazi sve one promene raspoloženja, bude nepodnošljiv i..."

"Ja te i takvu volim."

Prasnula je u smeh, okrenula ga na leđa i popela se na njega. "Zato me takvu ne vole deca, Dalibor, Nikola, a svi u klanu gledaju da mi se sklone sa očiju. Čak i Milovan, koji je uvek ljubazan sa mnom. Dušo, volim te više od svega, ali zaista nam je dosta dece. Imamo dvoje zajedničke i..."

"Imamo petoro zajedničke dece, možda ne nose moju krv, ali volim ih kao da su moji.", ispravio je.

Nasmejala se. Nakon suđenja je njen bivši muž dobio zabranu prilaska njoj i deci, a odmah nakon toga su se njih dvoje venčali i dobili prvo Velibora, a onda i Inu. "U redu.", promrmljala je i strastveno ga poljubila.

"Mama, ko je ovde?", mali Velibor je upitao.

Spustila je pogled na njega, a onda čučnula i zagrlila ga. "Tvoj deka. Po njemu si dobio ime."

"Bio je dobar?"

Klimnula je. "Za mene je bio jedini otac kojeg sam imala. Hajde, vreme je da krenemo, tata i bata i seke nas čekaju.", promrmljala je, podigla ga u naručje i krenula ka parkingu, gde su ih čekali ostali. Uvek je volela da na Veliborov grob dođe sama, ispriča mu šta ima novo i otvori dušu, ali ovog puta njen mali sin je toliko insistirao da ide sa njom, da nikako nije mogla da ga odbije.

"Kristina..."

Trgla se i pogledala u Vesnu. "Dobar dan.", hladno je rekla.

"Bila si na očevom grobu?"

"Da, bila sam da zapalim sveću Veliboru. Nisam dugo bila.", promrmljala je.

"Kako možeš tako? Tvoj otac je bio..."

"Velibor, moj otac je bio Velibor.", progunđala je.

"Mama, hoćemo da idemo, ujak Dalibor i ujna nas čekaju?"

Osmehnula se i poljubila dete. "Idemo, dušo."

"On nema ujaka, već tetku."

Zastala je, okrenula se i pogledala u sestru. "Ima dva ujaka, kao što ja imam dvojicu braće. Zbogom.", mirno je rekla i nastavila svojim putem.

"Ko je to, mama?"

Osmehnula se i poljubila ga. "Niko, dušo, za nas niko.", nežno je rekla.

Duboko je uzdahnula i pogledala u svog sina. Ona je najzad našla svoju sreću i čuvaće je daleko od svoje prošlosti i svih onih koji su je tada povredili. Ušla je u auto, pogledala u Damnjana i slatko ga poljubila. "Hvala ti što si bio prokleto uporan."

Zasmejao se i uzvratio joj poljubac. "Veruj mi da se isplatilo. Deco, idemo li kod ujaka?"

"Idemo!"

Nasmejao se, startovao automobil i pokrenuo ga. Nikad nije ni želeo ni maštao o velikoj porodici, deci, kućici i psu, sve dok nije upoznao Kristinu. Bila je nepristuačna, hladna i divlja, ali je od prvog trenutka znao da želi sve sa njom i nije odustao, dok to nije dobio.

Dobar dan. Trebalo je da priča izađe na Božić, ali eto iznenadni gosti su me sprečili u mojoj nameri. Nadam se da ćete uživati. Daću vam malo vremena da pročitate, a onda nastavljamo sa redovnim nastavcima