Probudio se sa nepodnošljivom glavoboljom. Nje nije bilo kraj njega. Pogledao je na sat. Uzdahnuo je kad je shvatio da je prošlo jedan, ustao, obukao se i sišao u kuhinju. "Dobro jutro, dečice, Nado, gde je Kristina?"

"Ona je rano otišla, gospodine. Rekla je da ima posla u "Noćnom anđelu"."

Prevrnuo je očima. Znao je da nema nikakvog posla tako rano, znao je da je pobegla jer mu je obećala razgovor. "Nemoj kuvati meni kafu, Nado. Popiću je sa svojom ženom u klubu. Deco, budite dobri i slušajte Nadu.", promrmljao je i izašao iz kuće.

"Ne pada mi na pamet, Dalibore. Sinoć sam bila uplašena da mu se nešto desilo i obećala bih mu bilo šta, samo kad se vratio.", čuo je Kristinu kako gunđa. Odlučio je da sačeka i čuje ostatak razgovora.

"Kristina, ne budi dete. Nećeš moći to dugo da kriješ. Uostalom, ne vidim ni razlog za to.", Dalibor je mirno rekao.

"Ne vidiš? Mislila sam da si pametan čovek. Videla sam juče onu plavušu što je balavila nad njim. Kad me se zasiti, otići ce njoj i ja ću ostati povređena i ponižena. Ovako ću se spasiti makar poniženja. ", verglala je gledajući kroz prozor i ne primećujući da je Damnjan ušao unutra, a Dalibor izašao napolje. "Ne pada mi na pamet."

"Zar nisam obećao da nikada neću otići, lepotice? O kakvoj ti sad plavuši pričaš?", tiho je upitao iza nje.

Iznenađeno se trgla, ali se nije okrenula. "O onoj juče, ne pravi se lud.", zarežala je.

Nasmejao se i zagrlio je sa leđa, njegova žena je ljubomorna, ako ne greši. "O toj plavuši? Slušaj me, lepotice, sa njom sam pričao o poslu..."

Pokušala je da skloni njegove ruke sa sebe, ali bezuspešno. "I sa mnom si pričao o poslu, pa... "

"Ti si posebna, lepotice. Od prvog trenutka. Jesi li ti to ljubomorna, mm?"

Prasnula je u smeh. "Mnogo.", rekla je smejući se. "Ne zajebavaj se, Damnjane."

Okrenuo je ka sebi i ozbiljno je pogledao. Nasmešio joj se i spustio usne na njene. Obgrlila ga je rukama oko vrata i uzvratila mu. Neko je pokucao na vrata i unutra su ušli Dalibor i Milovan. "Tebe tražim, Damnjane.", Milovan je promrmljao kad je shvatio da su ih prekinuli.

Damnjan je klimnuo, seo u Kristininu fotelju i povukao je u krila. "Šta je bilo, Milovane?"

Pogledao je u Kristinu, pa vratio pogled na Damnjana. "Jutros su bili iz suda, tražili su tebe, pa Kristinu i na kraju vašu adresu. Rekao sam da nemam ovlašćenja da dajem adresu gde gazda živi, pa su mi dali ovo.", promrmljao je i spustio kovertu na sto. Bila je adresirana na Kristinu.

Dohvatio je kovertu, otvorio je i uzdahnuo kada je pročitao sadržaj. "Tvoja bivša svekrva se nije šalila, lepotice.", progunđao je i pokazao joj sudski poziv.

"Našli su te, Kristina? Zašto mi nisi rekla?", Dalibor je besno upitao.

Slegnula je ramenima. "Mislila sam da samo preti u prazno, Dalibore. Uostalom, nakon svega, mislim da nemaju šanse da mi uzmu decu."

Damnjan je klimnuo glavom. "I ja, ali ćemo za svaki slučaj preduzeti korake. Dalibore, Milovane, znate li vi nekog sudiju?"

Obojica su odmahnula glavama. "Na žalost, ni jednog."

"Ne možemo pokušati da se dogovorimo sa bilo kim u pičku materinu.", zarežao je.

Kristini je mozak radio trista na sat. "Hm, a da pozovemo gospodina inspektora. Uz dobru isplatu naći će nam sudiju."

Milovan ju je pogledao. "Imaš poverenja u njega?"

Odmahnula je glavom. "Ni slučajno, ali još dok je Velibor bio živ sarađivao je sa njim.", promumlala je.

Damnjan je klimnuo. "Imaš njegov broj?"

Klimnula je glavom, dohvatila svoj notes i potražila ga. Ukucala je broj u telefon i okrenula. "Molim?"

"Dobar dan, gospodine inspektore, Kristina ovde iz "Noćnog anđela", rekli ste da vam se slobodno obratim za sve što mi je potrebno.", promrmljala je.

"Dobar dan, gospođo Kristina, zadovoljstvo je čuti vas. Šta vam treba?"

"Ne bih preko telefona o tome, gospodine. Kad možete doći do "Noćnog anđela"?"

"Mogu biti tu za pola sata, ako vam odgovara?"

"Naravno, gospodine. Čekam vas.", promrmljala je i spustila slušalicu. Pogledala je u Dalibora i izvila obrvu. "Šta je tebi?"

"Ne mogu da verujem da mi nisi rekla tako ozbiljnu stvar, Kristina.", progunđao je.

Uzdahnula je. "To je bilo na Kopaoniku, naišli su naši momci, bio je tu i Damnjan i stvarno nije bilo potrebe da te opterećujem sa tim pored svih obaveza koje imaš ovde i kući."

Mrko ju je pogledao. "To nema veze jedno sa drugim, Kristina. Do sada smo mogli sve da rešimo, do ovoga ne bi ni došlo. O čemu si mislila, dođavola?"

Pocrvenela je do korena kose. "Pričaćemo.", promumlala je.

"Ne, nećemo, već ćeš mi odmah reći."

Damnjan se nacerio. "I mene to zanima."

Skočila je iz njegovih krila. "Tebe neću ni da čujem! Od kako si ušao u moj život sve se otelo kontroli, sve!"

Dalibor je mrko pogledao. "Možda bi trebala da prestaneš da prebacuješ krivicu za sve na njega i počneš da se suočavaš sama sa sobom. Nije on kriv, Kristina, što ti ne smeš da priznaš sama sebi da ga voliš, već ti."

Ćutala je i gledala u stranu. "Dalibore, idite i sačekajte inspektora da dođe.", Damnjan je tiho rekao.

Dalibor je klimnuo i Milovan i on su izašli iz kancelarije. Damnjan joj je prišao i zagrlio je oko struka. "Ne slušaj ga, lepotice, kad..."

"U pravu je, Damnjane. Tebe krivim zbog svojih postupaka. Ja..."

"Nemoj, lepotice.", prošaputao je i spustio usne na njene. Spustila je ruke na njegove kukove i jako ga stezala za majicu. Osetio je njen očaj i podigao usne sa njenih. "Šta je bilo, lepotice?"

Nije znala, nije mogla da prevali preko usta ono što je osećala, zato ga je samo zagrlila i ponovo potražila njegove usne. Jako ju je grlio i ljubio. "Nisam te želela, ni sad te ne želim, bojim se. ", šaputala je gurajući nos ka njegovim usnama.

"Znam, lepotice. Nemoj da se bojiš, neću ja nigde, nigde bez tebe. Obećavam."

Klimnula je glavom i taman krenula da ga ponovo poljubi kada je neko pokucao na vrata. Odvojila se od njega. "Napred.", promumlala je.

Dalibor je ušao i uveo sa sobom inspektora. "Dobar dan, gospođo Kristina."

"Dobar dan, gospodine. Sedite, hoćete nešto da popijete?"

Odmahnuo je glavom. "Hvala, gospođo, ali idem kasnije na posao. Izvolite, recite šta vam treba."

Uzdahnula je. "Kao sto vam je poznato, gospodin Velibor me je pre skoro dve godine uzeo pod svoju zaštitu. Ono što vam nije poznato je da sam tada pobegla od svog bivšeg muža. Našao me je i jutros mi je stigla tužba za starateljstvo nad naših troje dece."

Inspektor je klimnuo. "Zbog čega ste pobegli i kako vam ja mogu pomoći?"

"Moje najmlađe dete je trebalo da ima brata, ubio ga je kad me je u šestom mesecu silovao. Nakon toga, kada se mala rodila, sedmi dan sam dobila prve batine i to je trajalo pet meseci, gospodine. Sve dok moj sin od tri i po godine jedne večeri nije stao između nas da me zaštiti. Tada sam pobegla."

Inspektor je klimnuo. "Jeste li bili u bolnici i jel sve zabeleženo?"

"Jesam, gospodine. Želeli su još tada da pozovu policiju, ali on je bio ipak otac moje dece."

"Vidite, gospođo, ja ću prikupiti sve dokaze i sa time ćete izaći na sud. Preporučio bih vam i sudiju na vašoj strani, mada niko normalan mu ne bi dao starateljstvo nad decom pri tim uslovima."

Nasmešila se. "Odlično se razumemo, gospodine. Naravno, vaše je da kažete cenu."

Odmahnuo je glavom. "Ne sumnjam u vas, gospođo. Jedino ćemo videti koliko će sudija tražiti."

"Koliko god bude tražio neće biti problem.", Damnjan se umešao.

Inspektor je klimnuo. "Nemate oko čega da brinete, gospođo. Sve će se rešiti i pre nego što počne.", rekao je ustajući.

Klimnula je. "Hvala vam, gospodine. Bićete propisno nagrađeni za svoj deo posla."

"Ni ne sumnjam, gospođo. Uvek je zadovoljstvo raditi sa vama. Doviđenja.", promrmljao je i izašao iz kancelarije.

Sela je u fotelju i uzdahnula. "I to je gotovo.", promumlala je.

Dalibor je krenuo nešto da kaže kada mu je zazvonio telefon. "Mirjana.", zbunjeno je rekao i javio se upalivši zvučnik. "Kaži, Miro."

"Mamin telefon je ugašen, možeš li joj reći da je tata ovde i da je traži?"

Pocrvenela je od besa. "Stižem, dušo.", zaškrgutala je zubima. "Ubiću ga, sad je prešao...", počela je, ali je Damnjan ustao i spustio prste na njene usne.

"Nećeš, rešićemo to. Hajde.", tiho je rekao, uzeo je za ruku i povukao je za sobom.

"Idemo i nas dvojica.", Dalibor je promrmljao i krenuli su sa njima.

Ubrzo su stigli ispred kuće. "Šta tražiš u mojoj kući, Ivane?", besno je zakreštala.

Izvio je obrvu. "Lepu kuću imaš, Kristina, s' obzirom na to da si od mene otišla samo sa nekoliko stvarčica."

Ignorisala je njegovu zajedljivu opasku. "Pitala sam te nešto Ivane?"

"Došao sam da se dogovorimo, mnogo je lakše nego preko suda. "

Pogledala je u Damnjana i Dalibora. "Dalibore, odvedi decu i Nadu negde u park, molim te." Klimnuo je glavom i njih četvoro su ubrzo izašli van. "Sad da čujem, šta imaš da kažeš?"

"Pre nego što ti uzmem decu, daću ti dva izbora. Možeš da im dopustiš da vikendom sami dolaze kod moje majke, a možeš i da se vratiš sa njima."

Nije znala dal da se smeje ili da plače. Nakon svega, on nju još ucenjuje. "Ti ćeš meni uzeti decu? Ti? Ko će da ih gaji? Tvoja ljubavnica, luda majka ili ti nasilnik? Vidi, pre ću te ubiti, u stvari sve vas nego ti dopustiti da odvedeš decu i na sat, a ne na vikend.", zakreštala je.

Damnjan ju je uhvatio za ruku i privio uza se. "Napolje iz moje kuće! Došao si u moju kuću, da ucenjuješ moju ženu. Veruj mi, nije ti to pametna ideja. ", zarežao je.

"Vidimo se onda na sudu!", nadmeno je rekao, okrenuo se i izašao iz kuće.

Više nije imala snage, ne da se bori još sama sa sobom. Spustila je glavu na njegove grudi i tiho zaplakala. Seo je na stolicu, smestio je u svoja krila i jako je grlio. "Ne mogu više, Damnjane. Nemam snage. Ne mogu sama."

Podigao joj je glavu i naterao je da ga pogleda u oči. "Ja sam tu, nisi sama, lepotice. Neću mu dati da ti uzme decu..."

Prekinula ga je poljupcem. Na trenutak je bio iznenađen, a onda je podigao sa sobom i poneo je na sprat. Nežno ju je spustio na krevet, pa legao preko nje i počeo da se spušta poljupcima niz njen vrat. "Damnjane, stani.", promucala je.

Podigao je glavu i pogledao je. "Šta je bilo, lepotice? Ne želiš me?"

"Ššš, ćuti, molim te i saslušaj me.", tiho je rekla.

Uzdahnuo je, sklonio se sa nje i seo. Povukao je ka sebi i nežno je zagrlio. "Slušam."

"Najveći problem i jeste bio u tome što te želim od prvog trenutka. Pre tebe sam imala u planu da ostanem sama, organozovala sam život onako kako sam želela i sama sebe ubeđivala da sam srećna tako. Razorio si sve to u tako kratkom vremenu, i to me je naljutilo i uplašilo. Želela sam da te oteram i vratim se na staro, ali malopre sam shvatila da ja više ne znam tako da živim."

"Šta hoćeš da kažeš?"

Pogledala ga, uspentrala mu se u krila i spustila glavu na njegovo rame. "To da ne mogu više bez tebe. Ja..."

Jako ju je stegao uz sebe. "Ćuti, lepotice, kad budeš spremna, reći ćeš. Važi? "

Nasmešila mu se i klimnula glavom. "Važi. Damnjane, zašto si toliko strpljiv sa mnom?"

Pomazio je po usnici. "Zato što si posebna, drugačija i vredna toga, lepotice."

"Nisam, Damnjane, kad shvatiš..."

Nije joj dozvolio da završi, nasrnuo je na njene usne i bacio je na krevet. Želeo je lagan tempo, zeleo je da se igra s' njom, da je dovede do ludila, ali ga je ona svojom vatrom, svojom željom, poljupcima dovela do ludila, strgao je pantalone sa nje, malo smakao svoje i nabio se u nju. Čupala ga je za kosu, izvijala se ka njemu i uzvraćala mu grube poljupce. "Damnjane, Damnjane...", cvilela mu je ime dok ju je tresao orgazam. "Moja lepotice.", promrmljao je i svršio duboko u njoj. Podigao je glavu i pogledao je. "Nemoj više bežati, lepotice, ne diži ponovo zid između nas."

Nasmešila mu se i poljubila ga u nos. "Neću. Obećavam."