Mogućnost da se Vrhovna životinja nalazi u sobi pokraj je velika. Nakon što nađemo Vrhovnu životinju, krećemo u traženje Zarinog zaručnika. On bi trebao biti u sobi do Generalove, tako je barem krt rekao. Izašli smo iz sobe i nakon sedam sitnih koraka smo ušli u drugu, puno manju. Soba je bila slabo osvijetljena, tek je maleni tračak svijetlosti ulazio kroz rupu u zidu. Jedan od slugu mi je pružio upaljenu baklju te smo osvijetlili prostoriju punu ručnih radova pauka, paučine. Prostorija je ličila na neku vrstu tamnice, nasuprot spavaćoj sobi Zare, ova je imala običan betonski pod i zidove. Uokolo prostorije razbacane su bile kartonske kutije, plastične ambalaže, stari papiri... Ovo je više izgledalo kao reciklažno dvorište, samo što je ovdje u sredini bio stolac. Pust stolac, pun prašine, a na njemu su sa svake strane visla dva lanca s lisicama. Očito je ovdje prije sjedio neki zatočenik, ili, Vrhovni? Prolazeći bakljom kroz prostoriju naišao sam na jedna vrata, željezna vrata zahrđala od vlage i jednu veliku rupu u njima.

„Mislili ste na tu prostoriju, gospođice Zaro?"- upitao sam je.
„Slobodno mi govorite ti i zovete me samo imenom. Ne znam da li je to ta prostorija, nisam nikad prije vidjela ta vrata jer je ova prostorija u kojoj smo uvijek bila zaključana. General je tvrdio da se ključanica pokvarila."-
„Chris, pogledaj malo bolje. Ova ključanica je velika, posložena u šesterokut... Šest ključeva... Tako možemo osloboditi Vrhovnu... Sjećaš li se?"- podsjetila me Laura.
„Joj, pa da!"- uskliknuo sam te smo Laura i ja poslagali ključeve u krug. Funkcioniralo je, vrata su se otvorila.

Prostorija je bila neugodnog mirisa, zaudarala je. Malo sam je bolje osvijetlio i ugledao štakora, malo zatim ga je i Laura ugledala te ispustila vrisak. Zara je ostala zatečena i šokirana. Stvarno ne znam zašto se toliko boje običnog štakora! Samo malo, zar smo se Laura i ja mučili i prešli toliki put samo zato da bi vidjeli štakora?

„Što zurite, pomognite mi!"- javio se glas i to iz štakora. Vrhovna životinja da je štakor? Svašta!
„Jel' to upravo onaj tamo štakor rekao?"- Laura je otvorila usta, sada i šokirana.
„Vi ste me došli osloboditi, zar ne?"- ponovo se javio štakor.
„Ne, mi smo došli osloboditi Vrhovnu životinju, ne štakora."- odgovorila mu je Laura, kao da prije nije čula govor životinja!
„Pa, očito sam ja ta Vrhovna životinja, kako vi to nazivate jer ne znam što bi drugo moglo biti ovdje životinja... Oh... Zara!"- štakor je ugledao Zaru pa se i on zaprepastio. Mislim da je bolje da izađem iz ove sobice prije nego što se i ja šokiram.
„R...ro...nald?"- Zara je jedva izustila njegovo, očito ime.
„Čekaj malo, da ti nisi Zarin zaručnik?"- upitao sam ga, no nisam stigao dobiti odgovor.
Laura mi je prišla i šapnula: „Očito je da joj je to zaručnik, samo u kompliciranijem obliku. Hajde, izađimo, nećemo im smetati."

***

„Kako si Zara?"- upitala ju je Laura.
„A kako bih bila, šokirana sam s jedne strane, a s druge prštim od sreće dok s treće strane osjećam patnju."- izjavila je. Žao mi je nje, ali opet, s jedne strane je i sama kriva što nije slušala roditelje, dok su zapravo i oni krivi što su je držali zatvorenu.
„Sluge su oslobodili tvoje roditelje i oni bi te željeli vidjeti, naravno, ako želiš, ipak je ovo teško razdoblje za tebe."-ne znam hoće li joj ta moja rečenica išta pomoći.
„Da, naravno."- samo se lagano osmjehnula i pokazala svoje blijedo lice.
„Laura i ja ćemo za to vrijeme pokušati osloboditi Ronalda iz tijela štakora."-
„Hvala vam!"- zahvalila nam je i zagrlila nas.

______________________________

Stigao je jedan poduži nastavak! Hvala vam svima koji čitate moju priču! :* 

Moj rad polako završava, a do ljeta možete čitati moju drugu priču, V UČITELJI (moram ju malo reklamirati :D )