Stajala sam kod oglasne table za učenike praveći se da me veoma zanima plakat o tome kako su pranje ruku i higijena veoma važni, dok su mi uši bile skoncentrisane na ono što su pričale.

  - Znaš za onu devojku koja je ubila Mortea i koja je time postala junak? -, upitala je jedna devojka drugu.

  - Da čula sam. Navodno je ona iz plemićke porodice Starisol, ono dete koje je navodno umrlo sa svojom majkom. -, odgovorila je druga.

  - Čula sam da će i ona da ide u ovu školu. -

  - Ne zezaj! Stvarno?! Volela bih da je upoznam. Mora da je jak mađioničar počim je uspela da ubije serijskog ubicu, kojeg čak ni Odbor nije mogao da sredi. -

  - Nisam baš sigurna u to. Čula sam da je bio preslab i da zato Odbor nije želeo da gubi vreme na njega. -

  - Možda. Zašto ga onda niko drugi nije sredio pre? -

  - Ne znam, ali nije ni bitno. Zar ne bi bilo kul kada bi postale drugarice sa njom? Totalno bi postale popularne! -

  - Da, totalno! -, potvrdila je veselo. A ja totalno želim da pucam sebi u glavu. Odakle im uopšte ovo?! Ovde sam kao Ana Lazić a ne Anastasija Starisol, tako da ne bi trebali da otkriju da sam to ja. Zanima me ko je uopšte proširio ovu priču? Ubrzo je zvonilo za početak časa i ja sam potrošila ovu priliku da posetim Sunčicu i Milana. Mislim da je loša ideja da ih posetim danas, pošto sam užasno loše raspoložena.

  Svaki put kada bi mi neko pomenuo Davida ili Mortea, postala bih vrlo mrzovoljna i džangrizava i ne bi birala reči. Nažalost, Bojan, Milan i Sunčica su osetili par puta to na svojoj koži. Dovoljno da znaju da treba da me se klone u takvim situacijama. A sada su ove praznoglave ćurke pričale o čemu god im njihov šuplji mozak kaze da mi dođe da ih prokleto očerupam! Budem li ih dohvatila, ostaće bez njihove spaljene kose i dugačkih jezika!

  Krenula sam natrag ka učionici, a one su bile na mom putu.

  - Sklanjajte se. -, prosiktala sam kroz zube.

  - Šta ako nećemo? - Nije stigla ni da završi rečenicu kada sam ih udarila ramenima dok sam prolazila između njih, toliko jako da su se malo zateturale.

  - Čudakinja... -, rekla je jedna od njih. Nemoj da ti dođem tamo i da ti promenim lični opis! Iskompleksirane koze...

  Brzo sam hodala dok su mi ruke bile stegnute u pesnice. Toliko sam bila iznervirana da nisam htela ni da pokušam da se smirim. Osetite moj gnev, vi praznoglavi imbecili...

  Uletela sam u učionicu kao da me juri serijski ubica koji hoće da me ubije. David... Ma bravo Ana, samo ti nastavi da potkopavaš sebe. Znaš koga bi još mogla da zakopaš? One dve neandertalke!

  Smiri se Ana... Diši duboko... Nije vredno vremena koje bi provela u zatvoru.

  Sela sam na prvo slobodno mesto koje sam našla.

  - Izvini, to je moje mesto. Možeš da sedneš negde drugde? -, upitao me je neki dečko. Streljala sam ga pogledom.

  - Beži dok ti nisam zarotirala glavu za trista šezdeset stepeni. -, rekla sam besno i malo glasnije zbog čega je pobegao preplašeno. Dobro je. Ako me niko ne dira neko vreme, možda i uspem da se smirim. Izgleda da su ostali primetili da nisam dobro raspoložena, jer mi se niko nije obraćao i sedela sam sama. Ušao je profesor zbog čega su svi počeli da se došaptavaju, posebno devojke, i da ga odmeravaju. I šta mislite ko je ušao? Ko drugi nego Bojan!

  Ne znam šta je toliko specijalno kod njega pa da sve devojke sline za njim. Kratko podšišana plava kosa, ledeno plave oči, oštre crte lica. Na sebi je nosio belu košulju sa dva dugmeta otkopčanim i rukavima zavrnutim do lakta zbog čega su mu se videli mišići. I te crne pantalone... Dobro, razumem zašto su opsednute, ali ne moraju da budu baš toliko očigledne.

  - Dobar dan, ja sam Bojan Perandor i biću vaš profesor. Moj predmet se sastoji iz dva dela. Prvi deo je teorija i tu ću vas učiti sve što treba da znate o medijima i borbi. Drugi deo je praksa, i tamo ćete primenjivati sve što znate. Najčešće ćete se boriti u timovima u kojima ste podeljeni, ali biće i pojedinačnih borbi. Ima li pitanja? - Skoro sve devojke su digle ruku, što me je nateralo da prevrnem očima. Dao je reč jednoj od njih.

  - Imate li devojku? - Ova odmah prelazi na stvar. Barem znam da nema problema sa manjkom samopouzdanja.

  - Zamolio bih da postavljate pitanja vezana samo za predmet i čas. I bez privatnih pitanja. - Tako je Bojane, dušo moja! Pokaži prepečenim kokoškama gde im je mesto! -Imate li drugih pitanja? -

  Nije bilo više nijedne ruke u vazduhu. Šta je bilo, gde nestadoše sva ta silna pitanja?

  - Onda možemo da počnemo. Krenimo od najosnovnijih stvari. Šta su medijumi? - Na ovo pitanje su skoro svi podigli ruku. Ja sam pripadala onoj manjini. Nije da nisam znala odgovor, već jednostavno nisam htela da se javim.

  - Medijumi su predmeti koji su neophodni kako bi mogli da koristimo magiju. Svaki medijum je poseban i razlikuje se od osobe do osobe. -

  - Nije loše. Sedi. -

  Devojka koja je malopre ispričala najjednostavniju stvar koju svi znaju, je sijala od sreće jer joj je Bojan rekao ,,nije loše". Uzalud sijaš, jer to znači da se nisi nešto pokazala i da je on samo fin. Umišljene klinke... Otvorio je dnevnik verovatno tražeći koga da prozove. Pogledao me je sekundu pre nego što je izgovorio moje ime i prezime. Sigurna sam da je to uradio namerno.

  - Šta je Vindal? -

  - Ne znam. -, odgovorila sam kratko.

  - Ne vidim Vas gospođice Lazić. Trebalo bi da ustanete kada vas profesor prozove. -

  Ustala sam, ponovila ono što sam rekla i sela ponovo.

  - Najlakše je reći ne znam. Nisam rekao da možete da sednete, ali ću Vam ovog puta progledati kroz prste. Da li zna neko drugi? -

  Sigurna sam da ovo radi namerno i da je ovo njegov način da mi se osveti. Vrlo neprofesionalno Bojane. Ali dobro, dvoje mogu da igraju tu igru. Niko drugi od učenika nije podigao ruku i on je krenuo sa objašnjivanjem.

  - Izgleda da niko ne zna. Vindal je nešto nalik paralelnom svetu gde žive medijumi. Iako su medijumi uglavnom predmeti, ima onih pomoću kojih možete da prizovete živa bića u naš svet. Takvi medijumi su vrlo retki. Da li ste se nekada zapitali gde su dok ih ne prizovete? Ima jedan poseban svet samo za medijume. Odatle i potiču, kako predmeti, tako i živi medijumi. Tamo borave dok ih ne prizovete ka sebi. Postoji način za mađioničare da odu u Vindal, ali to je nešto što vam neće trebati. Barem za sada. -

  Koliko god da sam bila ljuta na njega, nisam smela da dozvolim da mi ocene pate zbog toga, tako da sam morala da slušam njegovo predavanje. Mrsko mi je to što moram da priznam, ali nije bio loš profesor.

  Čas je bio gotov i ja sam krenula da izađem iz učionice.

  - Gospođice Lazić, zamolio bih vas da ostanete posle časa. -, rekao mi je Bojan

  - Mogu li da znam razlog? -, upitala sam sa prekrštenim rukama na grudima.

  - U vezi je vašeg ponašanja na času. - Prevrnula sam očima. Čekali smo da i poslednji učenik izađe iz učionice.

  - Da li je sve u redu? Nije se nešto desilo? -

  - To su lična pitanja profesore, koja nemaju nikakve veze sa časom, tako da nisam u obavezi da odgovorim. -

  - Odgovori mi na pitanje. -

  - Ako je to sve što ste hteli, onda moram da idem. Trebam da se pripremim za sledeći čas. - Nisam ni sačekala njegov odgovor nego sam samo izjurila iz učionice.

  Za vreme odmora između dva časa mi je stigla poruka na telefonu od Bojana. Napisao je kako želi da dođem u njegovu sobu da popričamo, i gde se njegova soba nalazi. Razmišljala sam da li da odem ili ne, i na kraju sam ostavila tu odluku za kasnije.

  Časovi su se završili, i moje raspoloženje nije bilo toliko loše kao pre. Otišla sam pravo u moju sobu. Katarina je sedela za radnim stolo i učila, Dušan je spavao u svom krevetu a Une nije bilo. Odlučila sam i ja da uzmem malo da učim. Sela sam na svoj krevet i raširila knjige. Pokušala sam da se skoncentrišem na ono što sam čitala, ali mi ništa nije ulazilo u glavu. Svo vreme sam razmišljala da li bi trebalo da se vidim sa Bojanom, i na kraju sam odlučila da uradim to. Ipak je on moj drug, koji je bio uz mene kada mi je bilo najteže.

  - Idem malo da se prošetam. -, rekla sam i izašla iz sobe. Bilo je par njih koji su se šetali hodnikom. Brinula sam se kako ću uspeti neopaženo da uđem u njegovu sobu. Njegova soba je bila na spratu iznad nas na kraju hodnika, i on je bio zadužen za taj sprat. Uzdahnula sam od olakšanja kada sam primetila da nema nikog kod njegove sobe. Nisam kucala na vrata, već sam samo na brzinu ušla kako ne bi neko naišao i video me. Okrenula sam se i ugledala Bojana bez majce kako me zabavljeno gleda.

  - Ako si toliko želela da me vidiš bez majce, mogla si da mi kažeš. Poslao bih ti sliku. -

  - Ne glupiraj se. Ti si taj koji je hteo da dođem. Ako ti ne trebam, mogu da odem. -

  - Ostani. -, rekao je kratko i uzeo majcu koja je bila prebačena preko stolice. Na par trenutaka sam dobila pogled na njegova leđa puna ožiljaka pre nego što ih je sakrila majca.

  - Hteo sam da te pitam zašto si bila loše raspoložena danas. -

  Taman kada sam zaboravila na to, on me je ponovo podsetio.

  - Nije ništa bitno. -, odgovorila sam ne gledajući ga.

  - Da li to ima veze sa Davidom? -

  - Rekla sam da nije bitno! -, povisila sam ton iako nisam trebala. Mogao bi neko da me čuje i da napravim problem obojici. Mišići su mi bili napeti i zatvorila sam oči kako bih probala nekako da se opustim. U sledećem trenutku sam osetila kako se ruke ovijaju oko mene. Bio je to Bojan.

  Uzvratila sam mu zagrljaj osećajući kako mi se telo opušta i kako me ispunjava prijatni val topline. Bilo je čudno to što je jedan zagrljaj mogao da uradi, posebno kada je od prave osobe. Zbog njega sam zaboravila na sve brige koje su me mučile i uživala u trenutku dok mi je čulo mirisa bilo ispunjeno prelepim muškim parfemom.

  Pustio me je iz zagrljaja za koji bi volela da je trajao malo duže.

  - Bolje? -, kratko je upitao. Samo sam klimnula glavom i uputila mu nežan osmeh pun zahvalnosti. -Briši sada u sobu pre nego što neko primeti da si ovde. -

  Krenula sam ka vratila, ali sam se zaustavila.

  - Hvala ti. -, rekla sam tiho, ali dovoljno glasno da bi me čuo. Izašla sam iz sobe mnogo opuštenija i raspoloženija nego kada sam ušla u nju. Naglo sam pogledala levo i desno da bih videla ima li nekog, ali na svu sreću bila sam sama. Bilo mi je drago što imam Bojana u svom životu.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
  Šta mislite o ovoj strani Ane?

  Imate malo i #Bojana trenutaka. Nadam se da ste uživali.

  Ly❤