Stajala sam ispred zgrade u koju sam trebala da uđem. Veliki šljašteći natpis se nalazio iznad vrata zbog čega bi se mogao primetiti iz nekoliko kilometara udaljenosti. Pored vrata su se nalazila dva čuvara koja nam nisu dali da prođemo dok ne kažemo svoje ime. Na kratko su gledali u listu zvanica, nakon čega su nas pustili da prođemo kroz velika i teška vrata.

   Našla sam se u kockarnici. Pod je ceo bio obložen crvenim tepihom. Sa desne strane se nalazio crni šank i za njim osoba koja je služila piće. U prostoriji su se nalazile razne sprave za kockanje koje sam viđala samo na televizoru. Uživo je delovalo drugačije, nekako otmenije i sa stilom. Moguće da je to bilo zbog gospoda u odelima i damama sa prelepim haljinama i dijamantima.

   Trudila sam se da suzbijem nervozu. Ja sam vođa tima, ne smem da budem nervozna.

   Ovde sam sa ostatkom svog tima na našoj prvoj zajedničkoj misiji. Dan pre misije su nam dali po primerak papira sa informacijama o osobi koja je predmet našeg interesa, i uputili nas u naš cilj. Mislim da su nam dali premalo vremena da se spremimo, ali pretpostavljam da ne možemo uvek biti ni u potpunosti spremni.

   Na sebi sam nosila dugu haljinu nežno narandžaste boje sa prorezom kod moje desne noge i blagim dekolteom. Ceo izgled je upotpunila ogrlica koju mu je pozajmila Una. Bila je jednostavna i nije bila velika, ali se meni veoma sviđala. Kosa mi je bila talasasta i na licu sam imala jaku šminku.

   Una je nosila usku i kratku crnu haljinu koja je bila cela čipkasta i imala je otvorena leđa. Rukavi su joj bili dugi i ispod crne čipke joj se videla koža. Ona nije nosila ništa od nakita. Šminka joj je bila malo jača nego obično. Kosa joj je bila skupljena u elegantnu punđu uz par talasastih pramenova koji su izlazili iz nje.

   Katarina je nosila lepršavu haljinu do koleni bele boje sa sitnim crvenim cvetićima. Kosa joj je bila puštena i u sitnim kovrdžama. Pošto nije bila toliko spretna u štiklama, nosila je one sa malom potpeticom. Una je naterala da nosi sočiva umesto naočara. Tačnije, onda je naterala da obuče sve to, jer to nije u njenom stilu. Katarina se nije mnogo bunila jer nema toliko hrabrosti da se odupre Uninoj upornosti. Sada kada nema naočara i široke odeće vidi se koliko je Katarina u stvari lepa devojka.

   Svo vreme je gledala u svoje ruke dok se igrala sa prstima. Znala sam da joj je neugodno u takvom izdanju i i to što se nalazi na ovakvom mestu, ali imamo misiju koju moramo usprešno da odradimo. Ipak nam to svima utiče na ocenu.

   Dušan je nosio crne pantalone, sako i kravatu iste boje, i belu košulju. Kosa mu je bila uređena gelom. Bilo mi je neobično gledati ga u ovakvom izdanju. Kada ga nepoznata osoba vidi pomisliće da je ozbiljan. Barem će ih rešiti zabune kada otvori usta.

   Ono što sam primetila je da su se Dušan i Una gutali pogledom. Mislim da sam primetila kako Dušan u poslednje vreme izbegava Unu. Počeo je da je izbegava malo posle mog rođendana. Da li to ima veze s tim što sam mu rekla da pazi šta radi ako ne želi da ode u pedofile? Svejedno, nije moj problem.

  Ova kockarnica je bila od onih gde obični smrtici ne mogu da uđu, već samo elita. Mi smo uspeli da uđemo samo zbog zadatka koji nam je dat. Treba da uzmemo nešto od čoveka koji je ovde redovan gost.

  Razdvojili smo se i svako je otišao na svoju stranu. Dušan je sedeo za šankom i krišom sa vremena na vreme bi posmatrao stanje u kockarnici. Katarina je otišla na slot mašinu, a ja sam sedela za šankom par mesta dalje od Dušana. Odlučili smo da se pretvaramo da se ne znamo u slučaju da nastane problem i izbace nekog od nas, a sa njime i ostale. Ovako smo i dalje u igri.

  Una se uputila ka stolu za poker. Tamo su par nih igrali poker, a sa njima i čovek od koga smo trebali da uzmemo nešto.

  Pre nego što smo krenuli na misiju, dali su nam osnovne informacije. Zove se Petar Maksimović, takođe poznat i kao Maks. Taj nadimak je uglavnom upotrebljavao kada je trgovao ilegalnim stvarima. Ima trideset i dve godine. Uz te informacije smo dobili i njegovu sliku, zbog čega znamo kako izgleda.

  Bio je izuzetno nabildovan, malo previše za moj ukus. Kosa mu je bila veoma kratka, skoro se graničila sa ćelavim. Na vratu je imao tetovažu noža. Ličio je na osobu koju bi kada bi ste sreli na ulici okrenuli u suprotnom smeru i bežali glavom bez obzira.

  Nije samo po izgledu bio opasan. Ova kockarnica je bila u gradu Lenali, što je značilo da su svi ovde mađioničari. Ne znamo koji je njegov medijum, tako da moramo da budemo na oprezu.

  Posle nekoliko trenutaka Una je otišla od stola gde su igrali poker dok joj se na lizu ocrtavala nezadovoljnost. Izgleda da nije uspela. Naš plan je bio da ga Una zavede i da uzme od njega ono po što smo došli, i da se gubimo odavde, iako se Dušanu nije svideo taj plan. Izgleda da ćemo morati da pređemo na sledeći plan.

  Ustala sam i uzdignute glave i laganim i samouverenim koracima sam otišla do niihovog stola.

  - Imate li nešto protiv da vam se pridružim? -

  Svi su me odmerili pre nego što su mi dozvolili da sednem. Maks je sedeo sa moje desne strane. Spustila sam čipove na sto, sa kojima nas je finansirala škola. Nije bilo mnogo novca, ali je bilo sasvim dovoljno. Karte su nam bile podeljene.

  - Da li bi neko mogao da mi objasni kako se ovo igra? Nikada do sada nisam igrala poker. - Odmah nakon što sam to rekla mogla sam primetiti značajne poglede i osmehe koje znači da će me opelješiti.

  Jedan mi je objasnio pravila, i mislim da sam većinu razumela. Nisam se plašila da ću izgubiti sav novac. Ako je moja teorija tačna, ne bi ovo trebalo da bude teško.

  Prva dva puta je Maks odneo pare, a treći put je neki dekica koji je sedeo preko puta mene. Ja sam za to vreme ih samo pratila, dajući im malu svotu novca, sve dok nije došao red na mene.

  U sledećoj ruci sam odnela sve pare. Svi su mislili da je to slučajnost sve dok se nije ponovilo i sledeći put. I par puta posle toga.

  Na kraju sam imala veoma dobru svotu novca. Većina je negodovala i pričala kako je to početnička sreća, ali sam ja imala nešto više od sreće.

  - Mislim da mi je bilo dosta pokera za danas. -

  Odlučila sam da je vreme da se povučem. Nisam htela više da rizikujem i izgubim i ovo što sam zaradila. A i ovo je bio jedan od dobrih načina da privučem njihovu pažnju, ili tačnije, pažnju naše mete.

  - Zar već? A taman ti je dobro krenulo. Bilo bi šteta da prekineš sada. -, rekao je jedan dekica želeći da me ubedi da ostanem. Verovatno je hteo da povrati potrošen novac.

  - Možda neki drugi put momci. -, sa tim rečima sam otišla odatle. Sela sam za šank, par mesta od Dušana, i naručila piće.

  - Delimo pola-pola. -

  Blago sam se nasmejala na njegove reči. Neka slobodno veruje u to. Niko od njih neće ni dinara videti.

  Nisam dugo sedela kada mi se neko obratio.

  - Da li je slobodno? -

  Skrenula sam pogled ka dubokom muškom glasu i ugledala Maksa.

  - Naravno. -, rekla sam zavodljivim glasom. Seo je na mesto pored mene i naručio viski.

  - Ne postoji mnogo mladih dama koje su toliko vešte sa kartama kao ti. Mogu da znam tvoju tajnu? -, upitao je flertujući.

  - Mađioničar nikada ne otkriva svoje tajne. -, izgovorila sam sa zavodljivim osmehom.

  Lagano se približio mom uvetu zbog čega sam osetila njegov dah na mome vratu.

  - Pitam se da li si vešta u još nečemu. -

  Udaljio se od mene upućujući mi pogled koji pokazuje njegove namere. Suzdržavala sam se kako mu ne bi opalila šamar i pobegla od njega.

  - Volim da mislim kako imam više talenata. -, odgovorila sam pomalo neodređeno, ali izgleda da mu se svideo moj odgovor.

  - Šta misliš da odemo do moje sobe i proverimo to? -

  Osmehnuo se ljigavim osmehom zbog čega sam morala da suzbijam nagon za povraćanjem.

  - Račun, moliću. -, obratila sam se konobaru.

  - Ja častim. -, rekao je Maks tim činom pokušavajući da me šarmira.

  Kazino se nalazio u prizemlju, a na spratovima su se nalazile hotelske sobe. Kada smo ustajali kraičkom oka sam pogledala Dušana, koji je na isti način pogledao i mene. Bila sam sigurna da mogu da računam na njegovu podršku.

  Ušli smo u lift i krenuli da se penjemo. Za to vreme je stajao tik uz mene tako da su nam se tela dodirivala malo. Iako sam žarko želela, nisam smela da se pomerim i dozvolim mu da posumnja nešto.

  Kada smo izašli iz lifta imala sam utisak da mogu slobodnije da dišem. To je sve trajalo dok se nismo približili njegovoj hotelskoj sobi.
 
  Ispred vrata su stajala dva telohranitelja obučeni u svečano odelo. Kada smo im prišli, otvorili su nam vrata i ušli smo unutra.

  - Ostanite napolje. -, rekao im je Maks i oni su nas ostavili same.

  Dobro je, uspela sam da se infiltriram. Jedan deo posla je obavljen. Sada moram samo da ukradem to i da nekako pobegnem.

  Sipao je viski u dve čaše i jednu pružio meni. Gledala sam je razmišljajući da li da je prihvatim

  - Nešto nije u redu? -

  - Ne, sve je u redu. - Odgovorila sam i uzela čašu računajući u glavi koliko treba osobi koja ne pije često da se napije.

  Ubrzo sam došla do odgovora. Posle par pića i sitnih razgovora osetila sam kako je počeo da me hvata alkohol. Nisam još uspela da saznam lokaciju epruvete koju treba da ukrademo, a ponestaje mi vremena... i mogućnost razmišljanja.

  - Hajde da prestanemo sa ovom farsom. -, rekao je odjednom. - Zašto si stvarno ovde? -

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

  Helooou ljudi (ako ima još nekog ko bi ovo čitao i ko nije zaboravio da postojim). Kao što možete da vidite, živa sam.

  Sada bih trebala da vam pričam razloge i izgovore što nisam pisala, ali nemam nameru. Nemam ništa što bi me opravdalo.

  Samo ću reći da mi je ovo sve puno nedostajalo, kako pisanje, tako i ljudi ovde koji su bili uz mene. Ne znam da li ću nastaviti da je redovno pišem, ali ću se potruditi da je završim, jer i ona i vi zaslužujete barem kraj.