"Jel sve spremno?", majka ju je uzbuđeno upitala. Bila je uzbuđena poput malog deteta, kojem je nedostajala majka, koja se napokon vraća sa nekog dugog puta.

Uhvatila ju je za ramena i pogledala je. "Smiri se, u redu? Sve smo prilagodili bakinim potrebama, iako zaista trebate da razmislite o mom predlogu od sinoć, mama. Baka će dugo morati ići na te terapije, a složićeš se sa mnom da su ovde doktori mnogo bolji nego tamo, majko."

"Dobro, razgovaraću sa njima i pokušati da ih nagovorim.", promumlala je.

Dajana ju je slatko poljubila. "Najbolja si.", nežno je rekla. Začula je otvaranje vrata i poletela ka njima. "Bako!", uskliknula je i jako je zagrlila.

"De, de, dete, smiri se, neće grom u koprive.", rekla je i nežno je pomazila po kosi, kad se rasplakala.

"Ne pričaj tako, bako, šta bi mi bez tebe?"

"Majko..."

"Zar i ti, pobogu?"

"Nikad više nemoj da me ovoliko uplašiš.", promucala je.

Žena je prevrnula očima. "Dobro, neću, ako prekineš da plačeš."

"Dobro, možemo li da uđemo u kuću, pa onda razgovarajte koliko želite?", Dejan je zabrundao.

Ušli su unutra i baka je pogledala u Unu. "A koja je ova lepotica?"

"Ja sam Una, gospođo. Dajana je devojka mog tate."

Baka je raširila oči. "Zar ne, a od kad to? Hoćeš li ti da mi ispričaš, pošto su drugi izgleda zaboravili da mi kažu najvažnije novosti.", progunđala je i sve ih prostrelila pogledom.

Dajana se nasmejala. "Baka je našla raspoloženu žrtvu da joj sve do tančina ispriča. Da li je neko za kafu?"

"Svi smo."

Uhvatila je Davida za ruku i povela ga ka kuhinji. "Kad dolaze tvoji i Ivanovi?"

"Za dva sata. Šta kažeš da odemo mi tad kući?"

Prasnula je u smeh. "Ne preteruj, Davide. Koliko može biti strašno?"

"Videćeš."

Dva sata kasnije su prvo došli Irena i Ante. Otvorila im je vrata i široko se osmehnula. "Dobar dan. Dobro došli."

Ante joj je pružio ruku. "Dobar dan, dete. Jel stigla prija kući?"

"Jeste, gospodine. Dajte meni kapute, ja ću to.", promrmljala je i odnela kapute u sobu. "Prva grupa stigla.", promrmljala je kraj Davida.

Zasmejao se. "Još nije kasno da pokupimo Unu i zbrišemo."

Nasmejala se. "Teško. Una je zauzeta trenutno.", rekla je i pokazala glavom na Unu. Sedela je kraj njene bake i dalje i oduševljeno joj pričala o nečemu, dok se žena slatko smejala.

Ponovo se oglasilo zvono. "Sad neka nam je Bog u pomoći.", David je progunđao , dok je odlazila da otvori vrata.

"Mileva, Dejane, tako mi je drago što ste ovde.", veselo je rekla, pa zagrlila jedno, a onda i drugo. "Gde je Sneža, rekla sam joj da pođe sa vama?"

"Glupo joj je bilo da dolazi, Dajana. Razumi je, dete.", Mileva je nežno dodala kad je Dajana prevrnula očima.

"Dobro, ali za naš Božić neću dozvoliti da se izvuče."

"Ti si divno dete, znao sam da Una nije mogla da pogreši."

Poljubila je Dejana u obraz. "Hvala. Dajte mi kapute, ja ću se pobrinuti za njih.", promrmljala je i šmugnula u sobu sa njima.

"Šta ona traži ovde?", Irena je zacikala čim je ugledala sestru.

"Moja snaja me je pozvala, naravno da ću doći.", Mileva je mirno rekla.

"Ona mnogo sebi daje za pravo. Poziva goste na tuđi praznik."

"Zašto ne bi, kad je ovo njen stan, Irena?", Mileva je sa osmehom upitala.

"Ako ti ne odeš, ja ću."

Dejan je prišao Anti i pozdravio se sa njim. "Šta kažeš da odemo kod snajke u kuhinju, popijemo pivo i ispričamo se?"

"Definitivno najbolja ideja danas. Prijatelji, pođite sa nama, neka žena ovde."

Sva četvorica su izašla z dnevnog boravka i otišla u kuhinju. "Nije dobro, zar ne?", Dajana je upitala kad ih je ugledala.

Dejan je mučenički odmahnuo glavom. "Kao i uvek kad se sretnu. Obe su kraljice drame.", rekao je napravivši grimasu.

"Ćero, možeš li nam svima dati po pivo?"

"Naravno, tajko.", promrmljala je, dodala im po flašu piva, čaše i otvarač, a onda i kafu stavila ispred Dejana, pa odnela Milevi. Tenzija koja je vladala u sobi između dve sestre je bila gotovo opipljiva. "Izvoli, Mileva."

"Koje nepoštovanje."

Mileva je namršteno pogledala u Irenu. "Imaš nešto da kažeš?", narogušeno je upitala.

"Ja uvek imam nešto da kažem."

"Šteta samo što je retko kad nešto pametno. Kakvu sad glupost imaš da kažeš?", zajedljivo je upitala.

Dajana je sela kraj Davida, pa pogledala u baku, majku i tetku. Zagrcnula se u pokušaju da se ne nasmeje na njihove izraze lica. "Jel još misliš da preterujem, srce?", prošaputao joj je na uvo i nežno ga okrznuo usnama.

"Ne mislim.", prošaputala je.

"Snajka te zove imenom."

Mileva ju je bledo pogledala. "Naravno, ja sam svoju snajku prihvatila kao da je moje dete, nisam namćor poput tebe."

"Ja sam namćor?", Irena je zagrmela.

Mirno je klimnula glavom. "Težak."

"Ja ovo da trpim neću. Ivane, zar ćeš dozvoliti ovoj matoroj ludi ovakvo ponašanje?"

Ivan je slegnuo ramenima. "Koliko se sećam, to je tvoja sestra, majko."

"Šta to treba da znači?"

"To znači da ste obe zaboravile na to, tetka Irena. Zašto ste se uopšte posvađale?"

"Zbog...", počela je, pa zastala. Zaista u tom trenutku nije mogla da se seti zbog čega ne priča sa sestrom već godinama. "Ne znam.", promrmljala je.

"Zato što ti je tetka težak baksuz, Davide."

"A ti nisi?", David je ljutito upitao.

"Pobogu, Davide...", Dajana je ciknula.

"To je istina, Dajana. Misliš li da se ona seća zašto su u svađi? Iste su."

"Nikad ne mogu biti ista kao ona.", Mileva je uvređeno rekla.

David je klimnuo glavom. "Odlično, onda mi reci zašto ste se posvađale?", mirno je upitao.

Dajana se zakašljala. Zaista je sve od sebe davala da ne prasne u smeh. Po Milevinom izrazu lica je shvatila da se ni ona ne seća. "Zar je bitno?"

"Bitno je! Ne pričate zato što ste iste!", živčano je rekao. "Ili ćete se izmiriti, ili ti ideš kući, a ti, tetka u hotel, kako bi mi mogli da proslavimo sa Ivanom, Stipom i Antom praznik.", besno je rekao.

"To je i moj praznik."

"Nije baš da se ponašaš tako, majko. U duhu današnjeg praznika je praštanje, ili ga praznuješ kako tebi odgovara?"

Obe su ćutale. "Stvarno ste neverovatne. Šta ste odlučile? Uskoro će vreme za ručak, ne želim da nam svima presedne zbog vas dve.", David je progunđao.

Mileva je prva uzdahnula, ustala i pružila ruku sestri. Izvila je obrvu kad ju je pogledala u oči. "Hoćeš li dokazati da si baksuz i namćor, ili ćeš prihvatiti ruku?"

Dajana je zabila glavu u Davidove grudi i gušila se od smeha. "Ovako izgleda mirovna ponuda tvoje majke?", progrcala je.

Jače ju je stegao uz sebe. "Ššš...", tiho je rekao.

"Nisam baksuz, a još manje namćor.", progunđala je i prihvatila ruku.

"E sad možemo da sednemo kao svi normalni ljudi za sto i jedemo.", Ivan je progunđao i ustao. 

Posedali su svi za sto. "Danijela, dekoracija je savršena.", Mileva je oduševljeno rekla.

"Hvala, tetka Mileva."

"Ko je napravio ovu kućicu, fali joj odžak?"

Mileva je mrko pogledala u sestru. "Moja snaja i bolje začepi.", ratoborno je rekla.

Za divno čudo, Irena je zaista ućutala i nije više imala negatvnih primedbi na bilo šta što je bilo izneto na sto. "Danijela, ovaj kolač je savršen."

Danijela ju je zapanjeno pogledala. "Hvala, gospođo Irena."

"E ovo je pravo božićno čudo.", Ante je rekao smejući se.

Svi su prasnuli u smeh. "Mislim da se negde duboko u mojoj sestri krije dobra duša, zete, samo je previše duboko, pa ne može da izađe na videlo."

"Kevo, jebote...", David je zarežao.

"Pa rekla sam da je dobra, u čemu je problem?", naivno je upitala.

David je prevrnuo očima. "I vas dve niste iste?"

"U originalu su, brate.", Ivan je rekao cerekajući se.

Dajana je primetila da Irena ne odgovara, pa je pogledala. Videla je da u nešto zadivljeno gleda, pa je pratila njen pogled. Na drugoj strani stola su sedeli njeni baka i deka, deka je dodavao baki hranu sa stola i malo, malo je pitao šta joj treba. "Šta gledaš?", David ju je tiho upitao.

Pokazala je glavom na njih dvoje. "Preko pedeset godina su u braku, Davide, a još uvek se vole. Vidi kako je pazi.", tiho je rekla.

"Ja mogu već sad da ti obećam da ću i ja tebe isto tako voleti dok sam živ.", prošaputao je.

Pogledala ga je. "I ja tebe, Davide.", tiho je rekla.

Do kasno u noć su sedeli, smejali se i pričali. Čak je i Irenu prošla mrzovolja i pokazala svoju drugu stranu, nasmejanu i prijatnu. "Pre nego što se rastanemo, moram nešto da kažem.", Ivan je započeo. "Možda nismo Božić proveli kod kuće, možda nije baš sve onako kako smo do sad slavili Božić, ali nikad mi Božić nije bio lepši nego danas. Mi smo porodica i želim jedno obećanje od svih vas. Dogodine, u ovo doba, svi ćete doći nama u Zagreb, a mi kod vas za pravoslavni Božić."

Dajana se zacerekala. "Ako planiraš da dolaziš dogodine, požuri da odeš i vratiš se do sedmog, tečo.", rekla je smejući se.

"Vrag bila, Vrag ostala. Mislim da ćeš morati da nas trpiš u stanu do sedmog, Daki.", rekao je smejući se.

Slegnula je ramenima. "Možete ostati koliko god želite, tečo, svakako ja idem kući.", promrmljala je.

"Pa, srce moje, mislim da je vreme da zaista i krenemo kući.", David je rekao i pokazao očima na Unu.

"Donesi mi njenu jaknicu, ne može ovakva na hladan vazduh.", promrmljala je. Doneo joj je Uninu jaknicu, nežno ju je obukla, pa je podigla lagano u naručje. 

"Teška je, Dajana, daj je meni."

Odmahnula je glavom. "Ja ću, nije. Hajde, kreći se, razbudićemo je ovako.", progunđala je.

Klimnuo je glavom i nekih petnaestak minuta kasnije su bili kući. Dajana je nežno raspremila Unu, obukla joj pidžamu, pa je ušuškala. "Nije se probudila?"

Odmahnula je glavom. "Nije i sad je vreme da se ja posvetim Uninom tati.", promrmljala je i povela ga ka sobi. Gurnula ga je na krevet, ali mu se izmakla kad je krenuo da je uhvati i povuče na sebe. Odmahnula je glavom. "Samo gledaj.", prošaputala je i okrenula mu leđa. Krenula je lagano da se njiše, dok je skidala komad po komad odeće sa sebe, sve vreme ga gledajući preko ramena. Na brzinu je skinuo sve sa sebe i uhvatio ud rukom. Najzad je skinula brus i gaćice, pa se okrenula ka njemu, rukom skrivajući grudi i međunožje. "Želiš li da vidiš sve, ljubavi?", mazno je upitala.

Nasmejao se, ustao, pa joj sklonio ruke. "Uvek.", promrmljao je, podigao je i bacio je na krevet. Isuviše ju je želeo da bi joj priredio bilo kakvu predigru, pa joj je samo raširio noge i naglo se zabio u nju. Kriknula je, izvila kukove ka njemu i povukla mu usne na svoje. Beskrajno je uživala u njegovim poljupcima i grubim prodorima. Jednu ruku je zavukao iza njenih leđa, drugom je uhvatio za kosu i povukao je sa sobom, pa je namestio da sedne na njega. Brzo se pomerala, željna da ih oboje što pre dovede do vrhunca. Njegove šake su bile na njenim grudima, a oči prikovane za njene. Uživala je da gleda njegovo lice okupano zadovoljstvom ispred sebe, svesna da mu ona to radi,  da je zbog nje takav. Tvrd i uzbuđen do maksimuma. Dugo su zajedno svršavali, dok su mešali jecaje i uzdahe. Pala je preko njega i zacvilela od zadovoljstva kad ju je jako zagrlio. "Volim te, srce moje."

Osmehnula se. "Volim te, ljubavi.", prošaputala je i zaspala na njemu. Dohvatio je pokrivač, prebacio ga preko njih, pa je još lepše ušuškao u svom zagrljaju i zaspao i sam.