Ljutito je ustao iz kreveta, obukao se i krenuo da otvori vrata. Neko je uporno zvonio, a tek je bilo pola osam. "Kevo, Snežo...", zapanjeno je rekao kad ih je ugledao ispred vrata.

"Nije valjda da još spavaš?", Mileva je upitala i ušla unutra.

"Da, još spavamo, majko.", progunđao je i otišao da stavi kafu, a zatim i da se umije.

"Vi?"

Samo što je to upitala Dajana je izašla iz sobe obučena u donji deo trenerke i njegovu majicu. Ušla je u kupatilo, umila se i pogledala se u ogledalo. Pretpostavljala je ko si te dve žene i nije znala da li je uopšte pametno da izlazi, ali izbora nije imala. "Dobro jutro.", tiho je rekla kad je izašla.

"Dajana, zar ne?"

Klimnula je glavom i pružila ruku ženi, osećajući se neprijatno pri procenjivačkim pogledom druge žene. Mileva je ustala i zagrlila je. "Dobro došla, dete. Izvini, nismo znale da si tu..."

Osmehnula se. "U redu je, ja...", promucala je.

"Ja sam Snežana, Unina druga baka.", Sneža je rekla i pružila joj ruku.

Osmehnula joj se i prihvatila je. "Dajana, drago mi je."

David je osetio koliko joj je neprijatno. "Možeš da se istuširaš, ako želiš, srce."

Jako je zaklimala glavom, to joj je bio savršen izgovor da pobegne. "Najbolje bi bilo. Oprostite, zaista moram da se spremim, kasnije idem u bolnicu da vidim kako je baka.", nervozno je promrmljala i zbrisala u kupatilo.

"Zašto ste došle odmah ujutru, pobogu?", David je zarežao.

"Sine..."

Podigao je ruku. "Svakako bi je upoznale, kevo, ali ne želim da se oseća neprijatno."

"Nismo mislile ništa loše.", Sneža je prošaputala. "Želela sam samo da je vidim."

Duboko je udahnuo pokušavajući da se smiri. Mogao je da razume, ali nije želeo da neko emotivno manipuliše sa njim, a imao je osećaj sa upravo to pokušava. "Znam da ti nije lako da vidiš drugu ženu ovde, Snežo, ali vreme je da i ja gledam sebe. Ne želim da spavam sam, da se budim sam i da sve radim sam. Dajana je ono što želim i sa tim ćeš morati da se pomiriš, ukoliko želiš da sve bude kao do sada."

"Razumem. Venčaćete se?"

Slegnuo je ramenima. "Za sad nemamo ništa u planu.", promrmljao je.

Utom je Una izašla iz sobe, pa ciknula kad je ugledala bake i poletela im u zagrljaj. Uspentrala se Milevi u krila. "Tata, gde je Dajana?"

"Tušira se, Una. Sad će izaći."

"Kako ti je bilo u Zagrebu, srećo bakina?"

"Prelepo, baka Snežno. Bio mi je Sveti Nikola, doneo mi barbiku sirenu."

"Zar ne?"

"Da, srela sam i Deda Mraza, rekao je da će mi ispuniti čak dve želje.", uzbuđeno je mrmljala.

Dajana je izašla iz kupatila, Una je skočila i poletela joj u zagrljaj. Dajana ju je podigla i slatko je poljubila. "Dobro jutro, lepotice."

"Dobro jutro, Dajana. Jel me danas vodiš u grad?"

"Una..."

"Ne diraj je, Davide, obećanje je obećanje. Hoću, kad popijem kafu, idem da obiđem svoju baku, dok ti budeš sa svojim bakama i popodne te vodim, važi?", upitala je sedajuć sa njom za sto.

"Važi, Dajana."

"Kako ti je baka?", Mileva je upitala.

"Sinoć nije bilo nikakvih promena, zahvaljujući Vašem suprugu, sad je u dobrim rukama, pa se nadam da će sve biti u redu.", tiho je rekla.

"Nemoj mi persirati."

Osmehnula se. "U redu."

"Dajana, ne želim da ti bude neprijatno zbog mog prisustva, svesna sam da David treba da nastavi svoj život, ali želim da viđam unuku.", Sneža je direktno rekla.

Dajana je pogledala u nju. "Nije mi neprijatno, samo nisam znala kako da se postavim, gospođo. Shvatam da za Vas nije najprijatnije što me vidite ovde.", promrmljala je i zapalila cigaretu.

"Una, zašto ne odeš u sobu da se raspakuješ?"

"Dobro, tata.", promrmljala je, skočila iz Dajaninih krila i otišla.

"Snežo..."

"Sačekaj, Davide.", Dajana je nežno rekla. "Znam šta Vas muči i želim da odmah raščistimo neke stvari. Prvo, ja nemam nameru da budem Unina mama. Prijateljica, podrška, oslonac, da, ali ona već ima majku, iako nije živa. Vi ste njena baka i, bez obzira na moje prisustvo ovde i šta se desi u budućnosti, uvek ćete biti dobro došli."

"Hvala ti, ne želim da smetam, niti da me doživljavaš kao neprijatnost."

"U redu je, samo nisam očekivala da ću Vas odmah upoznati. Oprostite mi, ja stvarno moram da krenem. Prvo moram da idem da vidim kako je baka, a onda sam i Uni obećala tu pidžamu. Davide, prekosutra je druga adventna nedelja, možemo li spremiti ovde, pa odneti u moj stan? Mislim da se tetka neće ni setiti, malo je pogubljena."

Nasmejao se. "Ne brini, Una i ja ćemo ti pomoći."

Klimnula je, poljubila ga u obraz, pa otišla u sobu kako bi se presvukla. "Stvarno je divna devojka.", Sneža je tiho rekla.

David se osmehnuo. "Tek ćete shvatiti koliko kad je upoznate."

"Idem. Drago mi je što sam Vas upoznala.", promrmljala je kad je izašla. Bila je sva u belom i David je očarano pogledao.

"Hoćeš ja da te vozim?"

Odmahnula je glavom. "Ostani sa Unom, Davide, posle možete doći po mene, pa da odemo do grada. Bolnica nije mesto za nju."

"Važi.", promrmljao je i ustao, pa je dopratio do vrata. Privukao je sebi i željno je poljubio. "Prelepa si.", prošaputao je.

Nasmejala se i slatko mu poljubila nos. "Hvala. Vidimo se malo kasnije."

Još jednom ju je poljubio u ona je izašla iz stana. Taksi ju je već čekao ispred zgrade. "Dokle, gospođice?"

"VMA.", promrmljala je. Uskoro je bila na ulazu u bolnicu. Izvadila je ličnu kartu i pokazala je dvojici vojnika.

"Posete su sutra od dva, gospođice."

Osmehnula se. "Znam, došla sam kod doktora Tufagića, možete proveriti sa njim da me očekuje.", ljubazno je rekla.

Stariji je klimnuo glavom. "Prođite."

Uputila im je očaravajući osmeh. "Hvala, gospodine.", primrmljala je i ušla.

"Gospođice Dajana, drago mi je što Vas upoznajem.", stariji doktor je prijatno rekao, kad je sačekao ispred lifta.

Osmehnula mu se i prihvatila pruženu ruku. "Takođe, doktore Tufagiću. Kako mi je baka?"

"Pođite sa mnom.", promrmljao je i doveo je do stakla intezivne nege. Srce joj je potonulo kad je videla svoju baku priključenu na sve one aparate za održavanje u životu. "Stabila je, mada je još uvek držimo u veštačkoj komi, kako bi lakše prikupila snagu za borbu koja joj tek prestoji."

"Oporavak?"

"Da."

Pogledala je doktora direktno u oči. "Kakve su Vaše prognoze?"

Uzdahnuo je. "Ne bih se usudio da dajem bilo kakve prognoze, gospođice Dajana. Vaša baka je izrazito jaka žena, ali ne znam koliku je štetu udar ostavio na mozgu. Možda će joj biti dovoljna samo fizio terapija, a možda...", rekao je i slegnuo ramenima.

"Razumem."

"Želite li da uđete na par minuta?"

Pogledala ga je. "Naravno."

Dodao joj je plavi mantil, hiruršku masku i kapu za kosu, sačekao je da se obuče, pa je uveo unutra. Spustila je ruku na bakinu i jako je stegla. "Jeste li dobro?"

Osmehnula se i klimnula glavom. "Jesam, doktore. Samo, videti je na svim ovim aparatima... Ona je najjača žena koju sam ja ikad upoznala, odgajila me i pružila mi najlepše detinjstvo. Ne mogu da verujem da joj je sad sve ovo potrebno samo da bi disala."

"Razumem. Većina doživi šok kad vidi svoje bližnje u ovom stanju. Nemoj da Vas brinu ovi aparati, oni su tu da joj pomognu da ozdravi."

"Znam. Da li me čuje?"

Slegnuo je ramenima. "To niko ne zna zasigurno, jedni tvrde da pacijenti u komi znaju i čuju šta se dešava oko njih, drugi da ne. Moj je stav da ne može da škodi."

Klimnula je glavom i pogledala u baku. Progutala je knedlu i suze, pa joj jače stegla ruku. "Bako... Zaista nisi fer, znaš? Tražila si zeta da dovedem kući i sad kad sam to uradila, ti pobegla ovde. Moraš da požuriš kući, želim da vidiš da sam izabrala baš onakvog kakvog si oduvek htela za mene.", šaputala je nesvesna toga da joj se suze slivaju niz lice.

"Mislim da je dovoljno, gospođice Dajana, ne verujem da bi bila srećna da Vama bude loše."

Osmehnula se kroz suze, klimnula glavom, još jednom stegla baki ruku, pa krenula za njim. "Hvala Vam na ovome, doktore. Znam da to nije standardna procedura."

"Ne, nije, ali uvek postoji izuzetak. Miloje me je jutros zamolio da Vas pustim da je vidite. Rekao je da ste mu snaja."

Osmehnula se. "Hvala Vam, svakako.", promrmljala je, pozdravila se sa njim i ušla u lift. "Doviđenja.", javila se vojnicima na ulazu i izašla van. Poslala je poruku Davidu da ih čeka na Slaviji, a onda rešila da će prevozom do tamo. Pokajala se čim je ušla u prepun i zagušljivi autobus. Setila se studentskih dana i kad je svugde išla autobusom. Tad je još uvek imala poneku prijateljicu. Sišla je na Slaviji i ugledala Davida i Unu kako je čekaju. Raširila je ruke kad joj je malena poletela u zagrljaj, podigla je u naručje i slatko je poljubila. "Jesam li ti nedostajala?"

David im je prišao i slatko je poljubio. "Mnogo."

"I ti si meni. Idemo li po tu pidžamu?", nasmejano je upitala, pa supustila Unu kad je klimnula glavicom i uzela je za ruku.

David ju je obgrlio oko ramena i osmehnuo se kad je stavila ruku na njegova leđa. "Kako ti je baka, srce?"

Uzdahnula je. "U veštačkoj komi je, a doktor ne može da mi da bilo kakve prognoze, Davide. Pustio me je da je vidim. Samo se plašim da to ne bude zadnji put da sam je videla.", prošaputala je.

Odmahnuo je glavom. "Neće, siguran sam da neće, srce."

Osmehnula mu se. "Nadam se da si u pravu. Nećemo više o tome, doveli smo Unu da se provede, ne želim da joj upropastim dan neraspoloženjem.", promrmljala je.

Pogledao je i slatko je poljubio. "Dogovoreno. Hoćemo li posle do tvojih, ćale mi je rekao da ti je i deka stigao."

Dajana se nasmejala. "I on je tamo? Pobogu, Davide, on je već rekao doktoru da sam mu snaja, zato me je i pustio da je vidim.", rekla je smejući se.

David je prasnuo u smeh. "Pa zar nisi?"

"Pa jesam, ali..."

"Onda ništa nije slagao."

"Tata, mogu li da dobijem kolač iz one kućice, vidi kako lepo izgleda na slici."

Uzdahnuo je. "Može, lepotice. Želiš li ti jedan?"

"Obavezno, isti kao Unin."

David se nasmejao i uzeo im svima po kolač. "Mmm, baš je lep."

"Slažem se, Una. Šta misliš da jedan dan same napravimo ovakve kolače?"

"To bi bilo super!"

Prošetali su gradom, a onda svratili u prodavnicu po Uninu pidžamu, zatim u supermarket po namirnice, pa se uputili kod njenih. "Deko!", ciknula je kad je ugledala svog deku i poletela mu u zagrljaj.

"Dekino pile. Kako si, sine?"

"Dobro sam, deko. Kako si ti? Kako se držiš?", zabrinuto je upitala.

Drhtavo joj se nasmešio. "Dobro sam, a i baka će biti dobro."

"Naravno da hoće, deko, videla sam je danas."

"Stvarno? Nas nisu pustili.", Danijela je progunđala.

Nacerila joj se i isplezila joj se. "Ti nemaš svekra kao ja.", zadirkivala je, a onda se uozbiljila. "I bolje što nisu, teto. Na aparatima je, ali je stabilno. Kritično je prošlo, preživeće, ali niko ne zna posledice.", prošaputala je.

"Dajana, hoćeš li me upoznati sa svojim dekom?", Una ju je upitala i povukla je za ruku.

"Izvini, lepotice, zaboravila sam. Deko, ovo je Una, najlepša devojčica na svetu. A ovo je David, njen tata.", promrmljala je i pogurala Davida ispred sebe.

"Dakle, ti si joj ukrao srce, čestitam, mislio sam da se takav još nije rodio.", deka je nasmejano progunđao i pozdravio se sa Davidom, a onda kleknuo kraj Une. "Čujem i da si mnogo dobra devojčica. Jel to istina?"

Klimnula je glavom. "Jeste, deko. Mogu tako da te zovem, zar ne?"

Zasmejao se i podigao je u naručje. "Naravno da možeš."

"Gde je Stipe?"

"Spava. I kad si samo uspela da naručiš krevetac i platiš?"

Prevrnula je očima. "Internet je čudo, teto, ne bi verovala šta sve može.", rekla je cerekajući se. Uživala je da se šali sa svojom tetkom, oduvek su imale taj neki poseban odnos, više su bile drugarice, nego tetka i sestričina.

"Najzad sami.", David je promrmljao, kad je i Una najzad zaspala i privukao je sebi.

Obgrlila ga je oko vrata i izazivajući ga poljubila. Podigao je u naručje, pa je odneo u sobu i nežno je spustio na krevet. Dopustila mu je da je skine, a onda ga povukla na sebe i skinula mu majicu. Zaječala je kad su im se grudi dodirnule. Skinuo je pantalone i bokserice, a onda je podigao na sebe i zasiktao kad je krenula polako da se navlači na njega. Zagrlila ga je, spustila usne na njegove i počela polako da se pomera. Cvileli su jedno drugom na usnama, jako ju je stezao za kukove i u istom tempu joj izlazio u susret. Kriknula je kad je uz jake trzaje doživela vrhunac, a onda se zabio u nju i svršio. Jako ju je zagrlio i svalio se na krevet, sa njom preko sebe. "Izvini."

Pogledala ga je. "Zašto?"

"Nisam te pitao, a svršio sam unutra.", promrmljao je.

"Opusti se, godinama pijem pilule, radi regulacije ciklusa. Ne brini.", promrmljala je i zevnula.

Pokrio je i poljubio je u rame. "Spavaj, srce.", nežno je rekao.

Klimnula je i utonula u san.