"Ne razumem, zašto si poslala Dajanu gore, zar joj nisi spremila sobu preko puta?", Ivan je zbunjeno upitao Danijelu.

"Pomislila sam da će je Stipe buditi noću, gore je ipak bolje.", promucala je prvo što joj je palo na pamet.

Ivan je skupio oči. Lagala ga je, znao je da prepozna to, na licu joj se ocrtavala krivica. "Šta si najviše mrzela kod svoje majke, ljubavi?"

Pocrvenela je. "To što je svim silama želela da me uda.", promumlala je.

"Zar ne misliš da se pretvaraš u nju?"

Uzdahnula je i sela na krevet. "Nije bila moja ideja.", promucala je.

Namrštio se. "Nego čija?"

"Unina."

Zabezeknuto je pogledao. "I ti si poslušala dete od pet godina?", šokirano je upitao. Jednostavno nije mogao da veruje sopstvenim ušima.

"Ni jedno se nije pobunilo.", promrmljala je u svoju odbranu. "Samo moramo zaključati sobu prekoputa. Rekla sam joj da nemamo ni jednu slobodnu dole."

Histerično se zasmejao. "Ja stvarno ne mogu da verujem."

"Nećeš me odati, zar ne?"

Uzdahnuo je, pa je zagrlio oko ramena. "Ne, neću, ali sledeći put razmisli, pre nego što poslušaš petogodišnje dete, važi?"

"Možda je to dete u pravu, dušo."

"Možda, ali to ne znamo, Danijela. Odrasli su ljudi, mislim da mogu i sami da izaberu šta žele. Druga stvar, Dajana je zauzeta devojka, dve godine nije bila kod nas, na svadbi nije bila kod nas radi posla, zaista misliš da je za njega, dušo? Na sve to, stariji je od nje petnaest godina.", progunđao je.

Uzdahnula je. "U pravu si, nisam razmišljala.", promrmljala je.

"Hajde, vreme je da ležemo, Stipe će se još malo probuditi.", promrmljao je, povukao je u zagrljaj i nežno je poljubio u čelo.

Dajanu je probudio plač deteta. U prvom trenutku, onako sanjiva je pomislila da je Una, ali je onda shvatila da plač dolazi odozdo. Navukla je ogrtač na sebe, vezala ga, pa se polako spustila niz stepenice. Pokucala je na vrata. "Teto, jel sve u redu?", zabrinuto je upitala.

Danijela joj je otvorila vrata. "Jeste, ali ne želi da spava i čim sednem plače."

"Jesi li sigurna da je dobro?"

Uzdahnula je. "Jesam, Daki, ovako je skoro svaku noć."

"Daj ga meni, odmorite se vi malo, teto, ako bude bilo problema, zvaću te."

Danijela ju je zahvalno pogledala, pa joj pružila dete. "Ako ne budeš mogla, slobodno me budi."

"Ne brini ti ništa za nas, lepo ćemo se slagati, jel tako, dušo sekina?", nežno je upitala, uzela flašicu od Danijele, pa krenula gore. Spustila ga je samo na trenutak, kako bi skinula ogrtač, bilo joj je užasno vrućina i on je počeo da plače. Ponovo ga je uzela u naručje, pa krenula u kuhinju, koja je od malog dnevnog boravka bila odvojena samo šankom. "Nemoj da plačeš, sad ćemo nas dvoje da skuvamo meni kafu, a onda ćemo da se igramo, šta kažeš?", nežno je mrmljala.

Davida je probudila buka u kuhinji, pa je izašao van, kako bi proverio da li je sve u redu. Bila je samo u bebi dol pidžami, okrenuta leđima ka njemu i držala dete u naručju. Progutao je, bio je siguran da nije video lepši prizor u životu. "Odkud malac tu?"

Okrenula se i pogledala ga. "Tetka i teča ga nosaju celu noć, probudio me je njegov plač, pa sam ga uzela da im malo pomognem. Probudili smo te, zar ne?"

Odmahnuo je glavom i prišao joj. "Već sam bio budan, pusti, ja ću nam skuvati kafu.", promrmljao je.

Klimnula je i osmehnula mu se. "Hvala.", promrmljala je.

Stao je kraj šporeta i pogledao je. Šetala je sa bebom u rukama, nežno ga mazila po leđima i tiho mu pevušila, dok joj se duga kosa njihala. Imala je kosu sve od guze i mogao je da zamisli kako je mrsi prstima. Nije prošlo par minuta i malac je zaspao. "Zaspao je.", tiho je rekao.

"Zar ne? Da li da ga odnesem dole, ili da ga spustim kod mene na krevet?"

"Spusti ga kod sebe, dok ga odneseš dole razbudićeš ga."

Klimnula je glavom i polako otišla u sobu, spustila je Stipu, pa uzela pokrivač i nežno ga pokrila. Zastala je i zamislila se, a zatim uzela oba jastuka i stavila ih sa svake njegove strane. "Davide, možeš li doći?", tiho je upitala sa vrata. Klimnuo je, ustao, pa krenuo za njom. "Misliš li da će ga ovo sprečiti da padne?", zabrinuto je upitala.

Tiho se nasmejao. "Hoće, ne brini. Hajde, kafa se hladi."

Izašla je za njim, pa tiho zatvorila vrata za sobom. Sela je kraj njega na kauč i uzela kafu u ruke. "Odlična je, hvala.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Nema na čemu. Znaš sa decom, njih dvoje nisu uspeli celu noć da ga uspavaju, tebi je uspelo za par minuta."

Zasmejala se. "Obožavam decu. Volela bih da ih imam jednog dana, ali deci se moraš posvetiti sto posto, a ja nekad nemam vremena ni za sebe.", progunđala je.

"Razumem. Koliko imaš godina?"

"Dvadeset sedam, ti?"

"Četrdeset dve."

Zaprepašćeno ga je pogledala. "Nema šanse, ne zajebavaj me."

"Zašto?"

"Mislila sam da nemaš više od trideset pet."

"Toliko mladoliko izgledam, ili zbog Uninih godina?", šaljivo je upitao.

Nasmejala se. "Tako izgledaš.", promrmljala je.

Podigao je šaku i dotakao joj kosu. "Video sam te još na stanici, zaista deluješ hladno, na prvi pogled. Nikad ne bih rekao da si takva.", tiho je rekao.

Pocevenela je. "Nisam hladna, iako više volim da ljudi misle da jesam, puste me na miru.", progunđala je.

Nasmejao se. "Lakše bi ti bilo da si se i prema Uni tako postavila."

Mrko ga je pogledala. "Una je predivna devojčica, Davide, odmah me je osvojila. Šta se desilo sa njenom mamom? Mislim, ne moraš da pričaš, ako ne želiš, shvatiću.", brzo je dodala.

"Nemam šta da krijem, Dajana. Bilo je oko pet ujutru kad sam je odvezao u bolnicu, već u pola sedam se javila da se Una rodila i da je sve u redu. Šta se posle desilo, ne znam. U deset su me pozvali u bolnicu i rekli mi da je dobila nekakvo spontano krvarenje, koje nisu mogli da zaustave. Iskrvarila je za deset minuta.", prošaputao je.

Progutala je knedlu i spustila ruku na njegovu. "Žao mi je, Davide.", tiho je rekla.

Slegnuo je ramenima. "Pomirio sam se sa tim, Dajana. Morao sam, zbog Une. Prvih par meseci sam bio načisto sam sa njom. Možeš li da zamisliš taj haos? Nisam znao ništa oko beba, njena majka nije znala ni za sebe od bola, a moji roditelji nisu mogli tek tako da napuste Švajcarsku i vrate se, imali su ugovorne obaveze koje su morali da ispune. Onda je Ivan u dogovoru sa svojima napustio porodičnu firmu i došao da mi pomogne. Bio je sa mnom sve dok se nije oženio Danijelom."

Nije ni primetila da joj je ruka još uvek u njegovoj. "Lepo si se snašao, odgajio si sjajnu devojčicu."

"Pomalo je razmažena, Dajana, trudio sam se da ne oseti da nema majku, pa sam joj možda i isuviše dozvolio."

Prevrnula je očima. "Kad će biti razmažena, ako ne sad, Davide? Možeš da zamisliš mene, jedina u porodici, od tetke su bili digli ruke da će se ikad udati, mama jedinica, imali su samo mene. Šta sam zamislila, to sam dobila. Biće ona dobro."

Približio joj se. "Tata..."

Uzdahnuo je i ponovo se odmakao od Dajane. "Zašto si ustala, dušo? Jesi li se uplašila?"

Odmahnula je glavom i uskočila između njih. "Hoću i ja da budem sa vama.", promrmljala je.

Dajana se nasmejala, povukla je u zagrljaj, pa dohvatila plišano ćebence i umotala ih. "Zima je.", nežno je rekla. Una se skupila uz nju, David joj je pustio crtaće. Pogledao je u Dajanu i video da joj se oči same sklapaju, spustio je pogled na Unu i osmehnuo se, crtani nije ni počeo, a ona je već zaspala ponovo.

"Odneću je, neudobno ti je tako."

Odmahnula je glavom. "Ne smeta mi, probudićeš je.", prošaputala je uglavila se između naslona i Une i zaspala i sama. Pružio je ruku i nežno je dodirnuo po kosi. Nije se ni pomerila, pa se osmelio i celu šaku upleo u njenu kosu. Duboko je uzdahnuo, izvukao šaku, pa pustio neki film na televiziji, ali mu je pogled stalno bežao ka njoj. Neko je pokucao na vrata.

"Ššš...", promrmljao je i pokazao Danijeli na njih dve.

"Gde je Stipe?", tiho je upitala.

"Spava u Dajaninoj sobi.", prošaputao je, ustao, pa je povukao za sobom. Tiho je otvorio vrata i pokazao glavom na bebu.

"Kako ga je lepo zaštitila. Kad je zaspao?"

"Pet minuta nakon što ga je donela gore, Dano."

"Zajebavaš me?"

Odmahnuo je glavom. "Mazila ga je, nešto mu pevala i zaspao je."

Osmehnula se. "Idem onda da krenem da radim, danas imamo prvi adventni ručak, dolaze svekar i svekrva, kao i kumovi. Hoćeš li mi ga doneti kad se probudi?"

Klimnuo je. "Naravno, ne brini."

Danijela je otišla, a on se vratio do kauča. Obe ih je bolje pokrio, pa otišao u kuhinju i stavio sebi još jednu kafu. Skuvao ju je, a onda seo ponovo na kauč kraj njih i nastavio da bulji u televizor, iako uopšte nije mogao da se skoncentriše na radnju filma, pogled mu je svaki čas bežao ka usnuloj lepotici kraj njega. Uskoro je otvorila oči i pogledala ga, a onda se lagano izvukla i ustala. "Idem da se istuširam, možeš li da pripaziš na Stipu?"

"Naravno, idi u kupatilo povezano sa mojom sobom, da ga ne probudiš."

Osmehnula se. "Važi.", promrmljala je, tiho ušla u svoju sobu i uzela gaćice, majicu i trenerku iz kofera, telefon sa noćnog stočića, pa se vratila u dnevni boravak. Namrštila se kad je videla propušten poziv od šefa, pa ga odmah okrenula. "Kaži, šefe."

"Mala, poslao sam ti mail, našao sam nam posao na šest meseci u Hamburgu. Mogla bi to da odradiš?"

Uzdahnula je. "Pogledaću mail, Zorane, ali ne mogu da ti obećam ništa. To je veoma dug period za mene.", promrmljala je.

"Kad ćeš znati?"

"Jel u redu u januaru da ti odgovorim? Nisam u Beogradu, u Zagrebu sam, a volela bih da prvo razgovaram sa roditeljima o tome."

"Nema problema, svakako počinje tek polovinom jula. Ti si mi prva opcija, ako ne poslaću Branka."

Prevrnula je očima. "U redu.", progunđala je i spustila slušalicu. "Sa mnom je našao da manipuliše, al zamalo.", besno je zarežala i bacila telefon na fotelju.

"Problemi?"

Uzdahnula je i sela. "Šef mi je poslao mail za neki posao, šest meseci u Hamburgu."

"Pristala si?"

"Ne, dala sam sebi vremena do januara da razmislim, ali ne verujem da ću pristati."

"Zašto?"

Uzdahnula je. "Koliko god volela svoj posao i bila mu posvećena, ne želim da napustim sve što znam na toliko dugo vremena.", promrmljala je. "Iznervirao me je zbog pokušaja ucene, poslaće Branka, neka ga pošalje.", progunđala je.

Nasmejao se. "Branko je?"

"Ljigavko koji pokušava da me izbaci iz firme od kako sam došla, a večito je druga opcija.", promrmljala je. "Idem da se istuširam.", progunđala je i otišla u kupatilo povezano sa njegovom sobom. Razmišljala je. Možda bi to bila najbolja šansa za napredak, ali nije znala kako bi napustila sve na šest meseci i otišla tek tako.

David je gledao za njom. Osvajala ga je polako, ali sigurno. Bio je svestan da bi trebalo da drži distancu između njih i zbog sebe i zbog Une. Dajana je bila mlada, imala je karijeru, mogla je da napreduje i sigurno neće dozvoliti da joj on stane na put. Niti je to želeo. Svega je bio svestan, ali je isuviše uživao u njenom društvu, da nije želeo da se odrekne toga. Ovog puta će rizikovati, pa nek bude šta biti mora.