Držala ga je ispod ruke dok su šetali Zagrebom, a mala Una je trčkarala ispred njih. David je primetio da Dajana ne skida pogled sa nje. "Misliš da je pametno da sama trčkara ovuda?", zabrinuto je upitala.

Nasmejao se. "Nije sama, Dajana, nas dvoje smo tu."

"Da, ali bih se mnogo bezbrižnije osećala da nas drži za ruke.", progunđala je.

Zasmejao se. "Voli da je samostalna, Dajana. Smatram i da je to izuzetno bitno za nju."

Pogledala ga je. "Jeste, ali ovaj grad je nepoznat i za nas, a kamo li...", krenula je, ali je Una slučajno udarila u nekog čoveka. Pustila je Davida, pritrčala i uzela Unu u naručje. "Izvinite, gospodine, malo je nestašna."

Čovek se nasmejao. "U redu je, gospođo."

Klimnula je glavom, pa je ponela ka Davidu. "Moraš da gledaš, lepotice, gde ideš.", nežno je rekla.

"Nisam namerno."

Nasmejala se i slatko je poljubila u obraščić. "Znam da nisi. Hoćemo li u poslastičarnicu?", upitala je i pokazala na poslastičarnicu na kojoj je krupnim slovima pisalo "Zagreb".

"Hoćemo.", Una je oduševljeno rekla.

"Spusti je, teška je, Dajana.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Nije."

"Dobar dan, izvolite?", prodavačica je ljubazno upitala.

"Ja ću ovaj "flori".", Dajana je promrmljala.

"Tata, mogu li ja sladoled?"

David je uzdahnuo. "Ali samo jednu kuglu, Una."

Klimnula je glavom. "Važi, tata."

David je uzeo čizkejk. Seli su za sto i uskoro im je devojka donela kolače. "Mmm, ovo je savršeno. Hoćeš li ti da probaš, Una?"

Malena je klimnula glavicom i uzela malo. "Mnogo je lepo, mogu li da dobijem to?"

Nasmejala se i zamenila čaše. "Jel može?"

"Dajana, hoćeš drugi?"

Odmahnula je glavom. "Opusti se, Davide.", nežno je rekla.

Nasmejao se. "U redu. Želiš li da podelimo moje, ili..."

Nasmejala se, uzela svoju kašiku i uzela zalogaj od njega. "Jel ti sad lakše?", nasmejano je upitala.

Očaravao ga je njen smeh, uživao je u njemu. Uzeo je kasiku od nje, zahvatio kolač, pa joj prineo usnama. "Sad jesam.", promrmljao je kad je uzela.

Smejala se kao luda. "U redu je, Davide, sasvim je dobar i sladoled. Jel se tebi to svidelo, lepotice?"

"Mnogo, Dajana."

"To je jedino bitno. Hoćemo li da nastavimo šetnju?", upitala je kad je Una završila.

Klimnula je glavom. "Hoćemo." Nastavili su sa šetnjom, a da onda je Una ugledala Deda Mraza. "Vidi, Deda Mraz!"

Dajana se nasmejala. "Želiš li da pričaš sa njim?"

"Da!", ciknula je i poletela ka Deda Mrazu. "Dobar dan, Deda Mraze."

Deda Mraz se nasmejao, pa kleknuo kraj Une. "Dobar dan, curice. Kako se zoveš?"

"Una, Deda Mraze."

"Šta želiš za Božić, Una? Neću te pitati da li si dobra, već znam da jesi."

"Mogu li da ti šapnem?" Klimnuo je glavom. "Želim da mi Dajana bude mama.", prošaputala je.

Čovek je pogledao u par ispred sebe. Devojka je držala muškarca ispod ruke i nešto mu tiho pričala smejući se i bacajući pogled ka Uni. "Mislim da ti je ta želja skoro ispunjena, draga Una, jel ima još nešto što želiš?"

"Brata."

Uzdahnuo je. "Za brata ćeš morati da sačekaš sledeći Božić. Ima li nešto što bi sad želela?"

"Barbiku sirenu, onda.", promrmljala je.

"Dogovoreno. I nemoj da brineš, biće ti ispunjena i prva želja.", promrmljao je.

"Hvala ti mnogo, Deda Mraze.", veselo je rekla i vratila se kod Davida i Dajane. "Rekao je da će mi se obe želje ispuniti."

Dajana se nasmejala, podigla je i pogledala je. "Mogu li da znam koje, lepotice?"

"Ako ti kažem neće se ispuniti.", promrmljala je.

Oboje su prasnuli u smeh, a David ju je poljubio u kosicu. "Onda nek to bude tvoja tajna sa Deda Mrazom.", nežno je rekao. "Spuštaj je, Dajana, velika je da se nosi.", progunđao je.

Lagano ju je spustila, a onda je uhvatila ta rukicu. "Hoćemo li polako kući, tetka nas čeka za ručak?"

Oboje su zaklimali glavama i krenuli polako nazad. Nije baš bilo toliko blizu, ali njih troje su uživali u zajedničkoj šetnji i smehu. "Gde ste do sad, pobogu?", tetka je nasmejano upitala kad im je otvorila vrata.

"Šetali smo gradom, išli smo u poslastičarnicu i videla sam Deda Mraza. Znaš li šta mi je rekao?"

Danijela se nasmejala i odmahnula glavom. "Ne, ali hoćeš li da mi ispričaš dok kuvamo kafu?", veselo je upitala i pružila ruku Uni.

"Hoću.", promrmljala je, stavila ruku u njenu i zacupkala za njom.

"Hajde da nas dvoje sednemo u dnevni boravak."

"Tečo...", promrmljala je, poljubila teču u obraz i sela na lejzi beg. "Tetka je baš vesela.", primetila je.

"Majka je najzad jutros probila moj prag tolerancije, pa sam joj rekao da će ovde biti dobrodošla tek kad bude počela da poštuje moju ženu.", progunđao je.

"Šta je uradila?", David je ozbiljno upitao.

Uzdahnuo je. "Tražila je od Danijele da joj ostavi Stipu, dok ona sprema ručak. Naravno da je to uradila, nikad joj nije branila da uzme dete. Ošišala ga je, nije joj se svidela frizura koju je imao."

David i Dajana su se zapanjeno pogledali. "Kako ga je ošišala?"

"Do glave.", promucao je.

"Ne mogu da verujem."

"Trebao si to da središ još na svadbi, brate."

Uzdahnuo je. "Nadao sam se da je samo početni šok, Davide, nisam joj ništa rekao pre svadbe. Jebi ga i za to sam ja kriv.", progunđao je.

Dajana ga je potapšala po ramenu. "Bolje ikad nego nikad, tečo. Znam da ti nije lako..."

"Naravno da nije, Dajana. Ošišala mi je dete do glave, pobogu."

Jedva se suzdržala da se ne nasmeje. "Porašće mu kosica, tečo, nije to najveći problem. Najveći problem je taj što ne poštuje tetu, a sa tim ni tebe. Izvini što sam juče onako reagovala."

"Razumem te, Dajana. Trebalo je ja da reagujem, a ne ti."

Danijela je ušla sa kafama i Unom. "Dajana, hoćeš li sa mnom posle u kupovinu, sutra je Sveti Nikola?"

"Hoću, teto, naravno. Posle nam ostavljate Stipu i idete u pozorište. Nema rasprave.", rekla je i nacerila se.

Podigla je ruke. "Kako Vi kažete, gospođice.", nasmejano je rekla.

Pogledala je u Unu i videla da je zaspala na kauču. Ustala je, uzela ćebence i nežno je pokrila. "Hoćemo li da krenemo?", upitala je nakon što su popili kafu.

"Hajde.", promrmljala je i pola sata kasnije su šetale centrom Zagreba. "Dajana, znaš li da se Una nada da ti se David sviđa?", Danijela je ozbiljno upitala, dok su razgledale izloge.

Uzdahnula je. "I sviđa mi se, teto. Zaljubila sam se.", prošaputala je.

Danijela je raširila oči. "Ti si se zaljubila?"

Pocrvenela je i klimnula glavom. "Isuviše."

"Ivan mi je rekao da je video ponudu za posao u Hamburgu. Slušaj me, Daki, znaš da te obožavam, ali ovo nije igra. Povredićeš to dete i..."

"Nisam je odbila, ali hoću, zato sam i tražila do januara da odlučim."

"Ti ćeš odbiti posao u Hamburgu?"

Prasnula je u smeh. "Sad se već pitam kako me vi svi vidite, teto.", rekla je smejući se.

Nasmejala se. "Kao prelepu devojku, koja se zakopala u posao i zaboravila da postoji i život."

"Una i David su me podsetili na to, teto. Razgovarali smo već, dogovorili smo se da idemo polako, kako niko ne bi bio povređen, a najmanje Una."

"To sam htela da čujem. Šta da uzmem Stipi?"

"Isto sam mislila tebe da pitam, čemu bi se on najviše obradovao?", upitala je kad su ušli u ogromnu prodavnicu igračaka.

"On je još beba, Daki."

Klimnula je glavom i krenula u razgledanje. Ugledala je kutak sa barbikama i prišla. "Joj, koliko ih je."

"Mogu li Vam pomoći, gospođice?"

Pogledala je u prodavačicu i osmehnula se. "U stvari, spasićete mi život, ako mi kažete za kojom od svih ovih barbika danas devojčice luduju.", rekla je smejući se.

Žena se nasmejala. "Trenutno su ove najaktuelnije, gospođice, ali su i najskuplje. Ako želite neku jeftiniju, a lepu varijantu, to su Vam ove ovde."

Sumnjičavo je pogledala u visoku, okruglu limenku. "Ova je najaktuelnija?"

Klimnula je glavom. "Potope se u vodu i dobijaju svoj oblik. I imate ovu sirenu, takođe joj je potrebna voda kako bi dobila boju, a kosa joj pri svakom potapanju menja boju."

"Kuku, Bože. Dajte mi tu sirenu, valjda će joj se svideti."

"Malo je skuplja..."

Odmahnula je glavom. "Jedino je bitno da se ona obraduje, gospođo."

Nasmejala se. "Treba li Vam još šta?"

"Mhm, imam jednogodišnjeg brata od tetke, šta bi za njega bilo dobro?"

"U ponudi imamo ove pametne paseke, pričaju i pevaju na hrvatskom."

"Meni se sviđaju, dajte mi i, molim Vas, upakujte svaku igračku posebno."

"Nema problema, jel to sve?"

"U stvari, nije. Gde bih mogla da nabavim i one čarape za poklone. Bar sam na televiziji videla da poklone stavljate u te čarape."

Žena se slatko nasmejala. "Niste odavde?"

Odmahnula je glavom. "Iz Srbije sam, ovde sam kod tetke i teče."

"Primeti se. Evo, ovde su čarape, ako želite, možemo i ime da izvezemo, sačekali bi par minuta samo."

Oduševljeno je zaklimala glavom. "Una."

Žena je klimnula glavom i odnela čarapu negde. Šetala je po prodavnici i razgledala, kad joj je prodavačica ponovo prišla. "Jel Vam se sviđa?"

Nasmejala se. "Savršeno je. Mislim da je to to, mogu li da platim?"

"Naravno, tamo je kasa."

"Hvala Vam puno na pomoći.", promrmljala je, otišla na kasu i platila, a zatim potražila tetku. "Jesi li završila?"

"Nisam još, Daki."

"Idem u kafić prekoputa, hoćeš li da ti naručim nešto?"

Odmahnula je glavom. "Neću, ja ću kad završim."

Klimnula je glavom, izašla iz prodavnice, pa ušla u kafić preko puta. Naručila je toplu čokoladu, a onda izvadila telefon iz džepa i okrenula kuću. "Molim?"

"Hej, mama, šta radiš?", veselo se javila.

"Dobro, bre, Dajana, jesi li ti zaboravila na nas?", uvređeno je upitala.

Zasmejala se. "Nisam, mama, ali kod tetke uvek gužva neka."

"Čula sam da si našla društvo."

Osmehnula se. "Nisam ni sumnjala da si čula. Šta rade tata, baka i deka?"

"Pitaju za tebe, svaki dan. Stvarno bi trebala češće da se javljaš.", progunđala je.

"Pobogu, mama, nisam dete."

"Naše jesi, dok smo živi.", odsekla je.

Nasmejala se. "Znam, a ti si moj majkić. Dobila sam ponudu za posao u Hamburgu, na šest meseci."

Začula je dubok uzdah. "Znači, ko zna kad ćemo te sledeći put videti kad odeš tamo."

U tom trenutku je shvatila da svi misle da će ona to prihvatiti i koliko ih je u stvari sve zapostavljala svih ovih godina. "Pa, pošto neću prihvatiti, viđaćemo se.", promrmljala je.

"Nećeš?", majka ju je zapanjeno upitala.

"Ne, neću, Saši ću da javim ovih dana.", promrmljala je.

"Da nisi bolesna, Dajana?", zabrinuto je upitala.

Namrštila se. "Ne, mama, nisam. Otkud sad takvo pitanje?"

"Odbićeš posao?"

Zasmejala se. "Recimo da sam se setila da ne postoji samo posao već i život i porodica. U vezi sa tim, žao mi je što sam vas toliko dugo zapostavljala, mama."

"Sine, jesi li sigurna da je sve u redu?"

"Jeste, mama, pričaćemo kad dođem kući. Mama, upravo sam nešto videla, zvaću vas kasnije, važi?"

"Važi.", promrmljala je i spustila slušalicu. Dajana je na brzinu platila račun i istrčala iz kafića.

"Jel to bila Dajana?", Dejan je upitao svoju ženu.

Klimnula je glavom, sela, pa pogledala u svog muža i svekra i svekrvu. "Nešto nije u redu, Dejane.", zabrinuto je rekla.

Namrštio se. "Šta? Danijela nam ništa nije rekla."

Slegnula je ramenima. "Odbila je onaj posao u Hamburgu i izvinila se što nas je tako dugo zapostavljala."

"Šta je uradila? Jesi li sigurna, snajka?"

"Tako je rekla."

"Ne brini, Snežo, možda je samo videla kako joj žive tetka i teča, pa poželela i sama porodicu.", Dejan je nežno rekao.

"A to nije mogla da vidi kod nas?", zagraktala je.

Nasmejao se. "Mogla je, al mi nemamo malu bebu, da je podseti šta propušta. Smiri se, ženo, odrasla je devojka.", progunđao je.

"E, kad bi dao Bog da si u pravu, pa da dočekam i praunuke da stavim u krila."

"I ja bih to voleo, ćale.", Dejan je promrmljao.