Ivan je to jutro došao kod njih. "Dobro jutro. Imam jednu fenomenalnu vest i jednu koja vam se i neće baš tako svideti.", rekao je cerekajući se.

Bilo je dva dana pred Badnje veče. Dajana i David su se pogledali. "Da čujemo, tečo."

"Baka ti za Božić izlazi iz bolnice."

Kriknula je, ustala i jako ga zagrlila. "Ti si, tečo, moj Deda Mraz.", veselo je rekla.

Nasmejao se. "Nakon druge vesti, plašim se da ne budem Đavo."

Prevrnula je očima i ponovo sela, pa zapalila cigaretu. Una je bila sa bakama u šetnji, a njih dvoje su spremali božićnu kućicu, želela je da iznenadi tetku, ali je teča naišao u nezgodno vreme. "Pričaj.", David je nasmejano rekao.

"Prvo, hteo sam da te zamolim da ovaj tvoj veliki sto prebacimo kod Dajane, njen je mali, a nas stvarno ima puno."

"Kad god želiš, Ivane."

"Odlično. Moraš dovesti majku na Božić kod nas, moja dolazi na Badnje veče."

David ga je ozbiljno pogledao. "Jesi li siguran? Ne znam da li ću uspeti da je nagovorim..."

"Zato ja hoću.", Dajana je rekla i nacerila se.

"Odlično. Hvala, ljudi, vidimo se.", promrmljao je i otišao.

Odahnula je i zavalila se na kauč. " Dobro je, nije video kućicu."

Nasmejao se, seo do nje i privukao je sebi. "Koliko ovo treba da se hladi?"

Slegnula je ramenima. "Oko dva sata."

Strastveno je poljubio i oborio je na kauč. Bili su nezasiti, nikad im nije bilo dosta onog drugog. Nisu ni čuli kad su se vrata otvorila. "Tata, Dajana...", Una je povikala sa vrata.

David se trgao, ustao sa nje i seo, pomažući joj da ustane. "Hej, lepotice, gde su ti bake?", Dajana je nežno upitala i podigla je u krila.

"Raspremaju se, sad će ući."

"Odlično, sedi ovde sa tatom, da ja stavim kafu.", nežno je rekla i otišla do šporeta. "Jel zima napolju?", upitala je Milevu i Snežu kad su ušle u kuhinju.

"Mnogo, zato smo se tako brzo i vratile."

Spustila je kafe ispred njih, pa donela svoju i Davidovu. "Mileva, imam ogromnu molbu za tebe."

"Samo reci, dete."

Pogledala je u Davida i videla da se jedva suzdržava da ne prasne u smeh. "Znaš da je za tri dana teči Božić, a tetka neće moći ništa da uradi, jer baka izlazi tad iz bolnice. Hoćeš li moći da dođeš i pomogneš mi da sve spremim?"

Uzdahnula je. "Hoću, ali ne dao Bog Ivanu da kaže onoj ludači da sam bila."

Dajana se nasmejala, ustala i poljubila je u obraz. "Hvala ti, divna si. Jel jedna od vas dve ikad pravila onu kuću božićnu?"

"Jesam ja jednom, želiš li da ti pomognem?"

"Bila bih beskrajno zahvalna, jedna je već letela u đubre, samo je pala.", mučenički je rekla.

Sneža je klimnula, ustala i otišla u kuhinju. "Keks ti je odličan, znači da samo nisi dobro napravila belance. Dođi da ti pokažem kako, brzo ćemo ovo završiti."

Dajana je klimnula glavom i otišla. "Dobro je ovo podnela.", David je rekao majci pokazujući glavom na Snežu.

Žena je uzdahnula. "Uplašila se da će Dajana zahtevati prekid svakog kontakta sa njom, retko koja žena bi ovo dopustila, sine."

"Jasmina je mrtva, majko, nema potrebe..."

Mileva se osmehnula. "To znamo mi, ali mogla i takva da joj smeta. Ko je stavio onu tvoju i Jasmininu sliku kod Une na zid?"

"Dajana. Ne želi da Una zaboravi na nju. Čak pravi nešto za nju za Novu Godinu."

Za to vreme su Sneža i Dajana pravile kućicu od medenjaka. "I za tebe imam molbu, Snežo."

Žena ju je pogledala. "Naravno, reci."

"Tražila sam od Davida dve Jasminine slike dok je bila trudna, ali mi je rekao da su sve slike kod tebe."

"Jesu, za šta ti trebaju?"

Uzdahnula je. "Ja obožavam Unu, Snežo, kao da sam je ja rodila, ali ne želim da zauzmem Jasminino mesto. Ima samo dve majčine slike. Želela sam da napravim mali kolaž za njenu sobu, od tri slike. Dve Jasminine i jednu njenu, prvu iz porodilišta."

Ženi su oči zasuzile. "Daću ti, Dajana, ali nisam sigurna koliko će se to Davidu svideti. On je počeo nov život sa tobom i..."

"I Una je tu, kao spona sa prošlosti. Bez obzira na sve nas, ona je najvažnija."

"Ti si stvarno predivno dete. Hvala ti."

"A, ne, bez suza. Ne verujem ni da bi Jasmina želela da non stop plačeš."

Izbrisala je suze i klimnula glavom. "Dobro bi me izgrdila da može. Ona je bila večito nasmejana."

"Onda bez suza."

"Eto vidiš, nije teško.", Sneža je rekla kad su završile.

"Nije uz tebe, eno one moje još u kanti, užas.", rekla je uz grimasu.

Sneža se nasmejala. "Samo si prerano počela sa ukrašavanjem i, kako se nije slepila, sručila se pod teretom."

Dajana se nacerila. "Ko ju je pravio, dobro je i prošla. Godinama sam živela sama i bila skoncentrisana samo na posao, kolače sam jela samo kod majke i bake." Zazvonio joj je telefon i ona se namrštila. "Izvini, Snežo, šef me zove.", promrmljala je i javila se.

"Sad sam video mail, jel se ti zajebavaš sa mnom?", zagraktao je preko telefona.

"Ne, Sale, ne zajebavam se. Ne želim da prihvatim ponudu za Hamburg.", mirno je rekla.

"Kako misliš da ovaj posao radim bez tebe? Ovo što taj Švaba želi možeš samo ti da izvedeš."

Prevrnula je očima. "Ne preteruj. Prvo, baka mi je u bolnici, imala je moždani udar i verovatno će ostati nepokretna, drugo, upoznala sam nekoga i nema šanse da ih ostavim ni na šest dana, a ne meseci."

"Opa, ko je čudotvorac?"

Dajana se nasmejala. "Budalo. David Lukić..."

"Šef, male, ali veoma profitabilne kompanije. Ima i dete, ako se ne varam. Znam ga, mala."

"Onda ti je jasno?"

"Uvek možeš da radiš na daljinu, jednom mesečno obiđeš radove, a ja ću biti tamo i nadgledati. Lovu delimo na pola."

Uzdahnula je. "Želim prvo da razgovaram sa Davidom, kad donesem odluku, javiću ti, važi?"

"Važi, čujemo se.", promrmljao je.

Sneža ju je pogledala. "Hamburg?"

"Mhm, sad mi nudi da radim odavde i da jednom mesečno odem da pogledam radove. Pre dva meseca bih prihvatila oberučke, sad ne želim."

Klimnula je glavom. "Prioriteti se menjaju."

"Zašto si se zamislila, srce?", David je nežno upitao.

Uvukla mu se u zagrljaj. "Zvao me Sale. Želi da odavde radim projekat za Hamburg, a on će biti tamo. Moje bi bilo da jednom mesečno odem da pogledam radove i to je sve."

"To je odlična ponuda, Dajana. Zašto je ne prihvatiš?"

"Ne mogu sama da odlučim o tome, Davide, sad smo u svemu zajedno."

Nasmejao se i slatko je poljubio. "Onda ćemo zajedno ići tamo, taman će i Una da vidi nešto novo. Video sam još onda koliko želiš da radiš na tom projektu."

"To je bilo tad, Davide, sad se plašim da bi me taj posao preokupirao, a ne želim da zapostavim ni tebe i Unu, a ni moje."

"I nećeš, kreni unapred da radiš, pomalo, do jula ćeš sve završiti, a nećeš ni osetiti."

Nasmejala se i nežno ga poljubila. "Za sve nađeš rešenje."

"Mhm, zato me i voliš."

Prasnula je u smeh. "Ne samo zato."

Izvio je obrvu. "Zbog čega još?"

"Zato što si najpažljiviji muškarac na svetu i savršen ljubavnik.", mazno je rekla.

Dohvatio je u naručje i zahtevno je poljubio. Istog trenutka mu je odgovorila, još strastvenije, još zahtevnije. "Tata, Dajana..."

Uzdahnuo je i pustio Dajanu. "Reci, srećice?", Dajana je nežno rekla.

"Gladna sam."

Dajana se nasmejala. "Hajde onda idi da opereš rukice, dok ja postavim sto.", promrmljala je i ustala. Postavila je tri tanjira, escajg, pa donela supu i ćevape na sto. "Rekla si da ti je to omiljeno jelo."

Una se nasmejala. "Obožavam ovo, Dajana, hvala."

Slatko ju je poljubila. "Nema na čemu, jedi.", nežno je naredila i sipala joj supicu.

"Baš je lepa, Dajana."

Nasmejala se. "Ti si najbolje dete na svetu, lepotice."

Na Badnji dan su otišli u njen stan. "Pobogu, Daki, kako je lepa!", Danijela je uzviknula kad je videla kućicu.

"Da nije bilo Sneže, teško da bih uspela, prva mi se srušila kao kula od karata.", rekla je smejući se. "Dobar dan, gospođo Irena, kako ste?", ljubazno se javila, nadajući se da će stara veštica ovog puta biti malo ljubaznija.

"Dobro sam, s obzirom da su me u ovim godinama naterali da dođem ovde.", gunđavo je rekla.

Dajana je duboko uzdahnula. "Beograd je najlepši u ovo doba godine, tetka i teča mogu da Vas odvedu do grada i..."

"Zar zaista misliš da mojim starim kostima prija ovolika zima i Košava?"

Bledo ju je pogledala. "Niste baš toliko stari, a ako Vas noge služe bar upola kao jezik, ništa Vam neće faliti.", rekla je uz smešak.

Njen muž se nasmejao. "Pun pogodak, dete."

Osmehnula mu se. "Hvala, gospodine."

"Dajana...", otac ju je strogo opomenuo.

Pocrvenela je. "Nisam ništa loše rekla, tata. Eto, deka je juče išao u grad i to prevozom, a stariji je od Vas, Irena. Usput, šta si tražio ceo dan u gradu, deko?"

"Sad ću ti pokazati.", rekao je i ustao. Otišao je do sobe i doterao kolica. "Trebaće joj, a ova su udobnija od onih koje bi dobila od socijalnog.", tiho je rekao.

Dajana je progutala knedlu i suze. Srce joj se steglo od tuge u njegovog glasu. "Trebaće joj samo za neko vreme, deko. Sigurna sam da će vrlo brzo biti ona stara.", nežno je rekla.

"Mi smo već matori, dete, teško se oporavljamo, ali sam zahvalan što je živa i želim da joj bude što udobnije."

Ustala je, zagrlila deku i nežno ga poljubila u obraz. "Jedino je bitno da je živa, deko i da će sutra biti sa nama.", nežno je rekla. "Nego, ko je za kafu?"

"Svi smo, ćero."

Otišla je do kuhinje i stavila kafu. Osetila je Davidove snažne ruke oko svog struka, pa ga pogledala preko ramena. "Ako je noge služe upola koliko jezik?", upitao je smejući se.

Nasmejala se. "Jel moguće da ta žena nikad nije raspoložena, jebote? Nikad ne bih rekla da su ona i tvoja majka sestre.", progunđala je.

Nasmejao se. "Sačekaj sutra kad se sastanu, shvatićeš da su u stvari iste.", rekao je smejući se. "Zato i ne pričaju tolike godine."

"Čekaj, zbog čega one u stvari ne razgovaraju?"

Uzdahnuo je. "To niko ne zna, srce. Pričale su preko telefona, malo posle Ivanove i Danijeline svadbe i posvađale se. Keva ništa nije htela da nam kaže, a takođe ni Irena Ivanu."

Prevrnula je očima. "Šta god da je, uopšte nije teško posvađati se sa tvojom tetkom, većeg baksuza nisam videla.", promrmljala je.

Nasmejao se i poljubio je u vrat. "Volim te."

Okrenula se ka njemu. "I ja tebe volim, Davide. Hajde da odnesemo ove kafe tamo, možda šišmiša smiri jedna dobra kafa.", rekla je cerekajući se.

Taj dan je Dajana izistinski uživala. Svi koje je volela bili su tu sa njom, osim njene bake, ali sutradan će i ona doći, pa je uspela da iskontroliše svoje emocije, proguta suze i smeje se kao nikada do tad.