Izvadila je papirić iz džepa, pa pogledala adresu. Mogla je da uzme taksi, ali želela je da prošeta i uživa u snegu. Primetila je da je Zagreb manji od Beograda, ali zaista lep grad. Lutala je uličicama u potrazi za adresom, a onda se našla ispred kapije ogromne kuće sa naznačenom adresom na njoj. "Opa, tetka...", promrmljala je sama za sebe, kad se u tom trenutku zaustavio taksi ispred nje. Iz njega su izašli David i Una.

"Dajana...", zacičala je i poletela ka njoj.

"Otkud vi ovde, lepotice?"

"Ovde živi moj stric, a ti?"

Pogledala je u Davida. "Ivan ti je brat?"

"Da, znaš ga?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "To mi je teča. Mislim da ćemo zajedno biti u gostima."

"Jupiii, to je sjajno.", Una je veselo rekla poskočivši.

David joj je prišao. "Pa, hoćemo li da uđemo?", upitao je nakon što su se samo gledali par trenutaka.

Osmehnula mu se i klimnula glavom. "Hajde."

Una ju je uhvatila za ruku. "Idemo."

"Mislim da ti neće biti lako na ovom odmoru.", David je promumlao iza nje.

Nasmejala se. "Ja mislim da ćemo nas dve baš uživati, Davide.", promrmljala je i pozvonila na vrata.

Tetka je otvorila vrata, a onda ih zbunjeno pogledala. "Otkud vas troje zajedno?"

Dajana joj se bacila u zagrljaj. "Valjda prvo da me pozdraviš teto, sreli smo se u autobusu, a onda i ispred kapije.", promrmljala je i jako je grlila.

Tetka ju je pustila, pa je pogurala unutra. Zatim se pozdravila sa Davidom, pa zagrlila i izljubila Unu. "Ivan nije kod kuće, Stipe spava, a ja sam sad uzela da okitim kuću, sutra je prva adventna nedelja. Kad popijemo kafu moram da krenem sa poslom, a ne znam gde ću pre."

Dajana se nasmejala. "Smiri se, teto, Una i ja ćemo ti pomoći."

Una ju je pogledala raširenih očiju. "Mogu?"

"Pa naravno, ti i ja ćemo da kitimo jelku."

Zacičala je i zagrlila je. "Hvala ti."

Ušli su u dnevni boravak i Dajana je zazviždala. "Vau, teto.", prormljala je. Ogroman dnevni boravak, opremljen moderno i minimalistički, u belo-sivim tonovima. Velika, bela ugaona garnitura, dva mala stočića i dva lejzi bega kraj nje, a pod je krasio ogroman sivo-beli tepih, dok je na suprotnom zidu stajao veliki televizor.

"Sedite vi, sad ću skuvati kafu.", Danijela je promrmljala i otrčala u kuhinju.

Dajana se izvalila na jedan lejzi beg, a Una na drugi, dok je David seo na ugaonu. Pogled mu je zalutao na Dajanu. Bila je u polu-sedećem stavu, opuštena i nasmejana. Prelepih crta lica, punih usana, ličila je na austrokratkinju. Odmerio je njeno telo. Imala je baš sve ono što je voleo na ženi, lepe, oble grudi, uzan struk i dobru zadnjicu. Jedino je bila dosta niža od njega, ali to mu nikad nije predstavljalo problem. "Kako to da se nismo upoznali na svadbi?"

Osmehnula se. "Nisam bila. Imala sam neki seminar u Briselu i nisam stigla da se vratim."

"Pušiš?", upitao je i pružio joj.

Osmehnula se i uzela cigaretu. "Isuviše. Nismo pitali da li smemo ovde, zbog bebe. Šta kažeš da izađemo na terasu, pošto Unu više ne zanimamo?", promrmljala je i pokazala glavom na devojčicu. Sedela je i bez treptaja gledala u neki crtani na televiziji.

"Važi.", promrmljao je.

Izašli su na terasu i oboje zapalili svoje cigarete. "Vau, vidi pogled.", oduševljeno je rekla. Već je počeo da pada mrak, iako je bilo tek četiri popodne, sneg je vejao, a svetla okićenog grada su odavala pravu zimsku idilu.

Povukao je dim i pogledao je. "I više nego čaroban.", promrmljao je.

"Nisam znala da je Zagreb ovako lep grad. Obišla sam skoro sve glavne gradove Evrope, a samo sam Laponiju videla. Ostalo sam sve bila poslovno, ako nisam bila na seminarima, radila sam u sobi.", progunđala je.

"Zašto ti je toliko stalo do posla?"

Slegnula je ramenima. "U svemu što sam radila morala sam da budem najbolja, oduvek. Tako su se nastavnici i treneri otimali za mene, trenirala sam boks, karate, odbojku, isla na takmičenja iz svih mogućih predmeta, faks završila pre vremena i.. Pa, izgleda da sam se negde pogubila u svemu tome.", progunđala je.

"Tvoji roditelji su te forsirali?"

Prasnula je u smeh. "Ne, nikako. Tata je slavio tri dana kad sam rekla da sam našla dečka prvi put sa dvadeset tri godine. Duže je trajalo njegovo slavlje, nego ta veza. On je hteo da izlazimo, viđamo se, a ja za to nisam imala vremena. Mama svaki dan moli Boga za bar jedno unuče, da nađem muža i sredim emotivnu stranu života..."

"Ali ti nemaš vremena."

Uzdahnula je. "Da budem iskrena, više se krijem iza tog posla, jednostavno nisam naišla na nekoga ko bi mi odgovarao, da bih se emotivno vezala."

"Koliko si dala vremena sebi da upoznaš nekoga?"

Pocrvenela je. "Šta je sa tobom?", uzvratila je pitanjem.

"Nisam dozvolio nijednoj da mi priđe bliže, od kreveta. Mislim da Una ne zaslužuje da zbog moje nesmotrenosti ispašta."

"Razumem, mada ne znam ko nju ne bi mogao da voli. Kao med je. Liči na tebe, rekla bih."

Nasmejao se. "Da li to znači da sam i ja kao med?", začikavao je.

Zasmejala se. "Ti nisi više mali." neodređeno je rekla.

Danijela je donela kafu u dnevni boravak i zbunjeno pogledala u Unu. "Gde su tata i Dajana?"

Una joj je pokazala da bude tiha. "Eno ih na terasi. Moraju da se upoznaju da bi se Dajana svidela tati, da joj bude dečko."

Danijela je spustila poslužavnik na stočić, sela, pa pogledala u Unu. "Ko ti je to rekao?"

"Pitala sam Dajanu da joj tata bude dečko, rekla je da mora da mu se svidi prvo i da ne može da mu se sviđa, jer se ne poznaju."

"A jel se tebi Dajana sviđa?"

"Mnogo. Hoćemo li spavati tamo gde smo i prošli put?"

"Aha."

"Može li i Dajana sa nama, biće mesta, molim te.", zacvilela je.

Danijela je ustala, došla do prozora i krišom provirila između zavesa. David i Dajana su se smejali i nešto živo pričali. "U stvari, to je najpametnija ideja, koju sam danas čula. Samo, ne sme Dajana da nas provali, važi?"

Devojčica je prevukla prstima preko usta. "Neću joj reći ni reč, obećavam."

Danijela se nasmejala. "Nisam ni sumnjala."

Uskoro su David i Dajana ušli u sobu. "Napolju je predivno, želiš li posle u šetnju, Una?"

"Ne možemo, tata, obećala sam Dajani da ću joj pomoći da okitimo jelku i kuću. Moramo i naš sprat da okitimo."

"Vaš sprat?"

"Tu spavamo uvek kad dođemo ovde."

"Usput, Dajana, jel ti ne bi bio problem da spavaš sa njima na spratu? Dole više nemam slobodnih soba, da ne spavaš ovde.", rekla je i pokazala na ugaonu. "Ima dve sobe, dva kupatila, kuhinja i mali dnevni boravak."

Dajana se nasmejala. "Naravno da ne bi, teto. Osim ako Davidu ne bih smetala."

Prevrnuo je očima. "Naravno da ne bi."

"Eto i to smo rešili.", Danijela je veselo rekla.

Dajana ju je sumnjičavo pogledala, ali je prećutala. "Una, da li ste ti i tetka pričali o nečemu dok smo David i ja bili na terasi?", radoznalo je upitala kad je Danijela otišla u kuhinju, a njih dve počele da kite jelku.

Una ju je pogledala. "Jesmo, o crtaćima koje sam gledala."

"Samo o tome?", upitala je i izvila obrvu.

"Da."

Nasmejala se i odmahnula glavom. Naravno da je shvatila da je dete slagalo, ali je prećutala, jer je i njoj odgovaralo da provede više vremena sa Davidom. Uživala je u priči sa njim, a i mala Una joj je podizala raspoloženje svojom brbljivošću. "Una, jesi li sigurna da to ide ovde?", mučenički je upitala kad su krenuli da nameštaju lijane po gelenderu stepeništa.

"Jesam, Dajana. Strina to stavlja tu."

"U problemu ste?", David je upitao i izvio obrvu.

Uzdahnula je. "Nikako ne možemo ovo da namestimo.", progunđala je i pokazala zelene lijane u rukama.

Nasmejao se, prišao joj, uzeo lijane i pokazao skrivene vezice. "Ovim se veže."

Pocrvenela je do korena kose. "Hvala.", promrmljala je i deset minuta kasnije su i stepenice bile ukrašene. "Završile smo.", rekla je i ponosno pogledala oko sebe, sve je bilo savršeno. Jelka je takođe bila u belo-sivim tonovima, jedino šareno na njoj su bili lampinjoni.

"Nismo, Dajana. Zaboravili smo ovog Anđela da stavimo na vrh."

Udarila se po čelu. "Ne možemo da dohvatimo nijedna, Una. Idi pitaj tatu da ga stavi.", tiho je rekla. Mislila je da David ne obraća pažnju na njih dve, delovao je zadubljen u neki film koji je išao na tv-u.

"Tata, možeš li da staviš Anđela na vrh, Dajana i ja ne možemo da dohvatimo?"

Zasmejao se, podigao Unu i približio je jelki. "Možeš li?"

"Ne, previsoko je.", zacvilela je. "Podigni Dajanu, ona će moći."

Dajana se zasmejala. "Ja sam preteška, Una, ne može mene podići."

Spustio je Unu, pa je podigao. "Nameštaj.", zarežao je.

Namestila je Anđela i polako je spustio dole. Bila je privijena skroz uz njega i, ako bi bila iskrena, prijalo joj je, mnogo. "Sad smo završili.", promumlala je gledajući ga u oči.

Pustio ju je. "Savršeno je."

Klimnula je, pa pogledala u Unu. "Ima li jelka i za gore?"

"Nema, samo par ukrasa."

Nabrala je nos. "Mogle smo da odemo da je kupimo, šta kažeš?"

"Tata, molim te!", zacičala je.

Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Idemo."

"Samo da se javim tetki.", Dajana je promrmljala i otrčala ka kuhinji. "Teto, Stipe još nije ustao?"

"Nije, malopre sam ga obilazila, još spava."

"Dobro, idemo mi da uzmemo neku malu jelku za gore, zbog Une.", promumlala je kad je tetka pogledala.

"Hajde, lepo se provedite.", nasmejano je rekla.

Obukli su se, pomogla je Uni da se obuje i navuče jaknu, pa se i sama obula i obukla. Una ju je uzela za ruku i lagano su krenuli u šetnju. "Vau, tata, ovde ima puni jelki.", rekla je kad su stigli na Kvaternikov trg.

"I imaju zaštićen koren, neće nam uvenuti.", Dajana je dodala. "Gospodine, možete li nam sačuvati ovu jelku do sutra? Trenutno nemamo prevoz.", ljubazno je upitala.

Dobro ju je odmerio, pa joj se osmehnuo. "Naravno, gospođo."

Klimnula je, pa izvadila novčanik da plati. "Koliko je?"

"Dajana, ja ću."

Prevrnula je očima. "Kao da je bitno, ovo je i moja jelka. Ti ćeš joj kupiti saksiju i zemlju."

Nasmejao se. "Nek ti bude." Platila je jelku, a onda su nastavili šetnju. "Pobogu, Dajana, misliš da ćemo moći sve ovo da ponesemo?", David ju je zapanjeno upitao. Kupili su veliku saksiju za jelku, zemlju i brdo ukrasa. Na kraju je Dajana videla čizkejk u poslastičarnici, pa i njega kupila.

Mučenički je odmahnula glavom. "Nema šanse. Da pozovemo taksi?"

"Ja sam gladna.", Una je zacvilela.

"Pozvaćemo taksi.", progunđala je, uzela telefon i par minuta kasnije je taksi stao ispred njih. Taksista je spakovao njihove stvari u gepek, a onda je Una prva ušla, Dajana je sela do nje, a David kraj Dajane. Osećala je da je hvata drhtavica, zbog njegove mišićave noge uz svoju. Pogledala ga je i videla da i on nju gleda. Brzo je skrenula pogled. Osmehnuo se zbog toga, pa i sam okrenuo glavu ka prozoru.

Ivan ih je dočekao na vratima. "Tečo, drago mi je što te vidim.", Dajana je veselo rekla.

Nasmejao se i zagrlio je. "Takođe, Daki.", nežno je rekao, a onda pogledao u Davida. "Brate, dobro došao."

"Vidi ti njega, sve bolje izgledaš. Neću ni da te pitam kako si, očigledno je da ti bračni život prija.", rekao je smejući se.

Ivan je podigao Unu u naručje. "Vidi ti nje, koliko si porasla. Hajde, Danijela već krši ruke, večera se hladi.", nasmejano je rekao.

Ušli su unutra i Dajana je kriknula kad je ugledala bebu. "Jaoj, kako si mi lep, dođi seki.", nežno je rekla i uzela ga u naručje. "Una, vidi batu kako je lep.", oduševljeno je rekla i pokazala ga curici.

Prišla im je i nežno ga pomazila po ručici. "Mnogo je lep. Nećemo ga uplašiti, zar ne?"

"Nadam se da nećemo.", promrmljala je i nesigurno pogledala u Danijelu.

Nasmejala se. "Nećete, navikao je na gužvu, ne brini."

Klimnula je glavom. "Dobro je.", progunđala je.

"Hajde, sedite da večerate."

Dajana je sela kraj Davida. "Zašto plače?", upitala je kad je Stipe zaplakao.

Danijela je uzdahnula. "Daj mi ga i jedi, ne želi da sediš."

"Tetka, mogu..."

"Samo ti jedi.", promrmljala je i uzela dete.

Sedeli su i večerali, a ona je osećala Davidovu nogu ispod stola kako dodiruje njenu. Verovala je da to radi nesvesno, ali su ti sitni, nesvesni dodiri činili čuda njenom telu, zadrhtala je svaki put kad bi im se noge dodirnule. David je to osetio i dodiri nisu bili ni malo slučajni. Pa, dobro, ova lepotica kraj njega isto oseća, videće šta će im sve to doneti u budućnosti.