"Dajana, hoćeš li ti da me uspavaš?"

Osmehnula se i klimnula glavom. "Hajde, idi na pranje zuba, dok se ja presvučem.", nežno je rekla.

David ju je pogledao. "Ne moraš svaki hir da joj ispuniš, srce."

Nasmejala se. "Zaista mi nije teško da je uspavam, Davide. Hoćeš li nam skuvati kafu, dok ona zaspi?"

Slatko ju je poljubio. "Hoću."

Klimnula je, otišla u svoju sobu, presvukla se u spavaćicu, pa otišla kod Une u sobu. "Jesi li spremna?"

"Jaoj, to je Mini Maus, volela bih i ja da imam takvu."

Nasmejala se, legla, pa je pozvala da legne kraj nje. "Kad se vratimo u Beograd, odvešću te da sama izabereš kakvu hoćeš, dogovoreno?"

Zaklimala je glavom. "Dogovoreno. Hoćeš li da mi ispričaš priču?"

Dajana ju je zagrlila, pa počela da joj priča priču. U jednom trenutku su obe zaspale. David se namrštio kad ni posle pola sata nije izašla iz sobe, pa se uputio tamo. Osmehnuo se kad ih je ugledao kako zajedno spavaju na sredini kreveta, ugasio svetlo, pa se skinuo i legao kraj Dajane. Prebacio je ruku preko nje, obe ih zagrlio i zaspao i sam.

"Šta je bilo?"

"Čudno mi, od ručka nisu silazili dole, Ivane. Da li da odem da vidim jel sve u redu i žele li da večeraju?"

Slegnuo je ramenima. "Idi, ali mislim da su oni sad u fazi stvaranja porodice, Daco."

"Bilo bi lepo, zar ne?"

Klimnuo je. "Bi, iako mi sve deluje malo prebrzo."

"Ali se lepo slažu."

"Da, ali ne zaboravi da ona i dalje ima ponudu za Hamburg."

"Snajka mi kaže da je odbila, zabrinuta je što ne zna šta se dešava."

"Rekla si joj?"

"Ne, ali sam joj rekla da je sve u redu i da ne brine. Idem da vidim hoće li večerati.", promrmljala je i krenula na sprat. Namrštila se kad je videla dve šolje pune kafe i laptop upaljen na stočiću, a još više kad Dajanu nije našla u sobi. Krenula je polako ka Davidovoj i Uninoj sobi i privirila unutra. Raširila je oči kad ih je videla kako zajedno spavaju, sklupčani jedno uz drugo. Okrenula se, tiho izašla, pa sišla dole. "Spavaju."

"U devet sati?"

"Aha, svi zajedno u sobi. Daki je zagrlila Unu, a David obe i spavaju."

Ivan se osmehnuo. "Mislim da je najzad neko uspeo i tvoju sestričinu da osvoji."

Dajana se probudila u sred noći i osmehnula se kad je videla Unu kraj sebe, a Davidovu ruku prebačenu preko njih dve. Malo se promeškoljila, lepše se namestila i ponovo zaspala. "Ustajte, lenjivice, kafa je gotova, a i doručak je na stolu."

Otvorila je oči i pogledala ga. "Neko nam je bio vredan od jutros.", promrmljala je.

"Mogu li da ostanem i gledam crtani još malo u krevetu?"

Dajana ju je slatko poljubila u obraz. "Možeš, dok mi popijemo kafu. Idem da se umijem i dolazim.", progunđala je, ustala iz kreveta i otišla u kupatilo povezano sa njenom sobom. "Ne pamtim kad sam ovako spavala.", zadovoljno je rekla kad je sela kraj njega na kauč.

Privio ju je uz sebe i strastveno je poljubio. "Ni ja, srce."

Uzela je šolju, zapalila cigaretu i naslonila se na njegove grudi. Nežno su se mazili i pili kafu, kad joj je zazvonio telefon. Namrštila se i javila se. "Hej, mama."

"Sine, baka je u bolnici, kad možeš krenuti za Beograd?"

"Polako, mama, smiri se i reci mi šta se dogodilo?"

"Imala je moždani udar. Nisam mogla da javim tetki, ne znam kako bih joj rekla."

"Ne brini, mama, ja ću. Smiri se, prvim avionom ću nazad.", promrmljala je i spustila slušalicu. Osećala se kao da se sve vrti oko nje i urušava. Obožavala je svoju baku, ona i deka su joj pružili predivno detinjstvo. "Moja baka je imala moždani udar, možeš li nazvati aerodrom...", krenula je, ali su joj barijere popustile i rasplakala se.

Jako ju je zagrlio. "Ne plači, rezervisaću nam karte i..."

Odmahnula je glavom. "Više od svega bih volela da ideš sa mnom, ali to nije situacija u kojoj bi trebalo Una da se nađe, Davide. Mama je izbezumljena, sigurna sam da ni tati nije ništa bolje i da će sve pasti na mene, Davide. Vratiću se..."

Una je izašla iz svoje sobe i pogledala je. "Zašto plačeš, Dajana?", zabrinuto je upitala.

Uzdahnula je, izbrisala suze i podigla je u krila. "Moram nazad za Beograd, srećice, moja baka je u bolnici i mnogo je bolesna."

"Odlaziš? Hoćemo li se opet videti?"

Nasmešila se kroz suze i slatko je poljubila, pa je jako zagrlila. "Poneću samo malo stvari, sve ostalo ću ostaviti ovde, pa ćeš biti sigurna da ću se vratiti, lepotice. Biću tu do Božića, da zajedno sa Stipom otvaramo poklone, važi?"

Klimnula je glavicom. "Čekaću te."

Osmehnula se i jako je stegla. "Moram da idem da kažem tetki, lepotice, hoćeš li pomoći tati da nazove aerodrom?", nežno je upitala, pa je spustila na kauč kad je zaklimala glavicom i otišla dole.

"Zaboga, Daki, šta ti je?", Danijela je izbezumljeno upitala kad ju je videla.

Pogledala je u Ivana, pa opet u tetku. Uzela je Stipu od nje, znala je koliko je tetka vezana za majku i uplašila se da ga ne ispusti, ukoliko joj pozli. "Baka je u bolnici, teto, imala je moždani udar.", prošaputala je.

"Ne, ne, juče sam se čula sa njom. Grešiš, Daki."

Ivan ju je zagrlio i počeo nežno da je mazi po kosi. "Smiri se, dušo, rezervisaću karte..."

"David je već rezervisao za mene, tečo, ne možete voditi Stipu tamo po ovoj zimi."

Danijela ju je pogledala. "Moram da idem da vidim mamu, Daki. Ostani ti ovde sa njima, kad joj bude bolje vratiću se."

Dajana ju je pogledala. "Teto...", krenula je, pa duboko uzdahnula. "U redu, idi ti, ja ću voditi računa o teči i Stipi, ne brini.", promrmljala je i pomolila se Bogu. Kako će ona zaboga voditi računa o svemu?

Ivan joj se osmehnuo, pa pogledao u ženu. "Hajde, idemo da se spakuješ.", promrmljao je i poveo je ka sobi, a Dajana se popela na sprat sa Stipom u rukama.

"U pola tri imaš avion."

"Ne idem ja, Davide. Tetka želi da ide da je vidi."

Una ju je pogledala. "Stvarno ostaješ?", veselo je upitala.

"Una...", David je zarežao.

Poljubila ga je u obraz, pa pogledala u Unu. "Stvarno ostajem.", nežno je rekla.

Bacila je pogled ka ocu, a onda je zagrlila. "Ja se radujem što ostaješ."

Osmehnula se, uzela je za ruku i povela je ka kauču. "I meni je drago što ostajem sa tobom, lepotice."

"Ali?", David je upitao.

"Nikad nisam brinula o bebi, detetu i dva muškarca, Davide.", mučenički je rekla. "Druga stvar, ja nemam pojma kako će se oni snaći. Svi odreda su, pa..."

"Emotivni?"

"Isuviše, a neko mora biti hladne glave.", promrmljala je.

"Ti si sve samo ne hladna, srce."

Osmehnula se. "Ali sam naučila da reagujem bez panike i emocija Davide. Ne smem ni da zamislim kakav je haos kod kuće."

Nežno ju je povukao na grudi i slatko je poljubio u kosu. "Biće sve u redu, Dajana.", nežno je rekao.

Ivan i Danijela su došli gore. Danijela je uzela Stipu i jako ga zagrlila. "Brzo će mama, ljubavi moja. Slušaj tatu i seku, važi?", kroz suze je upitala.

Dajana je ustala i zagrlila je. "Ne brini, teto, biće sve u redu, obećavam. Znaš da ću ga čuvati. Hoćeš da skuvam kafu, pre nego što krenete, ima još vremena do poletanja."

Danijela je klimnula glavom, a Dajana je otišla u kuhinju i stavila kafu, pa pozvala majku. "Kako je baka?", upitala je kad se ova javila.

"Ne znamo ništa, sine. Tata još nije došao iz bolnice."

Duboko je uzdahnula. "U redu, mama. Slušaj me, tetka će doći, ja ću ostati da čuvam Stipu i pomognem teči."

"Dobro, sine, ali trebali ste svi doći, šta ako..."

Prevrnula je očima. Njena majka je uvek mislila na najgore. "Neće, mama, baka je jaka žena, ozdraviće. Moram da idem, zvaću te malo kasnije.", nežno je rekla u spustila slušalicu.

Donela je kafe za stočić, sela, pa podigla Unu u krila. "Šta je bilo, lepotice?"

"Ne želim da budeš tužna."

Slatko ju je poljubila u obraščić. "Pokušaću, obećavam. Teto, čim dođeš tamo idi u bolnicu i javi mi, molim te."

Zaklimala je glavom. "Hoću, Daki. Znam koliko ti je važno da budeš tamo, hvala ti za ovo."

Dajana je pocrvenela. Bilo joj je važno, ali se nije ni bunila što ostaje. Želela je da ostane uz Davida. "U redu je, teto, samo nemoj da brineš i za nas i redovno mi javljaj kako je baka.", nežno je rekla.

"Hoću, ne brini. Vreme je da krenemo, Ivane. Daki, jesi li sigurna..."

Nasmejala se. "Prestani da brineš, vidimo se kad se vratiš.", promrmljala je, zagrlila je i poljubila, pa uzela Stipu od nje.

Ponovo je poljubila dete i Dajanu i krenula ka vratima. "Brzo se vraćam, Dajana."

"Ne brini, tečno, David i ja ćemo ga paziti."

Ivan je klimnuo glavom i poveo svoju ženu ka izlazu. "On je već zaspao, uživa kod tebe.", David je tiho rekao i pokazao glavom na Stipu.

"Idem da ga spustim, posle moram da vidim šta ima tetka u frižideru, da spremim ručak. Kakva god da sam kuvarica, žao mi je, moraćete jesti.", progunđala je i odnela dete u sobu. Nežno ga je spustila na krevet, zaštitila ga da ne padne, pa se okrenula i sudarila se sa Davidom. Podigla je glavu i pogledala ga. Spustio je usne na njene i željno je poljubio. Tiho mu je zacvilela na usnama, zagrlila ga i uzvratila mu.

"Tata... Vi se ljubite.", Una je ciknula.

"Ššš, budi tiha, probudićeš Stipu, pobogu.", David je promrmljao i pogurao je van iz sobe.

Dajana je izašla za njima i tiho zatvorila vrata. "Jeste li vi sad momak i devojka?", ozbiljno ih je upitala kad su seli na kauč, a ona stala ispred njih.

Dajana i David su se pogledali. "Jesmo, Una.", promrmljao je.

"Too! Znala sam da će ti se svideti, ti si najbolji tata na svetu!", veselo je rekla i uskočila mu u krila.

"Una, molim te, budi tiha, treba da spremamo ručak, a ako probudimo Stipu, ostaćeš gladna, bojim se.", Dajana je rekla uz grimasu.

David se nasmejao, privukao je sebi i slatko je poljubio. "Pomoćićemo ti Una i ja, važi?"

Una je zaklimala glavicom. "Sve što treba, Dajana."

Povukla je sebi i zagrlila je. "Al smo ozbiljni.", nasmejano je rekla.

"Dajana, kako će Danijela do Kragujevca?"

"Jebote, o tome niko nije razmišljao. Moram nazvati tatu, naćiće joj neki prevoz."

"Sačekaj da prvo pozovem ćaleta, možda će moći da je odveze."

"Hvala ti.", prošaputala je.

Osmehnuo se, uzeo telefon, pa okrenuo oca. "Molim?"

"Ćale, šta radiš?"

"Ništa, sine, sedim sa majkom i Snežom. Ti?"

Uzdahnuo je. "Razumem te.", promumlao je i zasmejao se kad se i otac nasmejao. "Slušaj, imaš odličan izgovor da to ne slušaš bar dva dana."

"Samo reci, na sve sam spreman.", šaljivo je rekao.

"Dajanina baka, a Danijelina majka je u bolnici, imala je moždani udar, možeš li sačekati Danijelu na aerodromu i odvesti je u Kragujevac?"

"Kako ne mogu, sine, pobogu. Prenesi snajki da ništa ne brine, ako bude trebalo povućiću neke veze da je prebace ovde na VMA, bar znaš da ja svugde imam prijatelje."

"Najbolji si, ćale. Dijana sleće u pola četiri."

"Ne brini, biću tamo. Kako je Una?"

"Sad su otišle da vide šta ima u frižideru, da spreme njih dve ručak."

"Dobro, sine, poljubi ih obe u moje ime, idem da se spremam.", rekao je i spustio slušalicu, a onda pogledao u ženu. "Moram na aerodrom po Danijelu, majka joj je u bolnici, obećao sam Davidu da ću je odvesti u Kragujevac."

"Bože dragi, nadam se da će joj biti dobro. Upoznale smo se na svadbi, divna i vesela žena. Idi, pomozi, kad već možeš."

Klimnuo je glavom i otišao u sobu, spakovao je dve trenerke i dukserice, pa ponovo izašao. Poljubio je ženu u čelo, pozdravio se sa Snežanom i otišao. "Danijela, dete..."

"Čika Dejane, odakle vi ovde?"

"David me je zamolio da te sačekam i odvezem u Kragujevac. De, de, ne plači, biće prija dobro.", nežno je rekao, zagrlio je oko ramena, pa je poveo. "Pričaj mi o novoj snaji."

Danijela se nasmejala. "Ona je moje mezimče, čika Dejane, nisam sigurna da sam kompetentna da ti pričam o njoj, ali bolje i lepše od nje nema."

"Ako je na tetku i baku, u to ne sumnjam ni malo.", nasmejano je rekao i zadovoljno primetio da joj je skrenuo misli sa bolesne majke, dok mu je pričala o Dajani.