Tvoje srce je oblikovano od gline, a
telo ti je porcelansko

Mada, glina pod toplotom popušta jer je u toploti sačinjena
pa mora ostati
hladna
i zato ne dopuštaš srcu da se zagreje
jer u tom slučaju ono bi se raspalo

A porcelan je krhak, lako se razbije
i na njega treba paziti
jer sve što je potrebno je
jedan dodir
nehotice da te gurnem previše, i to je dovoljno da se ti razbiješ u komadiće

Glava ti je uvek bila staklena, dok ti je mozak od kamena

Jer staklo je providno i svi vide šta je unutra
i svi misle da je to dovoljno iako mi vidimo samo ono sto je
površno
samo ono sto nam
ti dozvoliš
ostalo je pod kamenom

A za razliku od gline i porcelana
kamen je
čvrst
i ne da se nikako
bilo da je zima ili kiša ili leto puno sunca
kamen uvek stoji
i samo ti znaš šta je unutra

Na sve to bih mogla da dodam kako ti je kosa od svile, a oči od dragog kamenja
Te kako se nekada nasmeješ i pokažeš osmeh sačinjen od perli
ali moram stati
jer ne smem pokušavati da te prokljuvim
niti da te napravim

Ti nisi materijalna, vec onozemaljska, pripadaš samo univerzumu i nikome više
Kako onda da te poredim sa materijalima
i prirodom
i svime što smo pronašli
kada to nikada neće biti dovoljno
a ni tačno

Ti si kosmos.