U prošlom delu- --"To je..."-počinjem pa zastajem jer nemam pojma šta sam htela reci "Oh, dodavola, odkad stojiš tu?"

Posle vekova i vekova čekanja, konačno idemo dalje.

~~~~

"Nekoliko minuta. Bio sam u kupatilu kad si ušla . "-govori potpuno opušteno.

Zar ima svoje lično kupatilo? Blago njemu.

"Oh."-kažem samo.

Glupačo.

"Imam i ja jednog takvog, nažalost."- čujem da govori ali me trenutno ne zanima.

"Zašto si me zvao ovde? "-govorim u isto vreme,prekrstim ruke i odlučujem da se pravim da se ništa nije desilo.

"Možda si negde videla moju sliku ili tako nešto. "-kaže sad dižuci pogled na mene.

"Št-"- treba mi tren da shvatim o čemu priča -"Oh, ne,nisam. Prvi put u životu sam te videla tu ispred kancelarije. Prisluškivanje tudih razgovora je nepristojno, inače . "

"Gladan sam. Donesi mi nešto da jedem."- odgovara a ja se mrštim kad shvatam da to nije odgovor jer nema nikakve veze sa onim što sam ja pričala  . On se odaljava od stola i odlazi do police pa , bar tako izgleda,  razgleda šta ima na njoj.

"Mene si čekao da bi jeo? "-mrmljam sebi u bradu ali kladim se da me je čuo .

"Imaš još dvadeset minuta do kraja pauze. "

On izgleda ignoriše apsulutno sve što ja izgovorim. Budimo iskreni, i sama bih sebe ignorisala da mogu, ali opet.

"I iznesi ovo smeće  napolje. "-sad pokazuje na buket na stolu dok ja samo zurim u njega a utroba mi se za to vreme diže u usta.

"Nisam. Ti.Ja.Rob. "-govorim kroz stisnute zube.

Nekome je izgleda za danas dosta. Taj neko sam ja, ako nije jasno. Ponekad, ali samo ponekad sam se pitala kad će moja brzopletost da mi dođe glave.

Dobila sam odgovor na to pitanje, zar ne?

Pogleda me onim tiraninskim pogledom koji sam zaboravila, do sad.

"Nisi? E, pa onda se smesti udobno i gledaj kako mi slucajno izlece istina pred svima koje poznaješ. "-krece ka vratima.

"Ubicu te."-režim ili je možda bolji opis cvilim.

"Rekla si nešto? "-pogleda me preko ramena, mrtav ozbiljan.

"Da ,jesam. 'Šta ti se jede?' "-

Nasmeje se, tako da na tren moje jadno romanticno telo bude prevareno i srce mi poskoci u grudima. A onda se razum ubacuje, shvatajuci ko je ispred mene.

To je bio jedan čudan  trenutak, zaista. Ali prolazi brzo, hvala svim svecima .

"Kreci, šta cekaš? "-cujem kao iz daljine.

I shvatam da nisam čula odgovor na pitanje šta mu se jede iako je vrlo moguće da je odgovorio.

Požurim do stola, po buket, a onda izjurim iz kancelarije.

Dobrodošli u moj život. Ili bolje reci pakao od istog.

*
"Pričaj.  "- čujem  iza leđa . "Baš me zanima. "

Upravo sam provela pola svog radnog vremena vodajući direktora okolo ,upoznavala ga sa svima na našem spratu . Mogla bih ,da sam optimističnija, reci kako bar nisam ceo dan kopirala papire, ali ovo je mnogo napornije. Lik je pun pitanja na koje nemam odgovor osim ako ne želim ispasti izdajica , poput onog 'A  zašto otvaraš taj prozor? ',  ili poslednjeg: 'Zašto su samo ta vrata zatvorena ?'

Uzdišem jer nisam sigurna da je ovo u opisu mog posla. Doduše, sigurna sam da nisam potpisala ništa vezano za izigravanje vodiča.

"Pa, mislim, to je nešto kao nepisano pravilo."-mrmljam preko volje. "Kada su vrata otvorena, slobodno se ulazi i izlazi, radimo to po ceo dan : prenosimo poruke, usput se šalimo, pravimo planove i dogovaramo se oko posla."

U prevodu : dangubimo .

"Aha."-

"Kada se vrata zatvore,to znači  da se unutra trenutno nešto radi. Logika. Zatvorena vrata su kao ogromni znak 'zauzeto'"-

"Posao ili zadovoljstvo? "-

"Necu odavati svoje kolege direktoru. Nisam šlihtara ni drukara. Tako da necu odgovoriti na to glupo pitanje. "-mrmljam tiho moleci se da me nekim čudom  ne čuje pošto se ugrizem za jezik .

"Da li si me to upravo nazvala glupim? "-naravno da je čuo . Lik definitivno ima zle super moći .

Skrećem za ugao, ka poslednjoj kancelariji  : mojoj kancelariji.

"A tu li si! ?"-brzo pokazujem Nini, koja izgleda kao da je spremila nekoliko tretmana mučenja za izvlačenje informacija , iza sebe. Ona, hvala Bogu, shvata taj znak i ispravlja se brzo nameštajuci kosu.

"Dobar dan, direktore"-govori trudeci se da zvuci profesionalno.

O, definitivno je bolja glumica od mene . Možda nju može da uzme da mu glumi devojku?

"Ćao, Nina. "-govori ovaj prijateljski "Kako si?"

"Veoma dobro, gospodine. Kako ste vi? "-odgovara ona naslanjajući se na okvir vrata.

Samo što ga promaši i zamalo se razbija na pod jedva se zadrzavajuci na nogama. Zbog cega ja prasnem u smeh.

"Da li si dobro? "-pita je direktor pošto meni upućuje jedan 'nije smešno' pogled.

"Da,da,jesam."-govori Nina izgledajući posramljeno pa mi je žao što sam se nasmejala. "Samo sam smotana. Hoćete ući ili idete dalje? "

"Ulazimo. "-kažem ja pa sačekam da njih dvoje uđu "Oh, moram do toaleta ,odmah se vraćam. "

Uopšte ne moram u toalet, samo hoću malo da odmorim dušu  i nadam se da će ga Nina zadržavati dovoljno dugo da stignem da rezervišem kartu za Autraliju .

"Ćao Ali. "-dobacujem prolazeci pored kancelarije "Ćao, Sem. Gde nam je Teo?  "

Njih dvoje mi se javljaju i dobace nešto o tome kako Teo zabušava pa se nasmejemo svo troje pre nego što ja ulecem u toalet. Prvo proveravam ima li ikoga unutra a onda lupim sebe snažno po čelu.

"Idiot.  Ti si idiot. Eto šta si."-govorim sama sebi a onda uzdišem i naslanjam se na zid. "Hoće li se ovaj prokleti dan ikada zavrsiti? "

Ne mrdam narednih deset minuta, razmišljajući o tome kako sam došla do toga da se krijem po toaletima ali ne zaključujem ništa što već nisam znala, mislim na to da sam budala i retard.

Otvaram vrata kako bih izašla odavde i otišla da se krijem negde drugde i skoro nalećem pravo na Karlingtona.

"Tu si. "-kaže a ja se okrećem i krećem ni sama ne znam gde. "Mislim da sam shvatio tvoju priču o mački. "

Zastajem i okrećem se ka njemu sumnjicavo.

"Da li si me čekao 15 minuta ispred vrata da mi kažeš to? Takođe, nemam pojma o čemu pričaš. "

"Ne,čekao sam pet. I plašiš se muškaraca. "

Mrštim se.

Kakve to veze ima sa mačkom?

"Kojom si logikom od mačke došao do toga?Ti si...veoma veoma poremećen čovek. "

"U pravu sam zar ne?"-ignoriše, opet, moje reči i tera po svome. "Plašiš se?"

"Plašim? "-ponavljam za njim samoj sebi zvuceci izveštačeno "Ne plašim te se. "

"Nisam rekao. ..."-počinje ali ja sam već u svom elementu laganja pa ga ne slušam već mu zabadam kažiprst u kravatu zbog cega se on pomera unazad iz nekog razloga.

" Imala sam ja duplo veće muškarce od tebe dok si ti još pišao u prašinu, znaš. "

Odakle sam ,dođavola, tu glupost izvukla?

"To nema apsolutno nikakvog smisla budući da sam stariji od tebe. "

"Ti znaš da nema smisla,baš ima smisla. "-mrmljam i okrećem se ponovo "Ostavi me na miru idem da radim. "

"Ideš u pogrešnom pravcu. "-dobacuje za mnom.

Genije.

Okrećem se ponovo i marširam nazad. 

"Začepi. "- govorim dok prolazim pored njega iako ništa nije rekao "Namerno sam to uradila. "

Uopšte se ne plašim muškaraca, da se zna. Ali ovaj lik počinje ozbiljno da me zabrinjava sa svim tim njegovim vudu paranormalnim znanjem i informacijama koje poseduje o meni.

*

A/n

Kakav retardiran nastavak,a? XD

Izvinjavam se što ste ga toliko čekali uopšte nemam inspiracije niti vremena išta da pišem, nadam se da razumete.

Nećemo mračiti sada ovuda a ja ću se potruditi da što redovnije izbacujem nastavke.

Hvala na pažnji. Specijalna.