Pretpostavljam da već možete pretpostaviti moje misli i očekivanja tojest strepnju od budućnosti u tom malom kratkom vremenskom periodu za koji sam stigla od svoje kancelarije do kancelarije direktora.

U slučaju da to ne možete ili vas pak mrzi da razmišljate o tome podelicu ih sa vama.

Dakle, osim onih očekivanih poput 'ubicu se','mrtva sam',i 'Bože pomozi' javljaju se i neke poput 'Dora će me katapultirati na Alfa Kentaur' ,na primer.

Možda zvuči sebično,jer tako zapravo i jeste, uopšte se nisam setila druge strane sve dok nisam čula njen tojest njegov glas .  Naravno, mislim na mog izmišljenog dečka za kojeg se ispostavilo da nije izmišljen ali da mi nije dečko ,naravno. Više sam se mučila pitanjima kojim lažima da se izvučem iz ove situacije.

E tad sam se podsetila da ću biti izgrđena, održaće mi se lekcija o laganju a onda ću i otkaz dobiti.

Takođe nisam ni pomislila na to koliko sam sranje čoveku napravila.

Šta ako je oženjen?

Neću moći da živim sama sa sobom zbog nepravde kojoj sam ga izložila. Moraću da lažem o njegovom divnom karakteru i prelepoj duši da bih se iskupila za ovo ceo život, možda i nekoliko života.

A, šta ako je neki perverzni matorac?

Ili robovlasnik?

Šef mafije?

Ubica lažljivih devojaka?

Tu su naravno još i one sporedne ,usputne misli. Misli poput 'Povraticu'  i 'Zbog ovoga su sekretarice na lošem glasu'  i eto nas kod onog dela gde se moj izmišljeni stvarni dečko koji mi ustvari nije dečko i ne bi trebao da postoji pojavljuje.

Uspevam nekako da namestim neki nervozni osmeh iako se osećam pomalo kao da sam slučajno upala u neku drugu dimenziju a onda Kler skače na noge i privlači nam pažnju pa se okrećem ka njoj i shvatam da me strelja čudnim pogledom koji ,između ostalog, sadrži u sebi apsolutnu mržnju.

"TI si Džordžia?Zašto mi nisi rekla! ?"-pita me optužujućim tonom sada pokušavajući da me tim pogledom ubije.

"Kloi. "-ubacuje se lik te se ona okreće ka njemu - "Možeš li da se podbrines da gospođici Nikson i meni niko ne smeta narednih, recimo, pola sata? "-

Zbog upitnog završetka rečenice shvatam da se meni obraća pa ga pogledam blentavo.

Plus, tako je ljubazan.

I mlad.

"Pola sata.Da. "- govorim te se ispravljam shvatajući šta govorim. -" Mislim. ...Ustvari. ...Ne..."-

"Dakle,sat vremena. "-'pomaže' mi pa se nasmeje u Klerinom pravcu jednim osmehom od kojeg i meni zadrhte kolena a meni čak nije ni upućen.- "U redu,Kloi ?"-

"U redu gospodine. Naravno, gospodine. "-govori ova izgledajuci kao da će svakog trena da se onesvesti, zbog Čega bih se ja nasmejala da mi sekund kasnije nije uputila jedan 'Iskopacu ti oči ovom prokletom turpijom života mi mog'  pogled.

Direktor, nisam sigurna kako drugačije da ga nazovem u svojim mislma, se pomera u stranu i pokazuje mi da uđem u kancelariju, što ja i uradim koristeći priliku da ponovim sve molitve koje znam.

Želim da dobacim Kloi, ne KLER kako sam bila ubeđena da se zove,da zove neko pojacanje, policiju, vatrogasce, FBI,NASA-u, UNICEF, mrtvacnicu, ma bilo koga da me traži ukoliko ne izađem  živa za pet minuta.

Odustajem od te ideje jer bi Kloi pre verovatno doprinela tome da moje telo nikada ne bude pronađeno.

A onda me strefi poput srčke kada opet vidim muškarca ispred sebe jer izgleda potpuno isto kao moj izmišljeni dečko. Iznova ponavljam sebi pitanje kako je ovo moguće?

Koje su šanse da je ovo sve samo igra slušanosti?

Oh,i zašto baš meni?

Da li se moje laži nekom magijom ostvaruju?

Da li sam u prethodnih mesec dana postala neka vrsta totalno bezveze superheroja?

I o čemu ja sad to trenutno dođavola razmišljam?
Direktor je u nekom trenutku seo za sto i sada pročišćava grlo trgnuvsi me iz neke glupe maštarije u kojoj je sudbina sveta u mojim rukama.

Nije ni čudo što mi Dora drži propovede o previše bujnoj mašti.

"Tako mi je veoma apsolutno žao. Izvinjavam se milijardu puta, tako mi svega nisam to namerno uradila. Čak nisam ni znala da ste stvarni, bila svak ubeđena da sam izmislila ime. Molim vas oprostite mi!"-ućutim budući da sam ostala bez daha ,a čak nisam ni bila svesna da sve to govorim naglas sve dok nisam osetila potrebu da udahnem vazduh kako se ne bih ugušila.

Takođe sam se i naklonila.

Ja sam retard.

Ispravljam se nesigurno osećajući se kao najveći idiot u vasioni, a lik ćuti sve vreme nije mi čak ni odgovorio. Zurim u pod ne znajući šta da radim.

"Ovaj...Da li sam otpuštena? "- pitam svoja stopala ali ni ona ni direktor mi ne daju odgovor.

Da lik nije naprasno onemeo?

Ili smišlja najokrutniju moguću kaznu koja uključuje odsecanje jezika, vezivanje za rep konja ili pacova u vreloj metalnoj kanti?

"Gospođice Nikson, molim vas sedite. "-progovori konačno zvuceci prijateljski, zbog Čega se nasmejem pomalo histericno dok sedam na ivicu stolice.

"Ne možete da me otpustite. "-govorim pa se opet nasmejem, nisam sigurna da li mi je otkaz trenutno najveća briga ali to mi jedino pada na pamet da kažem posle cele one scene sa klanjanjem. Kao da nisam dovoljno ispala čudak.

"Ne mogu, zar ne?"-govori ljubazno te se usuđujem da ga pogledam  , upravo prekrsta ruke ispred sebe na stolu gledajući me potpuno mirno.

"Videla sam ono obaveštenje o preuzimanju ,u njemu je naglašena garancija da će svi zaposleni zadržati svoja radna mesta godinu dana od datuma preuzimanja. "- govorim pitajući se samu sebe da li sam ovo izmislila ili ne.

Direktor klimne glavom -"Tako je."-kaže a izraz lica mu se ne promeni ni za nijansu.

"Znači, nisam otpuštena. "- zakljucujem.

"Nisi."-potvrđuje a ja osetim neverovatno olakšanje.

"Hvala vam. Vi ste jedna divna osoba. "-brbljam ustajući sa stolice i nasmejem se zahvalno a onda se tek setim zašto sam zapravo ovde te brzo dodajem obracujući se nevidljivoj tački pored njegovog levog uveta : -"I odmah ću svima reci kako sam slagala što se tiče našeg odnosa, iako nisam to namerno uradila. Možete li to da zamislite? Pre deset minuta sam saznala da ustvari zaista postojite. "

"Upravo sam hteo se hteo nadovezati za to."-zbog nečega u njegovom glasu se refleksno ispravljam a stomak mi se veže u cvor osećajući promenu  'klime' te shvatam da se neću izvući tako lako.

"Otpuštena sam ustvari, zar ne?"-zaključujem zbog toga te dodam optužujućim tonom :-"Lagali ste. "

Budući da je lik ponovo naprasno onemeo usudim se da ga pogledam u lice želeći da mu vidim reakciju a onda zamalo ustuknem unazad zbog iste.

Lik se smeje. Zbog Čega mi kolena zadrhte.

To nije onaj osmeh od malopre koji je uputio Kloi, ovo je drugi osmeh. Osmeh koji govori 'Sve mi je ovo zabavno jer volim da maltretiram ljude.Ja sam ustvari gad i, da,jesi otpuštena. '

"Ja ne lažem. "-naglasi oštro  a ja naslućujem ono što je hteo garant dodati kada napravi veoma kratku pauzu '...za razliku od nekih ovde prisutnih'  te nastavi:-" Doduše, možda bih trebao u ovom slučaju, kao lekciju. "

Osećam kako mi se sva krv povlači iz lica jer izgleda kao da će da me baci u jamu bez vode i hrane usred pustinje.

"Bojim se da nisam ni blizu toliko maštovit ,niti okrutan da bih uradio tako nešto. "

Nešto mi govori da jeste, iako opet deluje prijateljski, imam veoma loš predosećaj.

Čovek me ,iskreno, pomalo zabrinjava. Previše brzo menja raspoloženje da bi to bilo normalno.

"Sedite, gospođice Nikson. "-pokazuje mi na stolicu pored mene ljubazno .Pa,u svakom slučaju moram to da uradim inače ću se uskoro srušiti na pod.-"Želim da čujem SVE o tome kako ja do danas nisam postojao. "

Imam li izbora osim da kažem istinu? Verovatno imam,ali odlučujem se za nju.

Znate zašto? Zato što 'će te istina osloboditi. ".Pa, bar bi to u teoriji trebala da uradi.

A i danas ne smem da lažem, obećala sam.

Svemir se definitivno urotio protiv mene.

*

A/n:  Prvo -izvinjavam se zbog kašnjenja nastavka, watt se urotio protiv mene i zbog nekog razloga mi obrisao sve iz drafta jer je zao poput svemira prema Džo.

Drugo- hvala svima koji čitaju,  ostavljaju prelepe komentare i podržavaju ovu priču veoma mi znači i inspirišu me da dajem sve od sebe dok pišem .

Posebna zahvalnica mojoj SidnyMedison koja me maltretira bez prestanka za njenog Mitu i zbog koje nisam poludela i razbila telefon već uzela i iznova sve odkucala .

Ukoliko ima grešaka, naravno da ih ima, ja se izvinjavam ali ne pada mi napamet da ih ispravljam dok ne završim celu priču. Tako da ih ili ignorišete ili hejtujte, na vama je.

Specijalna. ❤