"O, Bože. "-mrmljam preplašeno zureci kroz staklo. "Ne."

"Šta je to ,koji moj ,bilo!?Zašto si dođavola viknula! ?"-cujem da Dimitri govori pošto ispsuje sve po spisku, ali ignorišem dok otkopcavam panicno pojas.

Hvatam se za bravu i krecem da otvaram vrata kad se Dimitri bukvalno baca preko mene i povlaci ih nazad.

Tren pre nego što ogromni kamion proleti pored njih.

Pri tome se, o kako savršeno , bacio preko mog stomaka podrazumeva se, i sad sam definitivno na ivici svesti, a i nervnog sloma.

A tacno znam da kamioni ne bi trebalo ovuda da idu. Znam to, jer smo ispred moje kuce.

"Idiote! "-vice na mene.

Ne slušam ga, ignorišuci i bol pa izjurim iz kola.

"Reks? "-viknem.

Ništa.

"Decko? "-saginjem se ali ništa ne vidim ispod kola jer nisam dovoljno sagnuta.

Odlazim pred njih, moleci se da ne nadem ostatke tkiva, krvi i dlaka na gumama ili betonu.

Kleknem i savijam glavu ispod branika.

"Bože, maco. "-uzdišem sa olakšanjem zaticuci mace sklupcano u drhtecu loptu tik pored prednjeg levog tocka. "Hodi, decko..."

Diže glavu, polako i preplašeno. A onda ustaje nesigurno.

Dobro si. Ništa ti nije.

"Dođi, Reks. "-kažem pružajuci ruku ka njemu, glas mi kao i ruka nenormalno drhti.

Ali, mace, verovatno mi neprepoznajuci glas, odlazi na drugu stranu, ka putu.

Panicno skoro pocinjem da puzim ka tamo.

"Rekse! Dodavola! -ustajem tako što se naslanjam na auto ali ne vidim ga nigde na putu pa požurim iako se malo teturam.

Tad se Dimitri ispravlja sa sve Reksom u rukama pored zadnjeg tocka.

"Ovo je 'Reks'?"-pita kao da se ruga.

Ja ću se sada onesvestiti,mislim, ako nemaš ništa protiv.

Naslanjam se na automobil, mislim da cu i da skliznem niz njega kad Dimitri prilazi brzo i hvata me za nadlakticu bukvalno me tako držeci u vazduhu, na nogama.

"Prekleto sranje i glupo mace. "-govori ali i dalje drži Reksa slobodnom rukom negde u visini ramena.

"Ti si kriv. Kad si lupio. ..Plaši se sirena, zbog kamiona. "-mrmljam.

"Nasloni se na mene ,dođavola. "

Mrštim se samo, zato što mu glas pocinje da se izoblicava približavajuci se i odaljavajuci, a i zuji mi u ušima.

"Sranje. "-kaže bacajuci jedan optužujuci pogled na Reksa pa opet u mene. Počinje da mi se muti pred očima opasno. "Ovo je tako sranje."

Ne osecam više noge, odšetale su negde bez mene.

Nešto mi se pojavljuje u rukama, i kad shvatim da je to moje mace, privijam ga uz sebe poslednjim trunkama svesti.

"Šta ,do kurca, da radim sa tobom?"

Gospode,koji rečnik.

*

"Ubicu je cim se probudi. "-cujem Dorin glas u blizini.

Onda cu da nastavim da spavam.

"Ali, dobro je?"-govori Nik polu zabrinuto.

Cekaj, Nik? Šta on radi ovde?

Kad smo kod toga, gde je to 'ovde'?

Poslednje cega se jasno secam je Reks koji krece ka putu.

Ispravljam se naglo otvarajuci oci.

"Reks!"-

"Džo, konacno. "-Dora ustaje sa moje fotelje, što znaci da sam u mojoj dnevnoj sobi, i prilazi mi namršteno. "Zašto nisi došla kuci kad je pocelo da te boli? "

"Zato što sam bila kuci kad je pocelo da me boli."-mrmljam tražeći mače pogledom po prostoriji. "Ali ne boli me sad uopšte. Gde je Reks? "

"Normalno da te ne boli kad sam te nakljukala lekom. ..Zašto si, onda, i otišla na posao?"

Prevrcem ocima pošto je konačno pogledam.Izgleda kao da će svakog trena ili da me zagrli ili da ne zakolje. Možda oba u isto vreme.

"Hvala, Dora što brineš, bila sam savršeno dobro dok Dimitri nije zamalo zgazio...Gde je on?"-

"Zvao me je, onesvestila si se i nije znao šta da radi. .."-govori Dora a ja je pogledam kao da je luda, što ocigledno jeste.

"Ti govoriš o Dimitriu? "-prekidam je zabrinuta za njeno zdravlje.

"A ti si pitala za...glupu macku!?"-

"Reks nije glup, Dora."

"Jeste, cim je izleteo pod kola"-dobacuje Nik ,zbog čega se setim da je i on tu . Potražim ga pogledom i shvatam da je to rekao iz susedne prostorije.

"Uplašio se sirene! I šta ti koji davo radiš u mojoj kuhinji?"-

"Spremam ti da jedeš. "

"Nisam gladna.Nisam žedna. Dobro sam. "

"Šta si jela danas? "-pita me Dora strogo.

"Cokoladicu. "-kažem.

"I...?"-

"I...pa to je zapravo to."-mrmljam postideno. "Znaš da inace ne preskacem obroke, Dora."

"Dobro. Hajde onda ovako : zašto si preskocila obroke? "-

"Imala sam veoma težak, zauzet i bolan dan. I noc pre toga.Zato sam zaboravila. "-kažem umorno.

"Bolnu noc? "-dobacuje Nik izvirujuci iz kuhinje namršteno. "Pa,sinoc si bila kod..."-zastaje jer Dora skace na mene zahtevajuci pogledom objašnjenje.

"Ne sad, Isidora. "-mrmljam. "A ti tamo kuvaj.Ili još bolje odlazi. "

Medutim, nijedno od njih me ne posluša.

"Ovog trenutka. "-kaže Dora samo.

"Šta ti je uradio? Nek mi je prijatelj još milijardu puta sad cu ga stvarno. .."- govori i Nik u isto vreme.

"Nije mi ništa uradio, zaboga. Posvadali smo se. Ja sam bila kriva jer sam se ponašala nerazumno i glupo. I nisam bila u pravu, valjda ."-pogledam Nika strogo " Nemoj da si mu rekao da sam to rekla. "-

"To je veoma...cudno. "-govori Dora.

"Da, jer ja svim silama izbegavam sukobe.A ovaj sam,prilicno sam sigurna, ja izazvala. "-Nik mi dodaje nešto u šolji,nešto što je toplo i ja mu se zahvalno nasmejem .

"Samo sam se naljutila. ..odjednom. I kad se tice Karlington a, uopšte mi ne treba puno da pokrenem neku svadu. "-nastavljam i lakše mi je nekako "Ja sam jurcala oko njega, za hranu, pricala gomilu laži i glumila da sam zaljubljena i sve zbog tog glupog dogovora, kojeg sam se izgleda samo ja pridržavala. A onda sam se tako prokleto zabrinula da mu opet nije pozlilo jer nije došao na posao. A šta on radi? Vucara se i ljubaka sa 'Kloi', i 'Mendi'."-

"Zar nije 'Kler'?"-ubacuje Nik zamišljeno.

"I to je to? Poljubomorisala si? "-

Ošinem je pogledom.

"Ne znam, u redu?Moja poenta je trebala da bude da bude makar malo diskretniji a on mi se hvalio i pitao koja je lepša , i kako znaju na cemu su i ....nazvao me je 'idiotom' , za razliku od njih. ..samo sam. ..ne znam... "-

"Poludela"-kaže Dora gledajuci me zabrinuto

Klimam glavom.

"Ali onda je on , kad sam rekla da zovemo Nika koji bi napisao neki ljigavi clanak kako smo 'raskinuli', poceo i tome kako cu da budem lažljivac i kako mi niko više nikad nece verovati..."-pocinjem

"Prokleti kreten. "-mrmlja Dora a onda joj se izraz lica toliko smrači da verujem sa će sad definitivno da ubije nekoga.

"Da."-prekidam je budući da izgleda kao da će da nastavi da priča.

"Mislio je da me neceš nazvati. "-mrmlja Nik ,prekidajuci Dori misli,na čemu sam mu veoma veoma zahvalna.

"Valjda. Ipak te je onako otkacio.I onda sam....mu rekla da me se plaši, jer ga znam bolje od vecine ljudi, i pobegla. "-završavam brzo.

Dora , naravno ne propusti to pa diže obrvu.

"Bila sam...veoma. ..bezobrazna povodom toga. Najgori deo je ...što ....sam rekla da nastavi sa prokletom pricom, da radi šta hoce, i da me nije briga. Pa je od rane zore tražio da mu idem po jebeni puding sa ukusom lubenice. "-

"I maltretirao te ceo dan tako da nisi stigla da jedeš. "-

"Ne, pa bar ne u potpunosti. Bila sam veoma zauzeta ili poslom ili skrivanjem po kupatilima i coškovima. Uostalom, dodavola, mislila sam da ce prestati sa tim sranjem. "-kažem brzo.

"Dora ,možeš li na tren da mi pomogneš, u kuhinji?"-govori Nikolas cudno pa se okrecem ka njemu.

"Nisam ja za kuhinju. "-kaže ona ni ne gledajuci ga "Onesvestila si se zato što si bila premorena, i ocigledno od slabosti jer nisi jela.Biceš ok...Samo odmori. Ne ideš sutra na posao. "

Hocu da se pobunim ali Nik ponavlja kako mu baš baš treba u kuhinji tako da cak i ja shvatam da ce nešto da muti tamo sa njom ali me baš nešto previše ni ne zanima.

"Reks? Cici..."-zovnem ga.

"Prokleta macka je napolje. Lezi i pij svoj caj. "-nareduje Dora ustajuci.

Dobro. Dobro.Dosado.