Taman kad se ispravljam jedva primoravajući sopstveno telo da se odvoji od stola devojka se nasmeje šire.

"Šalim se, cure, šta ste se prepale?"-

Ja se nisam prepala. Gledala sam kako da nas izvučem  odavde.

Da se zna.

"Sad, da čujem, koja nije trudna? "-prilazi nam smeškajuci se prijateljski razmahujući  okolo tom prelepom ravnom kosom.

Šta bih ja dala da imam ravnu kosu, pitate se, zar ne? Verovatno bih ubila. Ili prodala dušu.

"Zapravo, nijedna nije trudna, gospođice. .. "-kažem ja jer Kloi izgleda kao da će da se onesvesti ,paralisana.

"Marsela. ..Marsela de Liv. " naglasava to 'De Liv' zamahujuci kosom -"Nadam se da vas nisam previše uplašila. I drago mi je. .."-

"Džordžia Nikson. A ovo je Kloi Franc. Niste nas uplašili, samo iznenadili."-

Devojka sad izgleda ozareno.

"Tako mi je drago, Džordžia!-viče izgledajuci kao da će da me zagrli - "Kako ste samo skočile. .."-zakikoce se tiho kao krišom gledajuci ka Dimitrievim zatvorenim vratima.

"Gospodin Karlington se ne bi ljutio"-ubacuje se Kloi , koja se pridružila nama živima i meni poluživoj, brzo u moju odbranu "Džo je, naime, bilo malo loše. .."

"Ma on svejedno nije unutra ."-govori žena smeškajući se opušteno.

"Nije? Sa kime ste onda. ..?"-počinje Kloi mrsteći se zbunjeno ali je ova prekida.

"Pa, videćemo se okolo devojke. Džordžia, srećno sa onim mazgovom. "-namiguje mi veselo pre nego što se okrece i odleprša u vihoru predivne kose.

"To je bilo. .."-počinje Kloi posle nekoliko trenutaka.

"Da."-govorim iako ne znam šta je zapravo htela da kaže grickajući čokoladicu."Oh, hvala za ovo. Koliko ti dugujem? "

"Ne sviraj, za šta devojke služe ako ne pomažu devojkama u periodu?"-

To je, zapravo, dobro pitanje.

"Ali...popij lek, izgledaš kao da ceš se srušiti od bolova. "-dodaje pa požuri ka telefonu koji zazvoni kad ona počne recenicu. "Da, šefe? "

Pa , idemo, a?

"Nema potrebe, gospođica je tu već neko vreme. ..Molim? Pa...ovaj....nisam sigur--reći ću joj. U redu. "-spušta slušalicu na mesto pa me pogleda i nasmeje se.

"Pita se gde si do sad. Rekao je da sledeći put udeš čim stigneš. "-govori pa se mršti zajedno sa mnom. -" Zar malopre nije bio unutra? "

"Mora da se krio od gospođice De Liv ."- naglasavam a ona zamahne kosom u isto vreme.

Prevrćem očima a ona se zakikoće, ispravljam se ponovo, spuštajuci ruku sa stomaka i odlazim do vrata, kucam na njih.

"Ulazi. "-čuje se.

*

"Tvoj hamburger. "-kažem pošto zatvaram vrata za sobom ne gledajući ga.

"Nisam više gladan. Šta radiš ovde?"-

"Ono što si mi rekao, donosim ti da jedeš. Hamburger, da budem precizna,koji si tražio od mene. Sa majonezom. "- govorim polako da ne bih prasnula a onda iskrvarila.

"Zašto nisi kući, to te pitam? Izgledaš kao da si pobegla iz mrtvačnice. "- nervoznim, brzim pokretima sklanja neke papire u stranu i hvata miš.

A ovo je definitivno najbolji opis koji sam danas dobila.

"Zaista? Kakva šteta, ja sam išla više na 'grobaru sa lopate' izgled ali to je valjda dovoljno dobro. .."-mrmljam neraspoloženo skrećući pogled sa te odjednom neuredne frizure "Hoceš li jesti ovo ili šta? "-

Nisam ni primetila da je ustao ali primećujem kad mahne rukom ka kanti za smeće.

"Baci ga, rekao sam da nisam gladan."-

"Rekao si da jesi gladan!"-ispravljam ga. "Išla sam u sred radnog vremena da ti ga kupim ti nezahvalni stvore. I ti sad hoceš da ga bacim !?"-

"Ili ga pojedi.Ili ga baci. Mogla si ga poslati po nekome, inače. "-govori mirno.

Šopi cu ga.

I zar nije malopre pitao Kloi gde sam do sad?

Koji njemu očin fali?

"Pa dobro. Nema veze, zar ne? Nisi ti išao po njega ostavljajući krvavi trag za sobom, nisi ga ti ni platio, može da se baci, zašto da ne?"-

Nasmeje se, ali nekako čudno. Ponaša se čudno, u potpunosti, tek sad primecujem.

Jel to zbog one ravnokose cure?

"Znaš li ti koliko dece u svetu gladuje dok ti bacaš hranu, i to koju ti drugi tako uslužno donesu!?"-

"Vrlo dobro znam, jer sam i ja bio jedno od te dece. "-skoro istog trenutka odgovara.

"Oh."-izleti mi zapanjeno, moram da skrenem pogled jer zuri u mene potpuno mirno.

"To objašnjava zašto toliko voliš da jedeš. "-promrmljam posle nekoliko trenutaka.

"Tako je.Ako si završila sa moralnim i savesnim lekcijama, kao i sa psihoanalizom odlazi po svoje stvari da mogu da idem kuci. "-

"Pa idi gde hoceš. "-ostavljam  hamburger na sto ,setivsi se da sam ljuta na njega,pa se okrećem ka vratima.  "Moje radno vreme je do pet sati."

*****

Ne samo da mi je sto prazan kad se vratim u svoju kancelariju, već zaticem lek na njemu.

"Šta ste to uradile? "-kažem stogo okrećući se ka Lari koja je upravo krenula ka vratima.

"Odlučile smo da ti pomognemo kad odbjaš da pomogneš sama sebi. "-

"Rekla sam da sam dobro. I ne treba mi lek. "-kažem nadureno.

"Oh, I ja mrzim lekove. Nismo ga mi ostavile, bio je tu kad smo došle sa pauze za ručak. .."-objašnjava a onda se okreće ka meni i gleda me namršteno "Čekaj, šta ti uopšte radiš ovde? "

"Moj...posao? "-

"Zašto nisi otišla kući? Lepo smo napomenule Dimitriu da te odvuče do tamo ako treba ili ćemo ga kastrirati. "-

"Šta ste uradile! ?"-skoro viknem ali onda se nasmejem jer krajem oka vidim neki pokret na vratima "Koje ste vi ludice. "

"Džo, vidi se da ti nije dobro. Samo idi kuci. "-govori polu zabrinuto polu naredujuće.

"Spremna? "-čuje se sa vrata i Lara zamalo ispušta papire iz ruku brzo se okrećući ka Dimitriu.

Odmahnem mu glavom oštro preko njenog ramena, streljajuci ga pogledom.

Ne glumi mi sad decka, momak. Odbijam.

"Boli te jako? Hoceš da te ponesem? "-nastavlja praveći zabrinut izraz lica ignorišuci moju nemu 'obustavi!' naredbu, Larisa se okreće ka meni smeškajuci se značajno.

"Strašno je boli, zar ne Džo? Vidi, sva je bleda k'o kreč. "-

"Mogu da hodam. "-kažem više njoj nego njemu. "Neću da idem kuci samo zbog malo bola."

"Ma daj, nije kao da mi drugi ne idemo. "-kaže Lara pa je pogledam namršteno "Onaj jedan dan, četvrtak mislim, sam imala blagu ali upornu glavobolju."-

"A ja sam je poslao kući. "-dodaje Dimitri gledajući nas obe mirno.

"A i Greg je jutros došao da bi otišao. Poslao si ga kući kad smo se sreli zar ne? Za pauzu za ručak. "-nastavlja Lara brzo.

"Da, pa, momak je imao ozbiljni. ..problem sa crevima. "-

Njih dvoje se nasmeju glasno u glas.

"To nimalo nije smešno. "-komentarišem ali već i sama vidim Grega kako svaki cas trči u toalet onako sav ogroman."Jadan Gregori."

"Idem kući"-kažem jer me oboje gledaju nestrpljivo "Samo ako dobijem sladoled usput. I ananas. "

"Ananas?"-ponavlja Lara "Ali ti mrziš ananas. "

"Štagod. Bolujem i hoću ananas ili ne idem kući. "-gunđam.

Dimitrie se nasmeje glasno dok me Lara gleda začuđeno , pa onda i njega isto tako.

Onda, kad se Lara okreće ponovo ka meni sa 'šta se dešava? ' izrazom lica, Dimitrie mi se nasmeje 'hoćemo tako?' osmehom preko nje.

Tvrdoglavo prekrstim ruke ne mrdajuci sa mesta.

"Dobiceš sladoled. I sve što hoceš,hajdemo. "-govori Dimitri slatko a pokazuje mi kako poslednji put kaže.

Odustaje li ovaj ikad? Glupo pitanje, zanemarite.

"Ne."-kažem okrećući glavu od njih oboje. "Samo sam se šalila. Vidite, bolje sam."

Larisa odlazi do svog stola i lupa papirima po njemu kad ih baci, pa skoro dotrci do mene i nadljuskom snagom za koju nisam znala da poseduje , pogotovo sva tako mala i slatka,me skoro prebaci do vrata, pored Dimitria. Gura mi u ruke moju torbu, a onda se vraća po papire ne skidajući pogled sa mene dok to radi čak i kad prolazi pored nas kroz vrata.

"Odlazi. "-naređuje.

Hocu da se pobunim ali sam previše iznenadena onim što se upravo desilo.

"Dobro. "-uzdišem "Idem kući. "

"Odlicno. "-govori Dimitri ali ja ga ne slušam vec požurim ka liftu.

"Samo mi nemoj reći da je Dora naredila neki trening? "-govorim kad me Teo zaustavlja odmah ispred lifta do kojeg sam stigla u rekordno brzom vremenu ostavljajući Dimitria iza sebe toliko da ne znam ni da li je krenuo.

"Ne daj Bože. Hteo sam da vidim da li si živa. "-

"I dalje jesam. "-smejem se." Hej, ti si mi doneo lek, zar ne? Hvala ti za to, iako sam ti rekla. .."

"Nisam ja...Pa rekla si da si od lekova sva grogi. "-kaže pomalo zbunjeno a onda se mršti "Ali mislim da znam ko je."

"Ko?"-pitam. "Nisi valjda je valjda zvao! ? Gospode, ima da me stavi u...top,Teo?"-dobro to ispada kao pitanje sad ali kriv je njegov izraz lica.

Čudno me gleda, ne registrujući šta sam rekla očigledno, glave blago nakrivljenje u stranu. Ko neko kuče koje čuje nešto što niko drugi ne čuje.

Nije kao da ja znam išta o kucicima, jer ih ne podnosim organski.

A onda se ruka provlači ispod moje, oslanjajući se na moja leđa. Skrećem pogled sa Teovog pomalo iznenađenog nelagodno se pomerajući u stranu.

"On zna. "-promrmljam."To je Teo, pominjala sam ti ga"-

Dimitri mi se ponovo približava, opušteno vraćajući ruku tamo gde je bila.

"Onaj što je otišao i što se ubija sa Isidorom, zar ne? Zato ti je razbijena usna?"-

"Ujeo sam se za nju ko kreten jer sam blenuo gde ne treba kad me je saplela. "-objašnjava ovaj opušteno.

"Ne, nego si se potukao sa nekom muškarčinom duplo većom od tebe, secaš se?"-ispravljam ga

"To si ti, pretpostavljam, smislila? "-govori Dimitri.

"Ne, zapravo, nisam. Ali ko god da jeste ima veoma bujnu maštu.  Nisam videla Tea do pauze za rucak. Valjda. U svakom slucaju sam ga isprepadala živog. "-

"Mislio sam da je umrla tamo na podu kopirnice. "-smeje se on a ja mu se pridružujem.

"Sad je bolje "-kažem "Štaviše, možda bih mogla i da se vratim na posao. "

"Ne, ne bi. Teo, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa tobom. Doviđenja. "-gura me napred kad se vrata lifta otvaraju.

"Ovaj...takođe. .."-spetlja se ovaj. -Gospodine."

Ja se okrećem i mahnem mu kratko pre nego što se lift pokrene.

"Kako je. ..smotan. "

Nasmejem se kratko.

"To i Dora kaže. Mora da se i tebi sviđa. "

"Nimalo mi se ne sviđa. "

"Hej, upravo sam se setila nečega. "-kažem iznenadivši i sebe i njega jer ga naglo hvatam za nadlakticu pa se okreće ka meni i pogleda me kao da sam skroz skrenula ,što je sad kad razmislim vrlo moguće. Ne puštam mu ruku i pažljivo posmatram njegovu reakciju: -"Zašto si se krio od one De Vil? "

"De Liv. "-ispravlja me mirno, spuštajući pogled na moju ruku ali ga ignorišem namerno pa uzdiše i okreće glavu ka vratima lifta. "Opsednuta je sa mnom. "

"Ma da. "- kažem puštajući ga -"Svi su opsednuti tobom. "

"Ti bi trebalo da znaš. "-kaže ni ne gledajući me.

Prokleti skot. Ja nisam opsednuta.