"Ja sam Elena. "-govori devojka bacajući jedan prekorni pogled na ćelavca pored sebe dok mi pruža ruku preko stola.

"Džordžia. "-govorim pružajući svoju ruku pa se grizem za jezik, trebala sam reci 'Sila' ili 'Floresita' ili tako nešto, dođavola.

"Ovo je lepo mesto, zar ne?"-govori ona gotovo odmah, očigledno želeći da priča sa mnom.

"Preskupo za mene. "-odgovaram dižući ruku u vis u pokušaju da privučem pažnju onom liku što nas je doveo ovde.

Na moje iznenađenje, ali i žalost jer sam planirala početi sa zviždanjem, ovaj me primeti iste sekunde a treba mu još samo dve da se stvori kod našeg stola tako da ne stignem ni da spustim ruku a kamoli da napucim usta.

To,takođe, privlači pažnju i Karlingtona i njegovog šta god da mu je pa moram slegnuti ramenima.

-Gladna sam . Nisam danima  jela. -

-U redu. Hajde da naručimo .-govori onaj drugi pomirljivo pa pokušava dohvatiti jedan od jelovnika ali mu ga ja gotovo otimam iz ruku.

Pokajem se istog trenutka, definitivno ne razumem jezik na kojem je napisan pa upirem prstom nasumice govoreći pri tome 'hoću ovo,ovo, ovo ,ovo i ovo' a onaj jadni konobar zdušno klima glavom iako mu vidim u pogledu kako preispituje svoje životne izbore koje su ga doveli do toga da se nađe pored mene u ovom trenutku.

"Cura ti baš gladna. "-prokomentariše ćelavi a Karlington se nasmeje potpuno izveštačeno zavaljujući se u stolici , usput prebacujući ruku preko naslona moje.

"I meni isto. "-obrati se konobaru koji posle toga izgleda zabrinuto za naše duševno zdravlje.

I ja sam, ako ćemo iskreno.  

Cura naručuje neku salatu, pretpostavljam, a njen gospodin odmah naručuje i flašu.

"Zar nije malo rano za piće, dragi? "-govori devojka čim se konobar odaljava.

"To je za sve nas. "-govori ovaj pa se nasmeje široko prvo meni, kao da bih ja trebala znati o čemu priča, a onda i Eleni.

Ja je pogledam upitno, što ona uhvati i samo prevrne očima a onda se naginje preko stola ka meni jer ovo dvoje počnu nešto svoje.

"Pa,kako ste se vas dvoje upoznali? "-pita me.

"Pokupio me na ulici. "-promrljam.

"Ozbiljno. "-kaže pošto se nasmeje misleći da se šalim.

"Najozbiljnije. Ima možda pola sata. U centru na ćošku. "-pogledam Karlingtona koji gleda mene namršteno pa ga udaram snažno među rebra. Nisam to htela, htela sam da ga lupim po ramenu, ali mi je ono zasmetalo budući da je i dalje na naslonu moje stolice "Prvi put u životu ga vidim. Ali,ono, pomenuo je da će biti hrane. "

Žena pogleda Karlingtona, koji ako niste primetili nije ni trepunuo na moj udarac, pa pogleda muškarca pored sebe koji zeva u mom pravcu tako da moram da se zapitam imam li neku odbranu u blizini a onda se opet nasmeje ovaj put nesigurnije.

Vidim kako diže ruku na sto prekrivajuci njome muškarčevu kao da traži podršku od njega i onda vidim nešto što sam odmah trebala potražiti.

Venčani prsten.

Potražim i drugi, na njegovoj ruci i kada  nađem potpuno identičan njenom osetim se ka najgora osoba na planeti.

Oh, dođavola. Ovo nije takav sastanak.

Ja sam debil.

Kad mi to dopre do mog sporog mozga, shvatam da je moj plan beskoristan, a postoji i velika šansa da sam sve vreme trebala da ćutim ko zalivena umesto da sabotiram Karlingtona.

Ubiću se ako je ovo neki važan sastanak.

Otvaram usta, da kažem nešto, izvinim se pa pobegnem ili zaplacem ili vrisnem i dalje nisam u potpunosti ubeđena šta bih uradila, kada se muškarac nasmeje. Nasmeje se veoma veoma glasno i zabavljeno.

Karlington i dalje ne trepće i dobijam utisak da se ili paralizovao ili šokirao ili detaljno planira moje ubistvo.

"A ,zato si rekao 'Sa partnerima'! "-muškarac sad viče zvučeći kao da je otkrio najveće tajne svemira . Očekujem da će sledeće reci nešto poput 'Eureka!', što se naravno ne desi već se samo ponovo nasmeje.

Aha, tu smo- pomislim, iako nemam blage gde smo. Ali znam da smo tamo.

Pa pogledam Dimitria značajno, iako nemam pojma šta ja to značajno imam da kažem tim pogledom.

Međutim on se ispravlja, slučajno ili namerno okrećući glavu od mene .

Osetim mrvu olakšanja jer se bar pomerio, nemam pojma šta bih uradila da je ostao tamo da sedi ni ne trećući.

"Dobro, priznajem. "-govori ozbiljno "Morao sam opustiti atmosferu, zar ne? Učiniti je malo manje poslovnom, otud mesto, odatle i Džo. "

Sad u potpunosti shvatam, opet okreće situaciju u svoju korist.

Nemoguće da je znao da ću namerno da se ponašam kao debil i tako mu nenamerno ustvari pomognem zar ne?  -mislim a Dimitrie me, kao da mi čuje misli, okrzne kratko pogledom.

"Pa,kako i ne bi. E,da je meni jedna takva! "

"Hej!"-ubacuje se žena zvučeći uvređeno.

"Dušo, volim te, znaš to. "-govori joj okrećući se sad u potpunosti ka njoj"Ali užasna si u tim stvarima. "

Žena promrmlja nešto o nekim stvarima u kojima je on užasan, zbog čega se oboje nasmeju a onda, na moje olakšanje, dolazi onaj konobar gurajuci ispred sebe puna kolica hrane i na kratko za stolom zavlada tišina.

Ispred mene se za minut zatekne cela gozba iako pomalo sumnjivog porekla miriše izvrsno  pa proveravam na šta liči ono Elenino i zateknem je kako kao kučence krišom baca poglede na moje tanjire.

A da vam kažem nešto, nešto što nema nikakve veze sa onim što se trenutno dešava:   ja nisam ljubitelj kučića ma koliko slatki bili. Oni  reže i kidaju pantalone kad god su u blizini. Plus, balave.

Pružam onaj koji najviše proverava ka njoj, kao pokušaj iskupljenja iako ona ne zna ništa o tome da treba da se iskupljujem,  pa se naginjem preko stola što više mogu a da ne zagnjurim u tanjire.

"Nemam pojma šta sam naručila ,htela sam se napraviti pametna ."-govorim joj tiho. "Pomozi mi malo,nikad ovo neću pojesti. ."

Ona pogleda svog muža, i kada vidi da on ne obraća previše pažnje na nju gura svoju salatu ispred mene a onda dohvati još dva moja tanjira i privlači sebi.

"Prijatno. "-izjavljuje a onda bukvalno nasrne na hranu.

"Prijatno. "-ogovaram u isto vreme kad i ćelavko kojem ne znam ni da li sam čula ime a Dimitrie mora da sačeka da proguta ogroman zalogaj koji je već strpao u usta da uradi isto.

Moram priznati da je ovo nešto najbolje što sam u životu probala, iako nisam stoprocentno sigurna da li jedem floru ili faunu, ionako me nije briga jer sam se najela pošteno. Mislim da sada zaista neće biti potrebe da jedem danima.

Od sada pa nadalje dolazim ovde svaki dan dok ne bankrotiram.

Kada Elena i ja završavamo muškarci su odavno prešli na piće pa se ona pristojno izvinjava i govori kako mora do toaleta a ja skačem za njom nimalo pristojno nabrzaka se vraćajući nazad do stola kako bih se i ja pristojno izvinila.

Perem ruke samo , nadajući se da  ne moram razgovarati više ni sa kim kako ne bih napravila još veću budalu od sebe.  Mogu da se kladim da će mi se Dimitrie i više nego srećno osvetiti za pokušaj sabotaže. Još kad se uzme u obzir da nas je on ustvari na kraju 'spasao', nadrljala sam.

Jedva čekam.

Elena je do tada izašla iz kabine i sad popravlja šminku odmah pored mene.

"Sviđa mi se tvoja košulja. "-govori odjednom pa se okrećem ka njoj.

" Hvala. "-kažem pa dodajem preko volje" I tvoja haljina... Pa ,sija. "

Nasmeje se i odmahuje rukom.

"Mislila sam da će ovo biti jedan od  onih poslovnih sastanaka. "

"Onih? "-ponavljam za njom , trudeći se da zvučim zbunjeno.

" Ma znaš-onaj na kojima se žene dovode da se pokažu, i dokažu koja je više razmažena i koja je veći snob. "

Bar nisam jedina sve pogrešno protumačila. Ako mi je uteha.

"Pa, ja sam očito onda promašila temu. "-promrmljam gledajući u ogledalu svoju najobičniju košulju zakopčanu kao i uvek do grla i moj najbolji pokušaj punđe do sada.

Elena se nasmeje i potapše me po ramenu.

" Ide ti sjajno. Ja te već obožavam .  A i Fil, takođe .  Inače ne dopusti da se tema ni za tren ne promeni sa glupavih poslova. Pa, mislim da očekuje od mene da to uradim ali kao što je rekao užasna sam u tome. "-slaže ramenima pa se nasmeje kao krivac" Istina je da mi je lakše da se pravim snob. "

"Zar to tako zaista ide? "-pitam je , praveći se da nemam pojma ništa o običajima i ritualima poslovnih sastanka. 

"Naravno. Užasno je dosadno većinu vremena, veruj mi. "-opet se nasmeje pa kreće ka vratima" Hajde, da ne pomisle da ih ogovaramo. "

Pratim je nazad do stola razmišljajući o tome kako bih trebala tražiti povišnicu.

Dimirie ustaje kada nas primeti da prilazimo nazad ka stolu, a onda i ćelavi zvani Fil. Elena uzima svoju srebrnu minijaturnu tašnu u ruke čim stižemo do njih očigledno pre mene shvatajući da je sastanak završen.

Uslede pozdravi praćeni obećanjima da će se ovo ponoviti, Elena mi pruža ruku ali je ja ignorišem pa zagrlim i dalje pokušavajući da spasem što se spasiti može što se tiče mog ponašanja danas zbog čega dobijam i zagrljaj i od ćelavog Fila koji me ne samo zamalo uguši već i izudara živu po ramenima.

"Bolju za ovo nisi mogao naći. "-govori pa sad udara Karlingtona u rame kada me pristojno propušta da krenem prva ka izlazu. " I čujemo se za koji dan. "

"Znam. I hvala ti. "

"Znaš šta, slobodno možeš zahvaliti svojoj devojci. "-skoro viče za nama.

Okrećem se preko ramena i nacerim se 'svom momku' preko ramena.

"Čuo si? Slobodno meni zahvali. "-kažem sigurna da razume ono što ne govorim ali je nešto u smislu 'Dobro je prošlo nemoj da me ubiješ'

"To kad te vratim na ćošak sa kojeg sam te pokupio. "-odgovara mrtav ozbiljan tako da pomislim da mi ne gine pešačenje nazad do grada.

Uopšte mi nije zahvalio, naravno, niti mi je rekao kakav je to ustvari sastanak bio i ako sam mu dosađivala celim putem nazad do kancelarije do koje na svu sreću nisam morala da pešačim.  Plus mi je tražio ručak. A onda i kafu i užinu.

A čak ni sladoled nisam dobila.