Smestile su prtljag, metlu i sovu, pa se izvalile na sedišta. En, iako u suknji, kasnije je podigla noge uvis i naslonila ih na prozor. Kukala je kako još uvek ne može lepo da diše od trčanja. Glavu je stavila na Džoanino rame, dok je ova zamišljeno prelistavala beležnicu. Rut pak leže glavom na Lusino krilo i naredi joj da je češka. Ona prevrnu očima i prođe joj prstima kroz plave uvojke, pa stade da gunđa kako celog leta verovatno nije dohvatila četku. Šteta za tako divnu kosu. Uživanje za Rut. Loki se sklupčao pokraj Džoaninih kolena. Udostojio bi ih ponekim neodređenim mjaukom za koje su se pretvarale da zvuče dubokoumno.

"Trebalo je da prespavate kod mene na nekoliko dana. Mogle smo onda zajedno da dođemo danas", započe En, "Jako je dosadno bez vas."

"Shvatiću to kao uvredu s obzirom da si bila kod mene prethodnih nekoliko dana", Rut glasno coknu jezikom, "Mada se nisi žalila kad je mama napravila palačinke, zlobo dvolična."

"Nikada mi neće biti jasno kako možete tako otvoreno da se vređate."

Slušajući ih polovično, Džoan se vrati na prve tri strane među kojima je jedna bila ispisana a ostale bile prazne. Znala je bolje nego da pročita ono što tu piše.

"Jeste li uspele?", kratko ih upita, prelazeći prstom preko svake stranice pojedinačno.

"Sve u skladu. Prva čin je lako tekla", na toj joj Rut šeretski namignu, jer je pre svega bila poznata po tome što nije volela da svoj mozak zamara preteranim razmišljanjem, "Problem je bio sastaviti rečenicu koja ima smisla od ponuđene šifre koju smo odabrale. Dugo mi je trebalo da dokučim nešto što ima smisla. Odatle je bilo jednostavno. Prosta čin promene redosleda slova," En se saplete o jezik na kraju, pa odmahnu rukom da se sabere, "Biće uistinu teško nekom da dešifruje; čak se ni sama ne bih setila odgovora da nije unapred određen."

"Moj red", Džoan im klimnu glavom i nonšalantno ubaci beležnicu u svoju torbu. Dugo je razmišljala o preostalim mogućnostima preko leta, da bi se tek pre nedelju dana dosetila nečega što je odmah prepoznala kao brilijantno - nešto što ni En ne bi palo na pamet, a pronašla je ideju upravo u jednoj od knjiga koju joj je ona poslala. Bila je ubeđena da će se oduševiti tom dosetkom.

"Kad ću ja?", naduri se Lusi, "Ove dve su imale čitav raspust da završe svoj deo posla, a mogle smo ga sve obaviti."

Džoan počeška Lokija pokraj uveta "Pa, nadam se da si to slobodno vreme iskoristila da osmisliš svoj deo. Ne treba mi više od nedelju dana za realizaciju, ukoliko me ove iz sobe ne budu smarale. Mrzim njihove pokušaje da se sprijatelje sa mnom."

"Čovek bi pomislio da si posle ovoliko dugo navikla na njih", En frknu, "Moje nisu toliko loše, mislim Dorkas i Emelin. Rovena zna da su Kejtlin i Keli najveće tračare u godini. Ne podnosim ih."

"Nisi ti upoznala Amandu i Trinu. Kunem se da će mi glava pući ako ih još jednom čujem kako balave za Grifindorcima." Lusi odmahnu glavom.

"Nije da se hvalim, ali jesmo najzgodniji." Rut se iskezi, ali Džoan upade, na šta se En nadoveže.

"Volela bih da se usprotivim-"

"Misliš najarogantniji-"

"Ah, ćutite, vas dve! Sve li morate da pokvarite!"

~

Sat vremena po početku puta, na vrata njihovog kupea pokuca poznata prilika sjajne crvene kose. Po mutnoj silueti koju je prikazivalo staklo videle su da se premišlja da li da otvori vrata ili ne. Rut grleno viknu da izvoli ući. Bila je to Lili Evans, što su i očekivale. Ko drugi ima tako crvenu kosu? Po izgledu ljupka, bila je ubedljivo jedna od najlepših devojaka u Hogvortu. Prepoznavali su je po sjajnoj kosi, izrazito zelenim očima i nežnom osmehnu, na koji su padali momci iz svih kuća redom. Evans je uprkos izgledu bile tvrde naravi; lakše je bilo pasti u njenim očima nego je impresionirati.

Međutim, ona beše nešto neraspoložena, što joj se videlo u osmehu. Sagledala ih je redom sa neodobravanjem, na šta se Rut pridiže i zagladi kosu. Džoan napravi grimasu i skrenu pogled. Lusi poče da kašlje. Ali En ni ne trepnu. Ona ostade da sedi onako kako se namestila, nemo čekajući da Lili kaže šta ima. Srele su se već na platformi, ali ona je planirala da sa njom porazgovara tek kasnije. Crvenokosa pročisti grlo.

''Sastanak asistenata počinje za par minuta.'', reče ona, gledajući je od glave do pete, ''Ti se još nisi ni obukla.''

En slegnu ramenima "Nigde ja ne žurim.'', protegla je noge i ruke, puhćući, ''Budi ljubazna i sačekaj me ispred. Pazi da neko ne naiđe.''

Lili je htela da se usprotivi takvom obraćanju. Međutim, upola je zastala, okrenula se i izašla iz kupea.

"Zaboravila si da imaš sastanak, je l da?", upita Džoan, ne uspevajući da zadrži smeh. Krenula je da se kikoće, što je bilo jako nekarakteristično za nju da joj je čak i Lusi uputila pogled pa je ubrzo prestala. Zavalila se nazad u sedište posmatrajući En.

Nabrzaka se presvukla u svoju uniformu Revenkla. Vezala je kravatu, obrisala naočare, zagladila kosu i zadenula bedž prefekta na svoju odoru. ''Vidimo se posle.''

Lili ju je sačekala ispred skrštenih ruku, odmahujući glavom sa neodobravanjem ''Moraš biti odgovornija,'' nastavi ona ''Mogla si da propustiš sastanak.''

''Srećom, ti si tu da me opomeneš.''

Tišinu su ispunile praznim ćeretanjem, uglavnom koga očekuju da sretnu na sastanku. Lili je bila mnogo bolje upućena u stvar od En. Mada je ova znala da nabroji više prefekata od nje, crvenokosa je upoznala sve prefekte iz njihove godine koji su bili novi, kao i nesvakidašnji ljubavni život onih starijih. Značajne informacije, kasnije će joj dakako poslužiti.

Na putu naleteše na Remusa Lupina. On iskoči pred njih iz svog kupea, petljajući nešto u pokušaju da veže kravatu. Bio je pometen čime god da su ga prijatelji ometali unutra kada ugleda En i Lili kako mu idu u susret. Kao da se još više spetljao kada su prišle.
Ne mogavši više da ga gleda kako se muči jer ga svi posmatraju, En ga uhvati za nermirne ruke "Dozvoli" Ona mu veza kravatu u tren oka.

Kroz vrata izviri čupava glava Džejmsa Potera. Frizura mu je ličila na ptičje gnezdo; kao da je tek ustao iz kreveta. On namesti naočare koje su mu nakrivljeno klizile niz nos. Trepnuo je na En nekoliko puta, očigledno je poznavši po liku, ali ne mogavši da se seti kako se ona zapravo zove, ukoliko je uopšte i znao kako se zove. Pogled mu se zaustavi na bedžu prefekta prikačenom za njen ogrtač i on se seti.
"Ti!", uzviknu ogorčeno. Ona prevrnu očima. Mislila je da je već prešao preko toga što ga je prošle godine prijavila za uznemiravanje na času kod Mek Gonagolove, posle čega je dobio kaznu u vidu pisanja jednog lepog eseja iz Preobražanja. Tehnički je Rut bila predmet njegove poruge jer En nije poznavao, ali pošto su sedele zajedno, svojom potrebom da bude napasan je i njoj smetao.

Lili je iskoristila priliku da šmugne ispred gde je on neće uočiti, i tako osta pošteđena njegove ekstravagantne pažnje. Brzinski je pokazala En da će ih čekati u poslednjem vagonu, gde su prefekti obično održavali sastanak.
"Šaponjo!", glava Sirijusa Bleka iskoči iznad njegove kao po komandi, a Remus poče nervozno da se češe po potiljku, jer En od njega pogledom zatraži objašnjenje, "Kako se beše zove ova?", pokušao je Džejms da šapne, no ona ga je čula, a Remus mu beše isuviše daleko da njega priupita. Sirijus je osmotri načkiljivši oči.

"Radila je sa Mesečkom domaći iz Čini prošle godine?", nesigurno odgovori ovaj. To se moglo uzeti kao objašnjenje, ali En sa njima uopšte nije imala Čini prošle godine. Jednostavno je radila svoj domaći iz Napitaka za istim stolom sa njim, a on je iskoristio priliku da je upita za pomoć, jer bilo je poznato ko stoji rame uz rame sa Lili Evans za mesto najbistrije mlade veštice u godini. Mada, njih dve su volele različite predmete i bile prijateljice, zbog čega takmičenje među njima nije postojalo. Drugi su to uobražavali. Svakako, to je bilo samo jednom i bila je poprilično sigurna da se Blek nije nalazio nigde u blizini u tom trenutku. Ako i jeste, ima zaista dobro pamćenje za nekog ko je tu interakciju samo posmatrao.

Ispod njih se pojavi glava Pitera Petigrua, koji u njen strogi izraz lica pogleda odozdo. Žvakao je nešto lepljivo. Prljavoplava kosa uvek mu je bila slizana u jednu stranu, osim ako se neko od njegovih prijatelja ne bi osilio da mu pokvari frizuru. Remus doduše to nikada nije radio. Oči su mu bile razgoračene, velike i plave kao u bebe, zbog čega je ponekad mislila da izgleda neprirodno.
"Ćao, En!", reče on. Ona se zbuni, isprepadana što je tako kežualno pozdravlja kao da se već dugo poznaju, dok zapravo dve reči nisu progovorili do sada. Njih dvojica usmeriše svoju pažnju na njega.

"Ćao", nesigurno odvrati ona.

"Hajdemo", Remus je uhvati za rukav i odvuče u stranu. Iskoristio je priliku njihove nepažnje. Gledao je isključivo ispred sebe da ona ne bi uočila crvenilo na njegovom licu koje se najednom pojavilo. Hodali su u tišini koja izgleda njemu nije smetala, dok bi je En nazvala krajnje neprijatnom. Stoga ona pročisti grlo.

"Zanimljiva grupica", reče u pokušaju da zapodene razgovor, misleći na svu četvoricu.

"Zaista?"

"Zapravo bih pre upotrebila čudna", Remus se nasmeja, otkrivajući rupice na obrazima. Otvorio joj je vrata vagona. Na njeno olakšanje, nisu bili poslednji koji su pristigli. Tek je šačica ljudi bila prisutna. Glavešine devojčica i dečaka stajali su zajedno uglu nad hrpom papira, gde je ona njemu nešto isčitavala a on se pravio da je sluša i ne gleda u sedmakinju iz Haflpafa. Lili je razgovarala sa Revenklovcem kojeg En prepozna kao Edmunda Dejvisa, iliti njenog jedinog muškog prijatelja.

Da ga nije toliko dobro poznavala, Edmund bi se En verovatno dopao. Bio je visok, crne kose, tamnih očiju i sa divnim osmehom. U neku ruku podsećao ju je na Sirijusa Bleka, ali verziju sa mozgom, znatno kraćom kosom, koja voli da čita. Bio je normalskog porekla, kao i Lili, a oba roditelja su mu doktori.

"To 'čudna' ću registrovati u pozitivnom smislu."

"Registruj kako hoćeš, Lupine", svakako to nije mislila u pozitivnom smislu, ali nije joj padalo na pamet da mu ispriča šta tačno misli o njegovim prijateljima. Remusa je oduvek videla kao izuzetak; nikad nije bio glasan i nepristojan kao Blek ili Poter, niti pravi čudak kakav je znao da bude Petigru. On se uvek držao na određenom odstojanju, radije posmatrajući nego učestvujući. Ipak, dobro je znala da mu ništa ne promiče, naročito kada se pretvara da ne sluša i čita. Po sebi je znala koliko je čitanje dobra maska za prisluškivanje.

"Nisam znao da ste Rut i ti rođake", En zastade.

"Otkud sad to?" upita ona, a on se još jednom uznervozi. Remus proguta knedlu, očigledno smišljajući kako da obrazloži taj zaključak bez da ispadne čudan.

"Crvo-Ovaj, Piter, mi je malopre rekao da vas je video kako zajedno dolazite na stanicu. Prema njegovim rečima obe ste dobile detaljnu lekciju od žene koja neodoljivo podseća na Rut, što me dovodi do toga da je to verovatno njena majka, a tebi tetka."

"Čemu dugujemo takvu iznenadnu zanimaciju za našu povezanost?", izgovorila je to oštrije nego što je nameravala. Videlo se po trzaju u njegovom ionako nesigurnom osmehu. En porazmisli o tome, ali se nije usudila da mu ponudi osmeh. Ne dopada joj se činjenica da ih neko proučava.

Prišla je Lili i Edmundu pre nego što je stigao da odgovori.