Pozdravila sam se sa Zaynom, a zatim se vratila unutra. Harry me je ljubomorno pogledao kada me je video da ulazim nazad u učionicu. ,,Devojke! Danas ćete imati dodatni trening, počinje u četiri i sve vas očekujem!" Harry je povikao i počeo da sakuplja testove od drugih. Stigao je do mog stola i tiho šapnuo. ,,Ostani posle časa. Moramo razgovarati."

Znala sam o čemu želi da razgovaramo. Jednostavno mi ne veruje, to me ubija. Pogledala sam ga ljutito, a zatim samo prevrnula očima i nastavila da sedim za svojim stolom dok sam gledala kako se drugi pakuju.

Ubrzo se učionica ispraznila. Harry je sve testove bacio na sto. ,,Hoćeš li mi više reći šta se dešava između tebe i Zayna?" Upitao je dok mu je pogled bio tačno uperen u mene. ,,Harry, ništa se ne dešava! Zašto jednostavno ne možeš da mi poveruješ?!" Povikala sam, a potom nervozno uzela svoje stvari kako bih što pre pošla. ,,Kako očekuješ da ti verujem ako se tako ponašaš?" Slegnuo je ramenima. Prišla sam mu i pogledala ga pravo u oči. ,,Ako nemamo poverenje, nemamo ništa." Rekla sam, a potom spustila pogled i izašla iz učionice.

Stvarno ne želim više da se trudim. Ako on želi da bude sa mnom razumeće. Koliko god mi je do njega stalo, sve ima svoje granice i mere. Iskreno se nadam da će me razumeti, jer ga stvarno ne želim izgubiti.

Uputila sam se ka Zaynu koji me je čekao ispred škole, a potom ga zagrlila. ,,Moram ti sve ispričati, stvarno ne mogu ništa više kriti..." Rekla sam jako drhtavim glasom. ,,Naravno, hoćeš li da odemo do tebe?" Klimnula sam glavom, a potom smo se uputili ka mom autu. Na putu su mi krenule suze, doslovno nisam znala zašto, ali Harry me je jako iznervirao. ,,Ponovo sam sa Harryjem..." Skupila sam hrabrosti i to rekla. ,,Molim?! Zašto?!" Zayn je povikao. ,,Zato što ga volim! I jednostavno mi je lepo sa njim, ali me njegova ljubomora ubija." Pogledala sam u Zayna koji je već gledao u mene. ,,U redu Caroline. Moraš probati da se smiriš i popričaš sa njim." Posavetovao me je ulazeći u auto. Samo sam izdahnula i zalupila vrata auta dok sam ulazila. ,,Imam još nešto da ti kažem..." Rekla sam dok sam gledala kako se približavamo mojoj kući. ,,Može li to sačekati dok ne uđemo?" Upitao je. Potvrdila sam, a potom izašla iz auta i uputila se ka vratima. Ušla sam i videla mušku figuru na sofi.

Zayn me je pogledao šokirano, a zatim se nasmejao kako bi to probao da sakrije. ,,Dobar dan! Vi ste sigurno Louis? Carolinein otac?" Upitao je sa blagim osmehom na licu. Očev dubok glas je prodirao kroz sobu. ,,Da! Ti moraš biti njen dečko?" Upitao je sa tako lažnim osmehom na licu. Pogledala sam ga ljutito, a potom povikala: ,,Kao prvo, šta ti tražiš ovde?" Upitala sam glasno i brzo. ,,Caroline pobogu! Kakvo pitanje, pa ja sam ti otac!" Rekao je to kroz ironičan smeh. ,,Bio si mi otac. Sve dok nisi odlučio da ostaviš Liama i mene. Ne trebaš nam više. Šta tražiš ovde?!" Povikala sam. Oči su mi se napunile suza jer nisam znala šta da radim od tolikog besa. U tom trenutku sam imala osećaj kao da mi se ceo svet srušio jer je on samo tako hladno došao bez ikakvog objašnjenja i počeo da se ponaša kao da je sve u redu. Kako se samo usuđuje?

,,U redu. Ja ću otići. Mislim da je najbolje da sada popričaš sa svojim ocem." Rekao je Zayn dok me je grlio. Uputio se ka vratima, a potom je zavladala tišina. Čula sam očev duboki uzdah. ,,Caroline... Morao sam otići na nekoliko dana. Jednostavno sam morao. Nije bilo lako za mene, ali i sama znaš da sam se oduvek brinuo za tvog brata i tebe. Ne bih vas tako lako napustio da nije bilo nešto jako važno." Rekao je ubedljivim glasom. ,,Šta ti je moglo biti važnije od nas dvoje?!" Upitala sam besno. ,,Jednog dana ću ti sve objasniti. Obećavam." Prošaoputo je i otišao u kuhinju.

Ne verujem. Ovo se samo meni može dogoditi. Uzela sam svoje stvari i izašla. Nisam znala gde idem, ali znam da ne mogu ovde ostati. Izašla sam napolje i uputila se do Liamovog auta. Vozila sam najbrže što sam mogla i ubrzo stigla do Harryjeve kuće. Sa očima punih suza sam ušla u dvorište i pokucala na vrata svom snagom.

,,Caroline? Šta ti tražiš ovde? Šta nije u redu?" Upitao je zabrinuto. Ja nisam dala nikakav odgovor. Samo sam ga zagrlila. On me je povukao unutra i zatvorio vrata za mnom. ,,Izvini. Stvarno ponekad ne razmišljam, ali u jedno sam sigurna. Ne želim da te izgubim. Ja te volim." Rekla sam to kroz blago jecanje i videla njega kako se smeši i briše mi suze. ,,Nećeš me izgubiti. Reci mi šta nije u redu?" Pogledao je zabrinuto, a potom seo za stolom stavljajući jednu stolicu preko puta njega kako bih ja sela. ,,Louis se vratio... Sve će mi upropastiti! Ne znam šta on uopšte želi posle svega..." Rekla sam gledajući u pod. ,,O čemu pričas? Ko je Louis?" Upitao je zbunjeno. ,,Moj otac, Harry!" Rekla sam glasno, a zatim opet pala u plač. ,,On se vratio?! Kako se samo mogao usuditi na tako nešto?!" Izgovorio je nervozno i ustao sa stolice. ,,Ne znam Harry, ali ja se jednostavno ne mogu tamo vratiti..." Pogledala sam ga i stavila ruke oko glave kako bih zaustavila sva ta pulsiranja koje sam u tom trenutku osećala.

,,To je u redu. Možeš ostati ovde." Izgovorio je i seo nazad na stolicu. ,,Kako Harry? Ti si mi profesor sve ovo je previše, bilo bi još više kad bih se samo tako ovde preselila..." Rekla sam i pogledala u njegove tamnozelene oči koje su u tom trenutku bile uperene u moje. ,,U pravu si. Ali ne brini. Naći ćemo nekakvo rešenje." Prošaputao je i čvrsto me je zagrlio. Nikada se nisam osećala ovako bespomoćnom. Imam osećaj kao da sam u nekom filmu sa jako lošim dešavanjima.

_________

Nadam se da vam je bilo zanimljivo!

Delove ću i dalje probati da izbacujem svakog dana!💕💕