,,Šta hoćeš Harry?" Rekla sam ulazeći za njim u njegovu kancelariju. ,,Šta ja hoću? Zar misliš da je u redu što si se tako ponela?!" Uzviknuo je. Pogled mi se skamenio, a potom sam samo sela na sofu pored njegovog radnog stola. Nisam ni reč progovorila. Videla sam njega kako mi se približava. ,,Caroline, skroz te razumem. Razumeću ako želiš da se odvojimo na neko vreme. Razumeću ako i dalje misliš da je sve ovo između nas pogrešno..."

Odmah sam se okrenula prema njemu i besno pogledala. ,,O čemu pričaš ti?! Sam si rekao da bi voleo da me nikada nisi upoznao? Molila sam te da ostaneš, a ti si mi vrata zalupio pred nosom! Hoćeš da kažeš da je problem u meni?!" Povikala sam, a potom ustala sa sofe. Uputila sam se ka vratima, ali me je on sustigao. ,,Caroline... Nisam rekao da je problem u tebi. U našoj vezi je pro-" Zaustavila sam ga kada sam čula šta je rekao. ,,O kakvoj vezi ti pričaš? Ja nisam ni u kakvoj vezi sa tobom." Rekla sam to sa ironičnim osmehom na licu. ,,Caroline, ne radi to ponovo..." Pogledao me je tužnim očima, a zatim prišao da me zagrli. Odmah sam se odaljila i pitala: ,,Šta to da ne radim Harry?" U tom momentu sam mogla osetiti sav bes, iako nisam znala odakle sve to potiče, morala sam ga na nekome ispoljiti. ,,Nemoj da prekidaš sa mnom..." Začula sam Harryja koji je to tiho prošaputao. Opet sam se nasmejala. ,,Nisam ja ništa prekinula. Sam si prekinuo kada si mi sve ono rekao kod mene." Pogledala sam ga pravo u oči, a zatim brzo izašla.

Sitnim koracima sam se uputila nazad ka tom istom holu kako bih opet videla Zayna, ali me je Ian zaustavio. Doslovno je naišao ni od kuda. ,,Sve u redu Caroline? Izgledaš jako iznervirano." Rekao je, a zatim me je pogledao pravo u oči. Sigurno je mogao u njima videti sav bes koji se u meni sakupljao. ,,Da Ian. Sve je super, skloni mi se s puta sada." Rekla sam vrlo iritantnim tonom, a potom nastavila svojim putem.

Šetala sam kroz školske hodnike, ali tamo nije bilo ni traga ni glasa od Zayna. Zanemarila sam sve poglede koji su bili upreti u mene posle onog pada. Iznervirala sam se, a potom se uputila ka školskom izlazu.

Otišla sam do parkinga iza škole i ušla u svoj auto. Osećala sam neku veliku nervozu, ali sam znala da moram popričati sa Zaynom.

Vozila sam najbrže što sam mogla. Morala sam da ispravim sve stvari sa njim. Ne mogu dozvoliti da izgubim još jednog prijatelja. Vreme je bilo jako loše. Putevi su bili klizavi, to mi je davalo još veću nervozu. Shvatila sam da sa takvom nervozom neću ništa postići. Upalila sam radio kako bih malo skrenula misli sa svega. Na njemu je bila pesma koju smo Zayn i ja jako voleli da slušamo kada smo zajedno. U meni se probudio još veći bes i nemir čim sam je čula. Izdahnula sam, a potom isključila radio.

. . .

Nalazila sam se ispred njegove kuće. Zapravo ne znam ni kako sam dospela ovde, nikad pre nisam ni bila kod njega. Kuća je bila raskošna, prvo sam pomislila da sam stala ispred skroz neke pogrešne. Parkirala sam auto ispred, a potom ušla u dvorište. Ugledala sam spomenike na kome su bili napisani imena njegovih roditelja, što govori da mu roditelji više nisu živi. Spustila sam pogled, a potom sam se našla ispred njegovih ulaznih vrata. Pokucala sam vrlo grubo, ali se niko nije odazvao. Pokucala sam još jače, imala sam osećaj da su me u tom trenutku sve njegove komšije čule.

Nezadugo se ispred pojavila neka žena koja mi je otvorila i nežnim glasom upitala: ,, Zdravo mila, koga tražiš?" Jako poznato mi se činio taj glas, imala sam osećaj da sam ga čula i to više puta u mom životu. ,,Hm, zdravo. Ja sam Caroline -" Žena me je prekinula, a zatim širom otvorila oči. ,,Caroline?!" Klimnula sam glavom. Primetila sam da me žena gleda kao da je videla duha. ,, Mogu li na kratko popričati sa Zaynom?" Upitala sam, glas mi je jako drhtao. Ona je samo klimnula glavom i spustila pogled.

Pustila me je unutra, a ja sam potom potražila Zaynovu sobu. Sobe kroz koje sam prolazila bile su ogromne, sve je izgledalo jako luksuzno, začudila sam se zašto mi Zayn nikada nije spomenuo njegovo bogatstvo, ali to sada nije bitno. Moram popričati sa njim...

Ušla sam u neku tamnu prostoriju koja je vodila do nekih vrata. Kada sam otvorila ta vrata, zatekla sam običnu mušku sobu, bez ikakvih skupih stvari u njoj, pogledom sam prešla preko sobe, a zatim ugledala Zayna koji je sedeo na svom krevetu. Pogledi su nam se spojili. Srce mi je kucalo jako brzo kada su se naši pogledi sreli. ,,Zayn... Moramo da popričamo." On me je pogledao, a zatim ustao sa kreveta kako bi zatvorio vrata za mnom . ,,Caroline, rekao sam ti. Nemamo o čemu više da pričamo." Spustio je pogled, a zatim se vratio i seo na ivicu kreveta. ,,Imamo! Ne želim da te izgubim!" Uzviknula sam. ,,Caroline! Napravio sam scenu u školi zbog tebe! Ispašće da tučem devojke, zar to želiš?" Upitao je jako nervoznim tonom. Sela sam pored njega, a zatim prošaputala: ,,Želim tebe, želim ono što smo na početku imali. Ti si nešto najbolje što mi se u životu dogodilo." Zayn se samo ironično nasmejao. ,,Caroline, i sama znaš koliko sam se trudio da to nešto sa tobom ne izgubim." Naše oči su se srele. ,,Znam! Izvini, obećavam da se neće ponoviti, samo mi molim te daj još jednu šansu." Ustala sam i stala ispred njega.

On me je samo pogledao. ,,Caroline, problem je u tome što ja ne želim da budemo samo drugari." Začula sam to i skamenila sam se. Nisam znala šta trebam da kažem. ,,U redu. Ostala sam bez reči." Rekla sam to sa osmehom na licu.

On je ustao sa kreveta i pribio me uz zid. Još jednom me je ozbiljno pogledao. U njegovim očima sam mogla osetiti jako veliku ljubav. Naše usne su se spojile, pomislila sam da je ovo jako pogrešno. Mislim, on mi je ipak najbolji drug, ali nisam stala. Stisnula sam ga jače i poljubila. Nasmejao se, a zatim su se naše usne odvojile. ,,Ovo sam oduvek želeo da uradim."