,, Verujem da još nije gotovo... Da još ima nade za nas. U trenutku tame, naš narod skriven među oblacima, uzdići će se iznad svih ostalih. Živeti u miru nije samo san, već želja, žeđ... Mi ćemo uspostaviti balans svemira. Tama će se skloniti pred Suncem... ''

JONDA, NEBESKA PRINCEZA

Frek je stajao sam ispred Drejka koji mu je u tom trenutku izgledao kao pravi džin. On je bio bez oružja, dok su Drejkovi mačevi ciljali njegove grudi. Drejk je mogao da čuje strah koji je izvirao iz Freka.

Čovek Vuk je stajao ispred mačeva besmrtnog naslednika Knjige, koji nije imao sebi ravnog. Ali, odlučio je da zada konačni udarac. I dok je masa Mrtvih prolazila pored njih koseći sve što je preostalo, on je gledao Drejka kako se smeje. I dok je Drejk video samo nemoć u njegovim očima, on je video snagu. Osetio je to u srcu, iako je pred njim ta zver koja je izbacivala kap po kap krvi iz usta, i koja je bila željna moći.

- Mračni Prinče, možda si dobio ovu bitku, ali rat sigurno nećeš!
- Hah, gle ko mi to kaže! Jedan slabić koji je umislio da je jači od mene!
Drejk je je usmerio svoja sečiva prema njegovom telu, ali je Frek nekako uhvatio oštrice koje su gledale prema grudima. Uneo mu se u lice.
- Možda misliš da si jak, ali za mene si samo obična buba!

Rekavši to zamahnuo je glavom unazad i udario ga u lice. Nos Mračnog Princa je počeo da krvari. Frek ga je još par puta udario, dok nije osetio njegovo posustajanje. Drejk je kleknuo, a mačevi su ostali u Frekovim rukama.
- Ko je sad slabić, ha?

Kako je stajao iznad njega, nije primetio da se ruka Mračnog Princa usijava. Nakon par trenutaka pogledao je ka zemlji i video ruku koja je prošla kroz njegovo telo. Drejk se smejao.

- Ja ne mogu da verujem koliko ova smrtna bića misle da su moćnija od nas. Još mnogo treba da naučite, smrtnici! Rane na licu su mu se zacelile, dok je uzimao mačave sa zemlje. Pobeda je konačno stigla. Grifon je pao. Ljudi Vukovi su pali. Sve je bilo gotovo...

- Sledeća je Veštica. Samo nas ona sprečava da završimo našu misiju. Knjiga će ponovo vladati! Hahahaha!
U daljini se čuo muk i vrisak stvorenja koja su spajala delove tela. I nakon ovako teške borbe kao da nisu imali gubitaka. Crveni je spalio dosta Mrtvih, ali to se nije osetilo nakon što je Drejk stajao i hvalio se podignutim mačevima ka nebu.

Crvenom nebu...
Ledena Dama je gledala u Kuglu, i nije joj se svidelo ono što vidi. Nije joj se svidelo to što Knjiga sve pruža Drejku, dok njoj ne daje ništa. Jako je besnela. Besnela je na svu moć koja joj nije dodeljena. Znala je da će se teško suprostaviti Drejku, jer joj Knjiga nije bila naklonjena. Ali, samo kad bi joj dala mrvicu poverenja i svoje moći, sve bi se promenilo.

- Proklet bio Mračni Prinče! Proklet bio!
Uhvatila se za glavu, dok je Kugla bila užarena. Ali, ona tek treba da ispriča svoju priču, i sudbinu Zmajeve Doline.
Jonda nije više mogla da stoji po strani. Slušala je priču šumskog čarobnjaka i njenog oca i nije mogla da veruje u to što čuje. Mračni Princ i Veštica! Odlučila je da pokaže svoje lice...

- Ahh... kćeri... uđi slobodno!- rekao je Valir, okrenuvši glavu. Reks je videvši Jondu, nije mogao da veruje da je izrasla u prelepu devojku. Kada je stupila u sobu, kao da je bacala nešto posebno i očaravajuće na taj nebeski prostor. Kao da je nešto isijavalo iz nje, nešto što se nije moglo objasniti.

Njene oči boje mraka i koža iz koje je izranjalo Sunce, odavali su sliku osobe koja nije mogla proći nezapaženo. Reks se divio toj lepoti iz minuta u minut. Nije prestajao. Dok je ona lagano pomerala glavu i disala, svilena haljina se vukla po podu, a njene ruke boje svetlosti su se vešto skrivale iza tog prelepog sveta.

- Oče, čula sam vašu priču. Izvini što sam prisluškivala.
- Nije problem kćeri.
- Da li je istina to što sam čula? Zar je situacija toliko teška?
- Bojim se da jeste, kćeri. Mir je narušen. Ali, što je još strašnije, Drejk je ubio svog oca i krenuo u pohod. A svi znamo koliko je on jak. Uvek je bio više željan moći nego njegov otac. A Vešticu Vetra neću ni da spominjem, jer svi znamo kakva je ona. Ne znam šta da radim. Umešaćemo se u rat kakav do sad nismo imali prilike da iskusimo.

- Oče, pomoći ću ti.
- Ne kćeri. Ovo je iznad tvojih moći. A i bojim se za tvoj život. Nastradaćeš. Veštica vlada magijom koja je sigurno ojačala ovih godina.
- Ali oče...

- Znam... da je naša magija najjača u ovom svetu kćeri, ali shvati, bojim se za tebe! Moraš me razumeti.
- Ali ja želim da ti pomognem oče!
- Ni reči više... Ova odluka koju sam doneo se neće menjati. Jonda, ne želim da ti se nešto desi. Čujem da su Patuljci i Ljudi već stradali. Znaš li ko je sledeći?
- Veštica?

- Upravo tako. Ni ona ni Drejk se neće zaustaviti. Tek se pripremaju da zadaju svoj konačni udarac. Zato, kćeri, molim te, ne mešaj se u ovo.
- Dobro, oče.- rekla je Jonda sa nevericom na licu. Ali, ostala je dosledna nameri da pomogne ocu. Mora da spasi svet. Napustila ih je dok na licu nije krila emocije. Ostala je potpuno zagonetna...

- Reci mi prijatelju, šta još znaš?
- Sve sam ti rekao, Valire. Izgubili smo sve nade da ćemo dobiti ovaj rat. Nezaustavljiva sila sa juga se kreće ka nezaustavljivoj sili zapada, u nameri da prisvoji celu moć i Zmajevu Dolinu za sebe. Ti ne znaš u kakav rat se upliće tvoje kraljevstvo.

- Moje kraljevstvo će se uvek truditi da očuva mir, bez obzira kakve sile pretile! Daj mi vremena da donesem konačnu odluku, ali me možeš očekivati u ranim jutarnjim časovima. Znaš da nam noć uzima moći...
- Znam, prijatelju. Hvala ti na podršci. Moram te napustiti sada.- odgovorio je Reks, krenuvši ka vratima.
- Ne brini, ispratiću te.

Kralj Nebeskih i šumski čarobnjak su ubrzo došli do stepenica i pozdravili se, zagrlivši jedno drugo. Šumski čarobnjak je verovao da postoji nada...
Pegaz je počeo da lomi oblake, dok je brada Reksa lepršala na vetru. Bolje vreme je dolazilo, iako je sve izgledalo izgubljeno.

Sartid je nervozno iščekivao povratak Reksa. Hvatao je pogledom svaki oblak i zrak Sunca. Koračao je kopitama i pravio otiske u zemlji ispred kolibe sakrivene medju drvećem. Senka kentaura je padala na tle. Vreme se stalno menjalo. Čas mirna, čas nemirna strana. Kao da je sam Gospodar Vetra šarao četkicom i bojama. Nepredvidivo vreme. Sartidove oči su lutale, dok je on kaskao po zemlji.

- Vetar se pojačava. I kao da je sve jači iz dana u dan... Magija!
Crvena i Zeja su žurile da stignu do šumskog čarobnjaka. Dženet se trudila da se brzo teleportuje i nije mogla više da podnese bol najbolje prijateljice. Bol kao da se pojačavala.
- Izdrži, još samo malo! Još samo malo pa stižemo, ne brini! Šumski čarobnjak će ti pomoći.

- Ne znam, Crvena... osećam se... tako slabo... gorim iznutra...
- Nećeš umreti na mojim rukama. Neću ti dozvoliti!- vikala je Crvena, dok je prelazila velike razdaljine divljine ostrva. Bila je blizu kolibe čarobnjaka. Veoma blizu...

Ledeni vetar je duvao u pravcu ledenog dvora. Ledene kule su odbijale nemoćne sitne kristale, koje je nanosila čarolija. Veštica je besnela, a Džon je bio kod zmaja. Veliki Crveni je bio okovan začaranim lancima. Ali to mu je bilo sasvim svejedno. Svejedno šta će gospodarica preduzeti. Njegova sudbina je sada bila njena. U ledenoj tamnici je odzvanjalo njegovo duboko disanje. Ledena Dama se spustila do tamnice.
- Džone!

- Gospodarice...
- Šta da radim sa ovim nesposobnim zmajem? Htela bih da ga uništim a ipak...
- Nemojte, još nije vreme. Dragulj će doći glave Mrtvima.
- Hmm, kad bolje razmislim, možda si u pravu Džone... Ostaviću ga za sad u životu. Za sad...- rekavši to, promenila je boju očiju, bacivši tako čini na ranu Crvenog. Opet se osećao snažnim.
- Drejk me neće pobediti! Dočepaću se te Knjige, a onda će oslabiti. Neće mu biti spasa kad ja postanem vlasnik mračnih moći! Hahah!

Veliki Crveni je mahao krilima i urlikao, ne obraćajući pažnju na lance. Velika bitka samo što nije počela...